Dr Sovtić: Kako razlikovati alergiju od prehlade kod dece

Ambrozija počinje da napada: I niska koncentracija može da izazove teške simptome, kako se zaštititi i šta pogoršava alergijuSimptomi alergije na hranu kod dece i spisak namirnica po uzrastu na koje reaguju: Imaju 4 puta veći rizik od drugih srodnih stanjaSezona ambrozije je počela u Srbiji, i ona mnogim roditeljima donosi dilemu da li su kijanje, zapušen nos i kašalj kod deteta posledica alergije ili respiratorne infekcije.- Imaće simptome opstrukcije gornjih disajnih puteva, zapušen nos, svrab i kijanje, a pritom neće imati simptome prehlade koju uglavnom prate povišena telesna temperatura, malaksalost i gubitak apetita - opisuje prof. dr Aleksandar Sovtić reakciju dece na ambroziju.Foto: RTS printskrinKako kaže, kod pojedine dece preosetljivost na ambroziju može da izazove i simptome alergijske astme.- Tada deca imaju naročito izražen noćni kašalj, a to može biti praćeno sviranjem u grudima, čujnim disanjem i osećajem nedostatka vazduha - upozorava dr Sovtić.Manje respiratornih infekcija letiProfesor kaže da je tokom leta manji broj akutnih respiratornih infekcija. Međutim, povratak u vrtiće i škole ponovo otvara pitanje čestih infekcija i načina na koji roditelji mogu da pripreme decu za boravak u kolektivu.Profesor kaže da su deca mlađeg uzrasta osetljivija i da je imunizacija najbolji način prevencije zaraznih bolesti koje mogu imati teške posledice.- To su infekcije koje uz imunizaciju ili izostanu ili budu ispoljene u mnogo blažoj kliničkoj formi - kaže prof. dr Sovtić.Pet do sedam infekcija godišnje kod male dece nije neuobičajenoKada je reč o uobičajenim infekcijama koje se ispoljavaju kao prehlade, akutne crevne infekcije ili bolesti sa povišenom temperaturom, roditelji ne bi trebalo da budu iznenađeni njihovom učestalošću.Foto: RTS printskrin- Takvih situacija ima prosečno pet do sedam godišnje kod male dece, pa ako ste rđave sreće, to je svakih tri do četiri nedelje - navodi prof. dr Sovtić.Zbog toga je važno da bolesno dete ne ide u vrtić, jer jedno obolelo dete u kolektivu, upozorava, može dovesti do širenja infekcije među ostalima. Poseban problem nastaje ako se relativno jednostavne i blage infekcije zakomplikuju težom kliničkom slikom ili bakterijskom superinfekcijom.Zdrava nečistoća umesto suplemenata za jačanje imunitetaProfesor Softić objašnjava da imunitet deteta ne treba poboljšavati posebnim preparatima pre polaska u kolektiv.- Sve ono što su radili naši stari treba raditi i danas. Nikakvi posebni preparati, nikakvi vitamini, suplementi - ističe on.Posebno ukazuje na prvih 1.000 dana života, koje opisuje kao svojevrstan prozor šanse za pravilno sazrevanje imunskog sistema. Važnu ulogu u tom procesu imaju crevni i respiratorni sistem, kao i koža, preko kojih organizam dolazi u kontakt sa okruženjem.- Ako je to okruženje takozvana zdrava nečistoća, to će dovesti do valjanog sazrevanja imunskog odgovora - objašnjava pulmolog.Dodaje da to ne znači da ne treba voditi računa o higijeni, već da nije potrebno stvarati sterilno okruženje.- Ne treba previše da glancamo i čistimo da sve bude sterilno. Ako hemijskim sredstvima čistite kuću više od dva puta nedeljno, izlažete dete zagađenju unutar kuće, koje deluje vrlo iritantno na disajne puteve - napominje dr Sovtić.Jednako je važno da deca ne budu izložena duvanskom dimu.- Izlaganje elektronskim i klasičnim cigaretama izrazito je štetno za decu - ističe Sovtić.Pratiti kvalitet vazduha pre izlaska napoljeKada je reč o boravku dece na otvorenom u Beogradu, dr Sovtić kaže da su povoljniji nešto viši delovi grada, u kojima postoji strujanje vazduha i gde je stepen aerozagađenja obično manji.Ipak, umesto oslanjanja samo na lokaciju, roditeljima savetuje da prate aktuelne podatke o kvalitetu vazduha.Foto: RTS printskrin- Pratite kakva je zagađenost vazduha u trenutku kada biste izašli napolje i izbegavajte duži boravak na otvorenom kada je vazduh zagađen&ldquo;, savetuje doktor, dodajući da i spoljno i zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru mogu nepovoljno da deluju na zdravlje.Značajni iskoraci na InstitutuGovoreći o radu Instituta, ističe da su poslednjih godina napravljeni značajni iskoraci - od uvođenja sekvencioniranja egzoma nove generacije, preko interventnih pulmoloških i kardioloških procedura, do minimalno invazivnih hirurških tehnika i novina u oblasti imunizacije.Sve to, kako ukazuje, ima isti cilj - da deca koja u Institut dolaze bolesna dobiju savremeno lečenje i vrate se kući zdrava.Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije godišnje pregleda više od 190.000 malih pacijenata, a kao najveća pedijatrijska ustanova regionalnog značaja zbrinjava i najteže obolelu decu iz Srbije i okruženja.Iako letnji meseci obično donose nešto manji pritisak kada je reč o deci sa akutnim respiratornim infekcijama, za Institut za majku i dete praktično nema perioda u kojem se obim posla značajno smanjuje.- Institut, kao najveća pedijatrijska regionalna institucija, prima obolelu decu iz celog regiona &ndash; iz Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije, i za nas radnog vremena praktično nema - ističe profesor Sovtić.Objašnjava da ustaljeni režim prema kojem je Institut neparnim danima prijemna gradska ustanova ne znači da ostalim danima ne zbrinjava pacijente.- Funkcionišući kao regionalna ustanova, primamo najteže obolele iz zemlje, ali i iz okruženja.(RTS)BONUS VIDEO:

Dr Sovtić: Kako razlikovati alergiju od prehlade kod dece

Vaš komentar

Nema komentara