Zašto bogati Skandinavci masovno "beže" u 2 komšijske zemlje?

Na španskoj i portugalskoj obali napravili su prave male zajednice sa ozbiljnom kupovnom moći, a razlog njihovog preseljenja je prosta računica: daleko lepša klima, znatno niži troškovi života i poreske olakšice koje im idu naruku, piše &quot;Kurir&quot;.Klimatski faktor i kvalitet životaZdravstveni razlozi i prirodni uslovi predstavljaju primarni impuls za odlazak starijih građana sa severa na jug Evrope. Nordijske zime, koje odlikuju izuzetno niske temperature i vrlo mali broj sunčanih sati, negativno utiču na zdravlje starije populacije, posebno onih koji boluju od hroničnih reumatskih i respiratornih oboljenja.Foto: Depositphotos/monkeybusinessŠpanija i Portugalija, sa više od 300 sunčanih dana godišnje i blagim zimskim temperaturama, nude značajno bolji kvalitet života. Površinska integracija u lokalne zajednice olakšana je i odličnom zdravstvenom infrastrukturom, pri čemu mediteranska ishrana i svakodnevne aktivnosti na otvorenom direktno doprinose dugovečnosti i smanjenju troškova lečenja.Poreske olakšice kao glavna poluga privlačenjaPored prirodnih pogodnosti, ključni mehanizam kojim su Španija i Portugalija privukle desetine hiljada nordijskih penzionera bile su ciljane poreske politike. Portugalija je 2009. godine uvela status tzv. nesumnjivog poreskog rezidenta, koji je stranim penzionerima omogućavao potpuno oslobađanje od poreza na inostrane penzije tokom prvih 10 godina boravka, što je kasnije korigovano na fiksnu stopu od 10 procenata.Slično tome, Španija je privlačila strane državljane kroz povoljne bilateralne sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Iako su pojedine nordijske zemlje, poput Švedske i Finske, poslednjih godina redefinisale ove sporazume kako bi smanjile odliv poreskih prihoda, Iberijsko poluostrvo je zadržalo finansijsku privlačnost.Kupovna moć i troškovi svakodnevnog životaProsečna penzija u švedskom ili norveškom sistemu osiguranja višestruko prevazilazi prosečne prihode na jugu Evrope, čime ovi građani stiču izuzetno visoku kupovnu moć na mediteranskom tržištu. Troškovi osnovne potrošačke korpe, komunalnih usluga, restoranskih usluga i privatnog zdravstvenog osiguranja u Španiji i Portugaliji značajno su niži u poređenju sa Oslom, Stokholmom ili Kopenhagenom.Ova razlika u standardu omogućava nordijskim penzionerima da sa svojom redovnom penzijom u Španiji i Portugaliji uživaju u nadstandardnom životnom stilu, koji uključuje boravak u luksuznijim nekretninama i redovno korišćenje usluga u sektoru ugostiteljstva i rekreacije.Uticaj na tržište nekretninaDolazak visokoplatežnih penzionera sa severa izvršio je masivan uticaj na tržišta nekretnina u španskim regijama kao što su Kosta del Sol, Alikante i Balearska ostrva, kao i u portugalskoj regiji Algarve i okolini Lisabona. Nordijski kupci se godinama nalaze u samom vrhu stranih investitora po prosečnoj ceni kvadratnog metra koju su spremni da plate.Rast potražnje doveo je do ekspanzije gradnje modernih stambenih kompleksaprilagođenih potrebama starijih lica. Sa druge strane, ovaj trend je izazvao i lokalne ekonomske izazove, podižući cene nekretnina i zakupa u te dve zemlje, što lokalnom stanovništvu često otežava rešavanje stambenog pitanja.Ekonomski benefit za lokalne privredeIako postoje određene nesuglasice oko uticaja na cene stanovanja, makroekonomski uticaj priliva nordijskih penzionera na privrede Španije i Portugalije je izuzetno pozitivan. Za razliku od klasičnih turista koji borave kratko, penzioneri na Iberijskom poluostrvu žive veći deo godine, ostvarujući kontinuiranu potrošnju van glavne letnje sezone.Ovaj konstantan priliv novca direktno podržava lokalnu trgovinu, ugostiteljstvo, transport i zdravstveni sektor. Državni budžeti ostvaruju značajne prihode kroz porez na dodatu vrednost (PDV), poreze na promet nekretnina i lokalne takse, čime se kompenzuju eventualni gubici po osnovu primarnog oporezivanja dohotka.Budućnost &quot;srebrne ekonomije&quot; u EvropiTrend migracije penzionera sa severa na jug predstavlja stabilan stub evropske &quot;srebrne ekonomije&quot; (ekonomije zasnovane na potrebama starijeg stanovništva). Sa starenjem evropske populacije i sve većom mobilnošću unutar Unije, očekuje se da će integracija nordijskih penzionera na Iberijskom poluostrvu nastaviti da se razvija, uprkos povremenim izmenama poreskih propisa.Sposobnost Španije i Portugalije da održe visok nivo bezbednosti, kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i stabilno poslovno okruženje, osigurava da će ove zemlje ostati primarna destinacija za kapital i stanovništvo sa evropskog severa i u narednim decenijama.

Zašto bogati Skandinavci masovno "beže" u 2 komšijske zemlje?

Vaš komentar

Nema komentara