Nedelju dana plaćala samo kešom: Primetila razliku u budžetu

Nije to bio finansijski eksperiment u kojem sam sebi zadala strogi budžet, već pokušaj da vidim da li će se moj odnos prema novcu promeniti ako ga ponovo počnem fizički držati u rukama.Kartično plaćanje se poslednjih godina toliko uvuklo u svakodnevicu da o njemu više i ne razmišljamo. Dovoljno je prisloniti karticu ili mobilni telefon, sačekati zvuk potvrde i nastaviti dalje.Sama sebi sam zadala zadatak da barem nedelju dana radim suprotno od toga. Ali toliko sam se navikla na ono kratko prislanjanje kartice uz uređaj da sam gotovo zaboravila kako izgleda kada novac stvarno moraš da izvadiš iz novčanika.Mali ritual plaćanja gotovinomKod gotovine postoji čitav mali ritual koji je kartično plaćanje gotovo potpuno izbrisalo. Otvoriš novčanik, pogledaš koliko imaš, izvadiš novčanicu, sačekaš da ti prodavac vrati kusur i onda ponovo spakuješ novac. Sve traje nekoliko sekundi duže, ali upravo tih nekoliko sekundi čini razliku.Foto: Janusz Pieńkowski/Panthermedia/ProfimediaOdjednom nisam samo plaćala, nego sam bila prisutna u sopstvenoj kupovini. Kada bih izvadila novčanicu od 20 evra i dala je za nešto što košta 13,70 evra, videla bih koliko mi ostaje.Novčanica koju sam upravo dala više nije bila moja, a one koje su mi ostale u novčaniku postale su vrlo konkretna mala zaliha za ostatak dana. Kod kartice taj osećaj gotovo da ne postoji. Prislonim je, čujem zvuk uređaja i nastavim dalje.Gotovina je uklonila onaj nevidljivi filter između mene i potrošnje. Svaka kupovina je odjednom postala vidljiva. Kafa ovde, nešto iz pekare onde, još jedna sitnica u prodavnici jer je bila na akciji. Pojedinačno se čine beznačajnim, ali kada novčanice počnu da nestaju iz novčanika, teško ih je ne primetiti.NJegovo veličanstvo kusurZanimljivo je i ono što se dešava kada vam neko vrati kusur. Nekoliko kovanica i novčanica ponovo postaju vaš novac i odjednom imate vrlo jasan osećaj koliko ste potrošili. Počela sam gotovo automatski da ih slažem u novčanik, pogledam šta mi je ostalo i razmišljam da li će mi to biti dovoljno za ostatak dana.Foto: Valerio Rosati / Panthermedia / ProfimediaČak mi je i plaćanje kafe odjednom bilo drugačije iskustvo. Kada prislonite karticu, transakcija je gotova pre nego što ste je zapravo registrovali. Kada izvadite novčanicu i ostavite nekoliko evra na stolu, kupovina dobija neku vrstu fizičkog završetka. Novac je bio u vašoj ruci, zatim je prešao u tuđu, a vi ste svesni da ste ga upravo potrošili.Kartica nam je olakšala trošenjeU tome je, čini mi se, i najveća psihološka razlika između gotovine i kartice. Kada novac fizički prelazi iz ruke u ruku, mnogo je teže ignorisati činjenicu da trošimo.Kartica nam je neverovatno olakšala život, ali nam je istovremeno olakšala i trošenje. Psihološki je jednostavnije potrošiti deset evra deset puta, nego jednom iz novčanika izvaditi sto evra, iako je konačni iznos potpuno jednak.Gotovina pritom ima jednu vrlo jednostavnu prednost. Postavlja fizičku granicu. Ako sa sobom imate 20 evra, možete da potrošite 20 evra. Ta granica može biti korisna kada želimo da smanjimo impulsivnu kupovinu ili jednostavno bolje pratimo koliko nam novca odlazi na svakodnevne stvari.Foto: Depozitfoto/bigy00Kada vidite da vam je u novčaniku ostalo još 12 evra, odluka o tome da li ćete nešto kupiti postaje konkretnija.Da, jasno je da kartice imaju svoje prednosti. Plaćanje je praktičnije, brže i jednostavnije za veće iznose, a transakcije možemo lako da pratimo. Ali, nakon ove nedelje nešto se ipak promenilo. Karticu ponovo koristim, ali više ne plaćam njome potpuno automatski.Postala sam svesnija onog trenutka kada prislonim karticu i potrošim novac. Takođe, zadam sebi neki iznos koji mogu da potrošim i ne idem preko toga ni za šta.Gotovina me nije naučila kako da trošim manje, nego kako da ponovo primetim da trošim.(Zadovoljna)BONUS VIDEO:

Nedelju dana plaćala samo kešom: Primetila razliku u budžetu

Vaš komentar

Top komentari

Veca

bole

akhmda

Luna

Sale