"Jadranski Titanik" Stradalo 130 ljudi, upali u minsko polje

Nosio je ime SS Baron Gauč (Baron Gautsch), a istorija ga pamti kao najveći putnički brod koji je potopljen u Jadranu.Ruta od Trsta do KotoraLuksuzno plovilo je izgrađeno po narudžbini austrijskog Lloyda sa sedištem uTrstu, zajedno sa sestrinskim brodom Prinz Hohenlohe, u brodogradilištu Gourlay Gourlay Brothers &amp; Company u škotskom Dandiju.Zaplovilo je 16. juna 1908. godine, kada se kao pogonsko gorivo još koristio ugalj. Već 1911. godine izvršena je konverzija na naftni pogon.Bio je to moderan brod za svoje vreme - imao je panoramske staklene zidove koji su štitili promenadu od vetra, elegantnu trpezariju za 96 gostiju, ukrašenu hrastom, zatim grejanje i rashladne komore. Ipak, klasa putovanja je bila strogo odvojena - putnici treće klase nisu imali klasične kabine.Redovna ruta ovog broda kretala je iz Trsta, sa pristajanjem u Puli, Malom Lošinju, Zadru, Splitu, Hvaru, Gružu (današnji Dubrovnik), Herceg Novom i Kotoru.Na toj liniji, Baron Gauč je postavio rekord u brzini plovidbe - prosečnih 17 čvorova (oko 30 km/h), prenosiIstra24.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoBrod je bio dug 85,4 metra, širok 11,64 metra, sa kapacitetom od 300 putnika i 64 člana posade.Koliko je bilo putnika?Po izbijanjuPrvog svetskog rata, svi trgovački brodovi Austrougarske prelaze u vojnu službu. Tako je i Baron Gauč stavljen u službu mornarice 27. jula 1914. godine. Tokom četiri vojna putovanja prešao je 2.900 kilometara i prevezao 2.855 osoba, uglavnom vojnika i materijala do Kotora, a u povratku evakuisao civile.Nakon što je do 11. avgusta završio sve vojne zadatke, vraćen je u civilnu službu kompaniji Lloyd.Na poslednjem putovanju, brod je prevozio diplomatsko osoblje, državne službenike i civile iz ratnih područja.Pošto je ukrcavanje bilo dozvoljen i bez karte, broj putnika nikada nije tačno utvrđen.Poznato je da je bilo 64 člana posade, ali prema svedocima, broj putnika je bio daleko iznad dozvoljenih 300, a među njima oko 100 dece.Brod plovio blizu obaleDana 12. avgusta 1914, luksuzni brod je isplovio iz Kotora ka Trstu. Kasnio je oko sat vremena, zbog čega nije pristao u Puli i posada je žurila kako bi izbegla kaznu zbog kašnjenja.Kapetan broda, 43-godišnji Paolo Vinter iz Trsta, povukao se s komandnog mesta radi ručka i odmora, ostavivši zapovedništvo prvom oficiru Đuzepeu Lupisu, koji je kasnije predao komandu drugom oficiru Đuzepeu Tenceu.View this post on InstagramA post shared by Rovinj-SUB (@rovinjsub)Nekako u isto vreme, austrougarski brod Basilisk je polagao minsko polje za zaštitu pulske luke.U istrazi, nakon tragedije, kapetan Vinter i prvi oficir Lupis su tvrdili da nisu izdali naređenje za promenu kursa i da nisu videli signale upozorenja s Basiliska, pa je plovilo nastavilo da se kreće opasno blizu obale.Na palubi je zavladala panikaNa savršeno vedar i sunčan dan, oko 14.45 sati, Baron Gauč je udario levim bokom u ranije položenu minu, nekih 13 kilometara odBriona. Eksplozija je probila trup kod kotlovnice, voda je munjevito prodrla i brzo poplavila kabine. Brod se nagnuo na bok, a prvi su stradali članovi posade opečeni vrućom parom.Na palubi je zavladala panika. Putnici su pohrlili ka čamcima za spasavanje, koji su ili bili pretrpani, ili nisu mogli da se oslobode. Mnogi su skočili u more, gde ih je dočekala gusta nafta iz napuklih tankova, koja im je iritirala oči, uši i sprečavala disanje.Iako je brod imao osam čamaca sa po 30 mesta, 13 šlaufa i 166 pojaseva za spasavanje, oprema nije bila od pomoći, tvrdili su kasnije preživeli.Oni su čak tvrdili da ih je veliki deo posade zanemario i pokušavao samo da spasi sebe.Baron Gauč je potonuo za svega pet do sedam minuta nakon eksplozije. U blizini su se zatekli austrougarski razarači Csepel, Triglav i Balaton, koji su uspeli da spasu 159 ljudi iz mora. Poginulo je najmanje 127 osoba - većinom žene, deca i članovi posade.Kapetan Vinter i prvi oficir Lupis su preživeli i stavljeni u kućni pritvor. Na vojnom sudu su proglašeni odgovornima za tragediju, ali su tokom 1920-ih radili kao skiperi u italijanskoj kompaniji Lloyd Adriatico. Detalji suđenja nisu bili poznati zbog ratne cenzure.Baron Gauč pod zaštitom državePrva potraga za olupinom počela je nekoliko dana nakon nesreće, kada je nastradao jedan od ronilaca. Tek 1958. godine, Libero Đurasini je pronašao ostatke Barona Gauča, zajedno sa sunarodnikom Đakonom Stokom.Međutim, pošto su Brioni u međuvremenu postali rezidencijaJosipa Broza Tita, ronjenje i plovidba su dugo bili zabranjeni u tom području. Pokušaj podizanja olupine iz 1968. godine ostao je samo neostvareni san.View this post on InstagramA post shared by Marco Mancini 🌊 Diving Instructor (@aquamancio)Danas je pod zaštitom Ministarstva kulture Republike Hrvatske i proglašena je kulturnim dobrom. Ronjenje je dozvoljeno, ali isključivo uz pratnju ovlašćenih profesionalaca i uz plaćanje naknade.Do lokacije gde leži olupina Barona Gauča zaronilo je hiljade ronilaca, više nego do bilo koje druge na Jadranu, pa se smatra jednom od najfascinantnijih.BONUS VIDEO:(Telegraf)

"Jadranski Titanik" Stradalo 130 ljudi, upali u minsko polje

Vaš komentar

Nema komentara