Egipat pravi "Novi Nil": Projekat menja lice pustinje

Ipak, stručnjaci upozoravaju da dugoročni uspeh projekta zavisi od održivosti izvora vode.Projekat, zvaničnog naziva Nova delta (New Delta Project), vredan je oko 15 milijardi dolara, a cilj mu je povećanje poljoprivredne proizvodnje, jačanje bezbednosti snabdevanja vodom i hranom, kao i smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza.Iako se u javnosti često naziva &quot;Novim Nilom&quot;, ne radi se o novoj prirodnoj reci, već o složenom sistemu veštačkih kanala, pumpnih stanica i cevovoda koji dopremaju vodu u delove zapadne egipatske pustinje.Projekat je otvorio egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi, a njime bi trebalo da se navodnjava oko 9.000 kvadratnih kilometara zemljišta, čime bi se obradive površine u Egiptu značajno povećale.Jedan od najvećih inženjerskih izazova bio je dopremanje vode do pustinjskih visoravni.Zbog toga je izgrađeno 13 velikih pumpnih stanica koje vodu postepeno podižu gotovo 100 metara iznad nivoa mora i usmeravaju je kroz veštački kanal ka poljoprivrednim područjima.Kako bi se smanjili gubici zbog isparavanja na visokim temperaturama, deo vode transportuje se kroz velike podzemne cevovode.Ključnu ulogu u projektu ima postrojenje El Hamam, koje se smatra najvećim postrojenjem za prečišćavanje vode na svetu.NJegov kapacitet iznosi čak 7,5 miliona kubnih metara vode dnevno, a zadatak mu je prečišćavanje i priprema vode za navodnjavanje novih poljoprivrednih površina.Bez tog sistema, ističu stručnjaci, projekat ne bi mogao da funkcioniše.Za razliku od onoga što naziv &quot;Novi Nil&quot; sugeriše, najveći deo vode ne dolazi iz reke Nil.Egipat se oslanja na dva glavna izvora - prečišćenu vodu iz sistema za odvodnjavanje poljoprivrednih površina, koja se ponovo koristi, i podzemne zalihe vode iz dubokih pustinjskih vodonosnika.Ponovna upotreba vode smatra se jednim od najvećih aduta projekta jer omogućava maksimalno iskorišćavanje postojećih resursa.Međutim, upravo drugi izvor izaziva najveću zabrinutost.Foto: Depositphotos/NickolayvDeo projekta zavisi od takozvanih fosilnih vodonosnika, odnosno zaliha podzemne vode koje su nastajale hiljadama godina i praktično se ne obnavljaju.Stručnjaci upozoravaju da bi njihovo prekomerno iskorišćavanje dugoročno moglo da ugrozi ceo projekat.Ako se te zalihe iscrpe, navodnjavanje velikih površina postaće znatno teže, a današnje zelene površine mogle bi ponovo da postanu pustinja.Egipat gotovo u potpunosti zavisi od reke Nil, iz koje dobija oko 97 odsto svojih vodnih resursa.Istovremeno, broj stanovnika je u poslednjih nekoliko decenija porastao sa oko 60 miliona na više od 120 miliona, što je značajno povećalo potrebe za hranom i vodom.Dodatni pritisak stvara i izgradnja Velike etiopske renesansne brane, zbog koje Egipat strahuje od mogućeg smanjenja dotoka vode iz Nila.Zbog svega toga vlasti ulažu velike napore u razvoj alternativnih izvora vode i povećanje domaće proizvodnje hrane.Projekat Nova delta trebalo bi da smanji zavisnost od uvoza, posebno pšenice, čiji je Egipat jedan od najvećih svetskih uvoznika.Iako ga mnogi nazivaju jednim od najvećih inženjerskih poduhvata današnjice, konačni uspeh &quot;Novog Nila&quot; zavisiće od toga da li će Egipat dugoročno uspeti da obezbedi dovoljno vode za održavanje novih poljoprivrednih površina.BONUS VIDEO:

Egipat pravi "Novi Nil": Projekat menja lice pustinje

Vaš komentar

Nema komentara