Najbolje voće za mozak, naučnici izdvojili pet vrsta

NJihovi biljni spojevi potiču bolju cirkulaciju i mogu pozitivno uticati na funkcije mozga. Voće nije čarobno rešenje - za zdrav mozak važni su i kvalitetan san, redovno kretanje te uravnotežena ishrana.Istraživanja pokazuju da određene vrste voća mogu imati pozitivan učinak na zdravlje mozga, pamćenje i kognitivne funkcije tokom starenja. Najviše dokaza postoji za bobičasto voće poput borovnica i jagoda, dok agrumi, tamno grožđe i šipak sadrže biljne spojeve koji takođe mogu doprineti boljoj funkciji mozga.Iako nijedna namirnica sama po sebi ne može sprečiti slabljenje pamćenja, redovna konzumacija raznovrsnog voća može biti deo zdravih životnih navika koje dugoročno podržavaju rad mozga.BorovniceFoto: Depositphotos/belchonockBorovnice su bogate antocijanima, biljnim spojevima koji im daju karakterističnu plavu boju i povezuju se sa zdravljem krvnih sudova i mozga. Istraživanja pokazuju da ti spojevi mogu pomoći boljoj cirkulaciji krvi u mozgu i komunikaciji između moždanih ćelija.Zbog toga se borovnice povezuju s boljim pamćenjem i sposobnostima poput koncentracije, planiranja i rešavanja problema. Neka istraživanja upućuju i na to da mogu povoljno delovati na funkciju krvnih sudova, što je važno za opskrbu mozga kiseonikom i hranljivim materijama.Divlje borovnice često sadrže više antocijana od uzgojenih, ali i jedne i druge mogu biti dobar izbor. Sveže i zamrznute borovnice pritom zadržavaju velik deo korisnih spojeva.AgrumiFoto: Depositphotos/sarsmisNaranče, mandarine, limuni i drugi agrumi bogati su flavonoidima, biljnim spojevima koji mogu podržati zdravlje krvnih sudova i cirkulaciju.Istraživanja povezuju ishranu bogatu flavonoidima s manjim rizikom od slabljenja kognitivnih sposobnosti tokom starenja. Agrumi su pritom lako dostupni i jednostavan način da se u ishranu uključi više korisnih biljnih spojeva.Tamno grožđeFoto: Edwin Remsberg / VWPics / ProfimediaTamno grožđe, naročito sorte s intenzivnom bojom, sadrži antocijane i druge polifenole koji se povezuju sa zdravljem mozga.Neka istraživanja pokazala su da proizvodi od grožđa mogu pozitivno uticati na pamćenje i određene kognitivne funkcije, naročito kod starijih osoba. Iako su se pojedine studije bavile sokom od grožđa ili koncentrisanim pripravcima, celi plod ima dodatnu prednost jer sadrži i vlakna.Redovno jedenje tamnog grožđa jednostavan je način da se u ishranu uključe korisni biljni spojevi.JagodeFoto: Depositphotos/alexcrysmanJagode su bogate pelargonidinom, vrstom antocijana koji im daje crvenu boju. Taj spoj ima antioksidativna svojstva i proučava se zbog moguće uloge u zaštiti moždanih ćelija od oksidativnog stresa.Neka istraživanja povezuju veći unos hrane bogate ovim spojevima s boljim zdravljem mozga, no potrebna su dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdili njihovi učinci.Sveže i zamrznute jagode dobar su izbor tokom cele godine, a mogu se jednostavno dodati jogurtu, zobenim pahuljicama ili smutijima.ŠipakFoto: cuma hatipoğlu / Panthermedia / ProfimediaŠipak je bogat polifenolima, biljnim spojevima koji se istražuju zbog mogućeg uticaja na zdravlje mozga. Neka istraživanja pokazuju da se određeni spojevi iz šipka u telu pretvaraju u tvari koje bi mogle imati ulogu u očuvanju moždanih funkcija.Dosadašnji rezultati pokazuju potencijalne koristi za pamćenje, ali potrebna su opsežnija istraživanja. Šipak se može jesti samostalno ili dodati jogurtu, salatama i zobenim kašama.Kako dodatno zaštititi zdravlje mozgaVoće je samo jedan deo ishrane koja može pomoći zdravlju mozga. Važnu ulogu ima celokupan način života, uključujući raznovrsnu ishranu, kretanje, kvalitetan san i mentalnu aktivnost.Mediteranski način ishrane, koji uključuje povrće, mahunarke, orašaste plodove, cjelovite žitarice, ribu i zdrave masti, povezuje se s boljim zdravljem krvnih sudova i mozga.Redovna fizička aktivnost takođe je važna jer podstiče cirkulaciju, dok dovoljan san pomaže mozgu u obradi i pohrani informacija. Preporučuje se i održavanje društvenih kontakata te aktivnosti koje podstiču mozak, poput čitanja, učenja novih veština ili rešavanja zadataka.Nijedna vrsta voća ne može sama sprečiti kognitivno propadanje, ali redovna konzumacija raznolikog voća može biti deo zdravih navika koje dugoročno podržavaju funkciju mozga.(Pink.rs)BONUS VIDEO:

Najbolje voće za mozak, naučnici izdvojili pet vrsta

Vaš komentar

Nema komentara