Умро Влатко Гилић, био у 50 највећих редитеља света

Редитељ и сценариста Влатко Гилић преминуо је у 92. години.Гилић је био један од најзначајнијих аутора црногорске и југословенске кинематографије, а његово стваралаштво оставило је снажан траг не само у регионалној, већ и у светској филмској уметности.Рођен је 1. јануара 1935. године у Подгорици. Завршио је Архитектонски факултет у Београду, али је професионални пут убрзо усмерио ка филму. Архитектонско образовање било је приметно и у његовом редитељском рукопису, који су одликовали визуелна прецизност, пажљиво обликовани кадрови и упечатљив ауторски израз.View this post on InstagramA post shared by Crnogorska kinoteka (@crnogorskakinoteka)Филмови награђивани широм светаОд 1966. до 1973. године, у продукцији &bdquo;Дунав филма&ldquo;, снимио је низ кратких документарних и играних остварења према сопственим сценаријима. Његови филмови освајали су признања на неким од најважнијих међународних фестивала.Добио је Сребрног медведа на фестивалу у Западном Берлину, два пута Гран при у Оберхаузену, као и главне награде на фестивалима у Лајпцигу, Белвјуу и Мелбурну. Био је номинован и за Златни глобус.Међу његовим најпознатијим кратким филмовима налазе се &bdquo;Мала светлост&ldquo;, &bdquo;Повратак на родно дрво&ldquo;, &bdquo;Хомо сапиенс&ldquo;, &bdquo;Ин цонтинуо&ldquo;, &bdquo;Љубав&ldquo; и &bdquo;Моћ&ldquo;.Потписао је сценарио и режију два дугометражна играна филма &ndash; &bdquo;Кичма&ldquo; и &bdquo;Дани од снова&ldquo;. Оба остварења приказана су на Филмском фестивалу у Кану. &bdquo;Кичма&ldquo; је 1977. године била у конкуренцији за Златну палму, док је филм &bdquo;Дани од снова&ldquo; 1980. приказан у програму &bdquo;Известан поглед&ldquo;.View this post on InstagramA post shared by Magazin Iz Off-a (@iz_offa)Уврштен међу највеће редитељеАмеричка телевизијска мрежа НБЦ уврстила је Гилића 1980. године међу 50 најзначајнијих редитеља у историји светске кинематографије. На том списку нашао се уз великане као што су Алфред Хичкок, Чарли Чаплин, Орсон Велс, Ингмар Бергман, Федерико Фелини, Акира Куросава, Стенли Кјубрик и Андреј Тарковски. Био је једини аутор из југоисточне Европе који је добио такво признање.Упркос великом међународном успеху, Гилићу је био онемогућен даљи ауторски рад на филму. Након тога посветио се образовању нових генерација филмских стваралаца и предавао на универзитетима широм света.Био је један од оснивача Катедре за режију и редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, где је 2011. године изабран за професора емеритуса.(Курир)БОНУС ВИДЕО:

Умро Влатко Гилић, био у 50 највећих редитеља света

Vaš komentar

Nema komentara