Vlasti rekli da ima rak, on odbio lečenje - usledio obrt

Vlastimir Vlasta Velisavljević, legendarni glumac koji nas je napustio pre tri godine, ostavio je iza sebe ne samo bogato glumačko nasleđe, već i veliko srce ispunjeno ljubavlju i saosećanjem prema siromašnima i starijima.Borba kroz teške životne periodeVlasta Velisavljević je tokomDrugog svetskog rataprošao kroz izuzetno teške trenutke, uključujući i vreme provedeno u nacističkom logoru Dortmund Herde sa 17 godina. Uprkos surovim okolnostima, uspeo je da pobegne iz logora i vrati se u Beograd, gde je nastavio svoj život i započeo karijeru koja će ga učiniti jednim od najvoljenijih srpskih glumaca.Foto: Antonio Ahel/ATAImagesLJubav kao vodilja u životuZa Vlastu jeljubav bila najvažnija vrednost u životu, dok je mržnju smatrao najvećim zlomkoje truje ljude i njihov odnos prema svetu. NJegov pogled na ljubav bio je jednostavan, ali dubok:- Uvek i samo ljubav. Nikada mržnja. To ne valja. Mržnja truje ljude. Ne samo sebe već i okolinu. To nije dobro. LJubav je jedinstvena. Kada se dvoje vole, to je ljubav. Jedino ako nemate briga. Imate ljudi koji nemaju para, nemaju šta da jedu, pa im je važnije to šta će pojesti nego ljubav. A kada govorimo o muško-ženskim odnosima, to dođe na kraju kada se sve sredi - rekao je svojevremeno čuveni glumac.Foto: Antonio Ahel/ATAImagesNeostvarena humanitarna željaJedna od njegovih najvećih neostvarenih želja bila je daosnuje luksuzni hotel u Beogradu namenjen siromašnima i starijima. Ova vizija svedoči o njegovom plemenitom duhu i neiscrpnoj želji da pomogne najugroženijima:- U Beogradu ima mnogo luksuznih hotela. Meni je želja da imam jedan takav hotel. Tu bih naselio sirotinju. To već liči malo na politiku, ali zamislite dole za najstarije koji se slabo kreću, pa onda idemo po spratovima... Za sirotinju, za stara lica, za one koji nemaju gde. Ja bih takav hotel. Hotel za ljude koji traže utehu -izjavio je Vlasta svojevremeno za &quot;Blic&quot;.Glumačko nasleđeTokom svoje bogate karijere, ostvario je značajne uloge u čak 45 dugometražnih filmova, 61 televizijskom filmu i 57 serija. NJegov doprinos srpskom i jugoslovenskom pozorištu, televiziji i filmu ostaje neizbrisiv.Vlastimir Vlasta Velisavljević bio je mnogo više od umetnika. Bio je čovek sa velikim srcem, humanista i inspiracija mnogima. NJegove reči i dela i dalje ostavljaju dubok trag u srpskoj kulturi i društvu, podsećajući nas na važnost ljubavi, saosećanja i borbe za bolje sutra.Foto: Antonio Ahel/ATAImagesRekli mu da ima rak, a onda je usledio obrtNaime, 2015. godine mladi onkolog s beogradske Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju saopštio je Vlasti da boluje od opake bolesti.- &quot;Imate rak&quot;, rekao mi je i poslao me na dvadeset zračenja -rekao je svojevremeno za medije i dodao:- Odbio sam, nisam hteo da se zračim. Posle silnog ubeđivanja s tim mladim doktorom, na kraju sam ipak pristao da sutradan dođem na još jedan pregled. Sledećeg jutra, tu u hodniku, naleteo sam na njegovog starijeg kolegu, lekara koji me je prepoznao s televizije. Popričali smo, pregledao me je, pogledao nalaz skenera...Vidim, čudi se čovek. Pozvao je kolegu, onda i neku doktorku.- &quot;Pa, vi nemate ništa!&quot;, rekao mi je na kraju. &quot;Kakav rak?!I pored svih nevolja koje su ga zadesile tokom života, Vlasta Velisavljević ostao je vedar i nasmejan, i beskrajno šarmantan čovek.Kako je završio na Golom otoku?Nakon Drugog svetskog rata, koji je dočekao u Beogradu, a deo proveo u koncentracionom logoru Dortmund Herde u Nemačkoj, Velisavljević je 1948. bez problema upisao Akademiju pozorišnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mate Miloševića.U to vreme družio se sa Slovencem Dušanom Majcenom, pukovnikom Jugoslovenske narodne armije (JNA) i načelnikom katedre na Višoj vojnoj akademiji. Majcen je bio staljinista, a s obzirom da su se takvi u to vreme progonili,Vlasta je, ne želeći da ga izda, ponovo završio u zatvoru.- Iako s tim nisam imao ništa, odbio sam da ga cinkarim. Uhapšen sam kao student treće godine Akademije dramskih umetnosti i odveden najpre u zatvor na Banjicu, a onda na Goli otok -pričao je svojevremeno Velisavljević.Godine 1950. uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, odakle je prebačen na Goli otok. Tu je proveo tri godine. Priznaje da nije bilo lako, ali da on celu situaciju nije doživljavao jako tragično. Trudio se da ne razmišlja o sudbini koja ga je zadesila, te kaže da nikada u ljudima nije video mržnju prema sebi. Svojim dželatima uvek je nalazio izgovore kako i zašto rade to što rade.Rehabilitovan je 1953. godine i vraćen u Beograd. Ipak, zbog njegove prošlosti, ne samo da su mu vrata bine u pozorištima bila zatvorena, nego mu nisu dali ni da gleda predstave za koje je imao karte. Seća se kada je jedne prilike od svog druga Brane Vojinovića dobio kartu za predstavu &quot;Dr&quot;. Tadašnji upravnik ga je izbacio, uprkos tome što je imao kartu.- Tri godine sam proveo tamo . Ipak, bio sam u grupi zatvorenika koja nije ispaštala kao one prethodne, koje su uhapšene prvih meseci nakon Rezolucije Informbiroa 1948. Ali ne bih o tome dalje govorio. Teško je, znate&hellip; Na moju su ženu tih godina vršili pritisak da me se odrekne. I odrekla me se. Ali me je i čekala, misleći da ću razumeti i da ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Kako da nastavimo? To ne može. Ako vas neko u najtežem trenutku izda, ako vas se odrekne, onda ne vredi, gotovo je! Nisam hteo da joj oprostim -rekao je Velisavljević.Zbog svega toga karijeru je nastavio u Mostaru i Tuzli, da bi mu godinama kasnije bila uslišena molba da se vrati u Beograd. Tada je primljem u Beogradsko dramsko pozorište. A ostalo je legenda.Umro je u 95. godini, svaki film u kojem je glumio bio je poseban, a o njegovom životu bi mogao da se snimi film.(Stil)BONUS VIDEO:

Vlasti rekli da ima rak, on odbio lečenje - usledio obrt

Vaš komentar

Nema komentara