Tihi čuvar podeljene nacije: Jedini za koga ljudi nisu glasali

NJegov dolazak u Belu kuću bio je posledica najveće političke krize u modernoj američkoj istoriji, afere Votergejt, a mandat će zauvek ostati obeležen jednom od najkontroverznijih predsedničkih odluka: pomilovanjem Ričarda Niksona.Iako ga mnogi pamte upravo po tome, Fordova životna priča puno je zanimljivija od nekoliko burnih godina provedenih u Ovalnom kabinetu.Detinjstvo obeleženo novim početkomFord je rođen kao Lesli Linč King DŽunior. NJegovi roditelji su se razveli svega nekoliko nedelja nakon njegovog rođenja zbog nasilnog ponašanja oca, a majka se kasnije udala za trgovca DŽeralda Rudolfa Forda iz Mičigena. Mladi Lesli odrastao je pod očuhovim prezimenom, iako je službeno ime DŽerald Rudolf Ford DŽunior uzeo tek 1935. godine.Odrastanje u Grand Rapidsu u Mičigenu oblikovalo je njegov karakter. Bio je izvrstan učenik, ali još više sportista. Posebno se isticao u američkom fudbalu, gde je kao član tima Univerziteta Mičigen osvojio dva nacionalna prvenstva.Foto: Javno vlasništvo/VikipedijaNakon studija dobio je ponude profesionalnih klubova, ali ih je odbio kako bi nastavio obrazovanje i upisao studije prava na Univerzitetu Jejl.Ratno iskustvo i ulazak u politikuTokom Drugog svetskog rata služio je u američkoj mornarici. Bio je oficir na nosaču aviona USS Monterej, koji je učestvovao u operacijama na Pacifiku. Ratno iskustvo dodatno je učvrstilo njegov ugled ozbiljnog i disciplinovanog čoveka.Foto: Javno vlasništvo/VikipedijaPo završetku rata vratio se advokatskoj karijeri, ali ubrzo se okrenuo politici. Godine 1948. izabran je u Predstavnički dom američkog Kongresa, gde će ostati punih 25 godina.Među kolegama je stekao reputaciju razumnog, pragmatičnog i poštenog republikanca koji je radije tražio kompromise nego političke sukobe.Votergejt ga je doveo do Bele kućeAmerička politička scena početkom sedamdesetih godina bila je uzdrmana nizom skandala. Potpredsednik Spiro Egnju 1973. podneo je ostavku zbog optužbi za utaju poreza i primanje mita.Predsednik Ričard Nikson tada je, uz potvrdu Kongresa, imenovao Forda novim potpredsednikom.Foto: Javno vlasništvo/VikipedijaNiko nije mogao da pretpostavi da će već godinu dana kasnije Ford položiti predsedničku zakletvu. Nakon što je istraga o aferi Votergejt dokazala Niksonovu umešanost u prikrivanje provale u sedište Demokratske stranke, predsednik je 9. avgusta 1974. podneo ostavku kako bi izbegao opoziv.Foto: Javno vlasništvo/VikipedijaIstog dana DŽerald Ford postao je 38. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.U svom prvom obraćanju naciji izgovorio je rečenicu koja je postala simbol tog perioda: &bdquo;Naša duga nacionalna noćna mora je završena.&rdquo;Odluka koja ga je obeležilaSamo mesec dana nakon preuzimanja dužnosti Ford je doneo odluku koja će definisati njegovu političku ostavštinu. Potpisao je potpuno i bezuslovno predsedničko pomilovanje Ričarda Niksona za sva moguća krivična dela koja je mogao da počini tokom predsedničkog mandata.Veliki deo javnosti smatrao je da je između dvojice predsednika postojao tajni dogovor. Ford je to celog života odlučno odbacivao, tvrdeći da je želeo da poštedi zemlju dugotrajnog suđenja bivšem predsedniku i omogući Americi da se okrene budućnosti.Foto: Javno vlasništvo/VikipedijaOdluka je tada izazvala ogromno nezadovoljstvo i nagli pad njegove popularnosti. Mnogi istoričari smatraju da ga je upravo pomilovanje koštalo pobede na predsedničkim izborima 1976, kada ga je tesno porazio demokrata DŽimi Karter.Ipak, decenijama kasnije deo političkih analitičara počeo je na taj potez da gleda kao na državničku odluku koja je pomogla da se smiri duboko podeljena zemlja.Dva atentata u 17 danaFordov mandat obeležili su i dramatični bezbednosni incidenti. Tokom septembra 1975. na njega su izvršena čak dva pokušaja atentata, u razmaku od samo 17 dana.Prvi pokušaj izvela je Linet &bdquo;Skviki&rdquo; From, sledbenica vođe sekte Čarlsa Mensona. NJen pištolj nije opalio, a agenti Tajne službe odmah su je savladali.Foto: Javno vlasništvo/VikipedijaNekoliko nedelja kasnije predsednika je pokušala da ubije Sara DŽejn Mur, ali je promašila metu zahvaljujući slučajnom prolazniku koji je u poslednjem trenutku odgurnuo njenu ruku.Ford je oba pokušaja preživeo bez povreda.Ugled koji je rastao nakon odlaska iz politikeNakon poraza na izborima 1976. Ford se povukao iz aktivne politike, ali je ostao jedan od najcenjenijih bivših predsednika. Demokrate i republikanci često su ga opisivali kao čoveka kome je poštenje bilo važnije od političke koristi.Foto: Javno vlasništvo/VikipedijaPreminuo je 26. decembra 2006. u 93. godini života. Bio je jedan od najdugovečnijih američkih predsednika, a njegova ostavština se s vremenom počela posmatrati drugačije nego za vreme njegovog mandata.Iako nije bio harizmatičan poput Kenedija ni politički dominantan poput Regana, DŽerald Ford ostao je zapamćen kao predsednik koji je preuzeo zemlju u jednom od njenih najtežih trenutaka i pokušao da vrati poverenje u institucije nakon krize koja je uzdrmala američku demokratiju.BONUS VIDEO:

Tihi čuvar podeljene nacije: Jedini za koga ljudi nisu glasali

Vaš komentar

Nema komentara