Vrućine ubijaju 56% više žena nego muškaraca: Zašto?

Sličan trend pokazuju i noviji podaci iz Nemačke, gde je zabeležena sezona sa najviše smrtnih slučajeva od vrućine od 2016. godine, a i među njima je bilo više žena. Institut &bdquo;Robert Koh&ldquo; to pripisuje činjenici da žene čine veći udeo u najstarijim starosnim grupama, piše &bdquo;DW&ldquo;.Foto: Depositphotos/AndreyPopovDa li su krivi hormoni?Mediji, međutim, naglasak često stavljaju na hormonalno tumačenje, prema kojem su ženska tela lošije prilagođena vrućini jer se manje znoje, imaju više telesne masti, a progesteron im podiže bazalnu temperaturu.Naučnici koji proučavaju uticaj toplote na ljudski organizam kažu da je to uglavnom netačno.&ndash; Sve u svemu, studije obično pokazuju tek neznatno veću osetljivost na toplotu kod žena u poređenju sa muškarcima. To zapravo nije naročito snažan pokazatelj &ndash; kaže Aleksandra Šnajder sa instituta &bdquo;Helmholc&ldquo; u Minhenu.Male razlike postoje: žene imaju nižu stopu znojenja, manju površinu kože u odnosu na veličinu tela i drugačiju raspodelu masti, što utiče na termoregulaciju. Hormoni takođe imaju ulogu, ali ona nije jednaka tokom čitavog života.Stvarni faktori rizikaŠnajder ukazuje na jednu specifičnu grupu: žene u postmenopauzi, kada raste kardiovaskularni rizik. Starije žene sa postojećim srčanim oboljenjima, prema njenim rečima, verovatno su izložene najvećem riziku.Ipak, čak ni u tim slučajevima ona ne smatra da je biologija glavni uzrok.&ndash; Životni uslovi i društveno okruženje u kojem žene žive verovatno predstavljaju još veći rizik od samih razlika u hormonalnom statusu.Tobi Mindel, profesor na Univerzitetu &bdquo;Brok&ldquo; u Kanadi koji proučava ekstremne uslove za ljudski organizam, smatra da je uticaj biologije &ndash; preuveličan.Prema Mindelu, ključni faktori koji određuju kako se osoba nosi sa toplotnim talasom jesu godine, veličina tela, kondicija i nivo uobičajene fizičke aktivnosti, a ne biološki pol.Znojenje je dobar primer. Iako se žene manje znoje, to ih ne čini nužno osetljivijim jer to nadoknađuju na drugi način.&ndash; One mnogo bolje od muškaraca usmeravaju krvotok prema koži, odnosno pokreću vazodilataciju &ndash; objašnjava Mindel.NJihovi krvni sudovi efikasnije se šire i prenose toplotu na površinu tela.Trudnoća je još jedan primer. Iako mnogi pretpostavljaju da ona povećava fiziološku osetljivost na toplotu, Mindel navodi suprotno.&ndash; Kako trudnoća napreduje, telo žene zapravo postaje bolje u podnošenju toplote.On pravi jasnu razliku između fiziologije i okolnosti. Postoje dobri razlozi zbog kojih trudnice ne bi trebalo da obavljaju težak fizički rad na otvorenom tokom ekstremnih vrućina, ali njihova tela sama po sebi nisu glavni problem.View this post on InstagramA post shared by Daye (@yourdaye)Strukturni razloziAko razlika nije prvenstveno fiziološka, postavlja se pitanje gde je onda uzrok.Lori Parsons, istraživač sa koledža &bdquo;Royal Holloway&ldquo; Univerziteta u Londonu, proučava kako se toplotni stres manifestuje u globalnoj ekonomiji, od građevinarstva i fabrika odeće do poljoprivrede, transporta i ulične prodaje.U svim tim sektorima, navodi Parsons, žene provode od 30 do 50 odsto više svog radnog vremena iznad praga toplotnog stresa nego muškarci. U građevinarstvu, kada se porede muškarci i žene koji obavljaju isti posao, razlika dostiže oko 50 odsto.U zemljama poput Indije, Bangladeša ili Kambodže, žene čine veliki deo radne snage u građevinarstvu i često obavljaju najteže pomoćne poslove: mešaju malter, nose vreće cementa i prenose cigle na glavi po najjačem suncu.Razlozi su, prema njegovim rečima, strukturne prirode. Žene za isti posao često nose više odeće, dok su muškarci samouvereniji kada traže pauzu. Tamo gde je rad muškaraca vidljivo naporan, lakše se prepoznaje rizik od vrućine i odobrava odmor. Rad žena je često ujednačeniji i manje očigledno iscrpljujući, pa takvih olakšica nema.View this post on InstagramA post shared by Dr Amir Khan GP MBChB(hons)MRCGP DCH DRCOG DipDiab PGCE (@doctoramirkhan)Žene su duže izložene vrućiniParsons to poredi sa razlikom između avionske nesreće i izloženosti azbestu: jedno je iznenadna i vidljiva katastrofa, dok je drugo spora i neprekidna štetnost koju je lakše prevideti.&ndash; Toplotni stres kod muškaraca obično je uočljiviji rizik, gde postoje relativno vidljivi trenuci fizičkog napora kojima se može upravljati &ndash; kaže on.&ndash; Toplotni stres kod žena je stalno prisutan, ali mnogo manje vidljiv, jer nema istih očiglednih vrhunaca tokom radnog dana.Kada se radna smena završi, dodaje, muškarci se češće odmaraju, dok žene nastavljaju sa kuvanjem, čišćenjem i brigom o deci.Vrućina utiče i na zaradu. Parsons navodi da su radnici izloženi toplotnom stresu oko 30 odsto manje produktivni u sektoru proizvodnje odeće.Na formalnim poslovima radnici to ponekad nadoknađuju dužim radnim vremenom tokom najtoplijeg dela dana, što stvara &ndash; začarani krug &ndash; pogoršanja zdravlja i pada produktivnosti. Samozaposleni nemaju takvu zaštitu i za njih toplotni stres neposredno znači manji prihod, što se vremenom odražava na čitavu porodicu.Parsons zato smatra da je pogrešna sama početna pretpostavka o tome šta predstavlja toplotni stres.&ndash; Toplotni stres nije atmosfersko stanje. To je društveno stanje koje se događa u određenim atmosferskim okolnostima &ndash; zaključuje on.(DW)BONUS VIDEO

Vrućine ubijaju 56% više žena nego muškaraca: Zašto?

Vaš komentar

Nema komentara