Nemačka tone u krizu: "Znakove vidimo svuda"

Brojke govore same za sebe: dok je produktivnost rada tokom 1980-ih i 1990-ih rasla za oko dva odsto godišnje, u poslednjih šest godina beležila je prosečan rast od samo 0,3 odsto godišnje. Dakle, gotovo nimalo. Pod produktivnošću se podrazumeva ekonomski učinak koji prosečno ostvaruje svaki zaposleni. Zašto produktivnost u Nemačkoj stalno opada?Prema rečima Kristijana Kestermana iz Instituta nemačke privrede (IVKeln), za to postoje tri glavna razloga, piše Dojče vele.Prvo, napredak u digitalizaciji nije doneo očekivane rezultate, a nedostaje i tehnološki napredak koji bi povećao produktivnost.Drugo, zbog demografskih promena sve više nedostaje kvalifikovanih radnika. To dovodi do toga da kompanije zadržavaju zaposlene čak i kada trenutno nemaju dovoljno posla za njih.Foto: Lucas Vallecillos/VWPics/ProfimediaTreće, država i kompanije premalo ulažu u nove tehnologije &ndash; odnosno u nove mašine i postrojenja, kao i u bolju infrastrukturu. I to dodatno usporava rast produktivnosti.Previše poverenika za &quot;ovo i ono&quot;Prema analizi istraživača IV-a, Nemačka bi morala da ostvari više od pet puta veći rast proizvodnje kako bi zadržala postojeći nivo blagostanja. Postavlja se pitanje: ima li Nemačka previše &bdquo;neproduktivnih&ldquo; radnih mesta? Glavni ekonomista KomercbankJerg Kremer na to odgovara potvrdno. Prema njegovom mišljenju, posebno je preterano narasla birokratija.On ističe da je državni sektor, uz ITsektor, oblast u kojoj zaposlenost najbrže raste. Tu spadaju, između ostalog, ljudi koji se bave ispunjavanjem regulatornih obaveza, zakonskih obaveza izveštavanja, pisanjem izveštaja o održivosti i različitim funkcijama poput &bdquo;poverenika za ovo ili ono&ldquo;.Prema Kremeru, reč je o poslovima koji ne donose naročito veliku produktivnost, a upravo je u tim oblastima poslednjih godina otvoren nesrazmerno velik broj radnih mesta.Da li su ljudi preopterećeni besmislenim zadacima?Rajner Kirhderfer, predsednik Uprave Fondacije porodičnih preduzeća, smatra da je pitanje ima li Nemačka previše &bdquo;neproduktivnih&ldquo; poslova pogrešno postavljeno. To, kako kaže, zvuči kao optužba da su ljudi lenji ili da premalo rade. Problem, međutim, nije u tome koliko ljudi rade, nego da li rade na pravom mestu i daju li rezultat koji je potreban.Foto: Prisma Archivo, PRISMA ARCHIVO/Alamy/ProfimediaPrema njegovom mišljenju, odgovor je u tome da u Nemačkoj zaista postoje poslovi koji su neproduktivni, ali ne zato što zaposleni premalo rade. Problem je što se ljudi bave stvarima koje su potpuno nepotrebne &ndash; a tu se ponovo dolazi do birokratije.Ako se zaposleni u kompaniji ili javnoj službi bavi zadatkom koji društvu na kraju ne donosi nikakvu korist, onda je reč o neproduktivnom poslu. Takvu bi osobu, smatra Kirhderfer, trebalo angažovati na nečem drugom &ndash; ne zato što ona subjektivno radi premalo, nego zato što je opterećena besmislenim zadacima.Nemačka zaostaje za drugim zemljamaPreviše birokratije i regulative, nedovoljna digitalizacija javne uprave, godine premalog ulaganja i nedostatak velikih inovacija &ndash; analiza problema nije nova. Nemačka je, prema rečima stručnjaka, poslednjih godina počela da zaostaje za međunarodnim konkurentima. Čak i ako Nemačka ostvaruje određeni napredak, to nije dovoljno kada konkurentske zemlje napreduju dvostruko brže, piše Dojče vele.Kirhderfer ipak ne želi samo negativno da govori o Nemačkoj. Fondacija porodičnih preduzeća kroz studiju &bdquo;Postoji put rasta za Nemačku&ldquo; želi da pokaže da u zemlji postoje veliki neiskorišćeni potencijali. Rešenja su već dugo poznata: više digitalizacije, veća primena veštačke inteligencije i, pre svega, više investicija.Postoji nada da bi država svojim posebnim investicionim fondovima mogla da pokrene privatne investicije. Za to je, međutim, potrebno poverenje. Istovremeno, smanjenje birokratije i regulatornih prepreka moglo bi da postane važan pokretač privrednog rasta.Birokratija, prema mišljenju stručnjaka IV-a, nije samo trošak za kompanije koje moraju da zapošljavaju ljude kako bi ispunjavale obaveze izveštavanja. Ona takođe odvlači kapital i radno vreme &ndash; što bi se moglo utrošiti na rast i inovacije.&quot;Vidimo znakove krize&quot;Kada je reč o uslovima koji su kompanijama potrebni za ulaganja, Nemačka se trenutno nalazi pri samom dnu međunarodnog indeksa Fondacije porodičnih preduzeća. U tom istraživanju 21 zemlja OECD-a upoređuje se prema pogodnostima za investicije. Prema rečima Kirhderfera, Nemačka je poslednjih godina pala vrlo nisko na toj lestvici. Troškovi rada relativno su visoki, a podsticaji kompanijama za investiranje sve su slabiji.Foto: Igor Stevanovic / Alamy / JAY DIRECTO / AFP / ProfimediaGlavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer smatra da je to štetno za celu privredu. &bdquo;Znakove krize vidimo svuda. Ova privreda više ne pokazuje rast. Zbog toga stagniraju i prihodi, a u određenim oblastima čak i padaju.&ldquo;Posledice već osećaju i građani. &bdquo;To vidite po tome što se raspoloženje potrošača u Nemačkoj još nije značajno oporavilo nakon pada izazvanog pandemijom koronavirusa. I privatna potrošnja takođe slabo raste zbog slabih očekivanja u budućnosti i nesigurnih prihoda&ldquo;, kaže Kremer.Smanjenje birokratije kao prilikaPrema studiji IV-a za Fondaciju porodičnih preduzeća, smanjenje birokratije jedan je od najbržih načina da se ponovo pokrene privredni rast u Nemačkoj. Međutim, smanjenje birokratije istovremeno može da znači i ukidanje određenih radnih mesta.Ekonomista Kremer to doživljava kao pozitivnu stvar. &bdquo;Ako se ukinu neproduktivna radna mesta, ljudi koji su na njima radili mogli bi da se preusmere na poslove koji su produktivni. A tako se povećava i blagostanje.&ldquo;BONUS VIDEO:

Nemačka tone u krizu: "Znakove vidimo svuda"

Vaš komentar

Top komentari

"Limonov"

Xajgyk

"Султан"

Boris

fefe

fefefe