"Srušićemo nemački politički poredak!" Hrvat savetnik AfD

- Rezultat je istorijski, ali njegovo značenje nadilazi jednu nemačku pokrajinu. Za mene je najvažnija poruka da AfD više nije stranka koja se zadovoljava položajem snažne opozicije. Mi se borimo za vodeću ulogu u nemačkoj politici i za priliku da preuzmemo odgovornost za upravljanje zemljom. Prema privremenim rezultatima, u pokrajini Saksonija-Anhalt osvojili smo gotovo 44 posto glasova, dok je CDU ostao na oko 17 posto. Pre pet godina CDU je imao oko 37 posto, a AfD oko 21 posto. Dakle, više smo nego udvostručili svoju podršku, dok je CDU izgubio više od polovine nekadašnjeg udela. To nije uobičajena izborna promena, nego preokret odnosa snaga između dveju stranaka -kaže Gašpar.- Za mene lično ishod ovih izbora znači puno. Član sam AfD-a i otvoreno stojim iza svog političkog izbora. Naravno da osećam ponos i zadovoljstvo. Ali najvećezadovoljstvo mi je to što se pitanje konačno pomerilo s toga kako nas zaustaviti na to šta smo zapravo sposobni da uradimo. Želim da stranka kojoj pripadam dobije priliku da pokaže da nije samo glas nezadovoljstva, nego da može da ponudii sprovesti drugačiju politiku. Rođen sam u Nemačkoj, u porodici hrvatskih gastarbajtera iz Bosne i Hercegovine. Zato budućnost Nemačke za mene nije apstraktna tema niti samo predmet profesionalnog interesa. To je zemlja u kojoj je moja porodica gradila život. Ne vidim nikakvu protivrečnost između svog hrvatskog porekla i odgovornosti koju osećam prema Nemačkoj. Ovaj rezultat doživljavam i kao potvrdu sopstvenog političkog izbora, ali lično će mi još više značiti kada budemo mogli da pokažemo konkretne rezultate u vlasti. Ne želim samo da pripadam stranci koja je pobedila. Želim da pripadam stranci koja je znala šta da učini s tom pobedom -kaže Filip Gašpar.Po njemu, rezultat kakav je AfD postigao u Saksonija-Anhaltu, i rast podrške u anketama u drugim nemačkim saveznim pokrajinama, ne može se objasniti samo protestnim izjašnjavanjem birača. U anketama na saveznom nivou AfD je ispred demohrišćanske unije CDU-a i CSU-a, uz podršku od oko 28 posto, pa sagovornik Večernjeg lista smatra da ne govorimo više samo o posebnosti istočne Nemačke, nego o stranci koja se takmiči za prvo mesto na nivou cele države. Trenutno je u Bundestagu, saveznom parlamentu, glavna opoziciona stranka.Foto: Jutjub printskrin/PutokazEU- Naravno da nezadovoljstvo dosadašnjom politikom ima važnu ulogu. Ali postoji razlika između birača koji želi da kazni vlast i birača koji u drugoj stranci vidi politički dom. Moja je procena da sve veći deo naših birača pripada upravo toj drugoj grupi. Oni ne žele samo da pošalju poruku vlastima. Žele promenu vlasti i politike. Zato smatram pogrešnim pretpostavljati da će se ti ljudi vratiti tradicionalnim strankama čim im se ponudi nešto konzervativnija retorika. Biračima nije dovoljno da neko nekoliko nedelja pre izbora počne da govori o kontroli migracija, bezbednosti ili jeftinijoj energiji. Oni žele da veruju da će se nakon izbora donositi drugačije odluke. Političko poverenje ne vraća se promenom rečnika, nego promenom postupanja -smatra Gašpar.Uspešna pokrajinska vlada AfD-a promenila bi i saveznu raspravu, dodaje, jer bi se umesto apstraktnog pitanja da li AfD sme da vlada počelo razgovarati o konkretnom pitanju kako AfD vlada.- Naravno, rezultat jedne pokrajine ne može se jednostavno preslikati na celu Nemačku. Razlike između pojedinih delova zemlje postoje i bilo bi neozbiljno zanemariti ih. Ali jednako bi neozbiljno bilo ovu pobedu prikazati kao izolovan događaj koji ništa ne govori o saveznim političkim odnosima. Ona pokazuje koliko daleko AfD može da dođe kada birače uveri da predstavlja verodostojnu alternativu. Moje mišljenje je da tradicionalne stranke još nisu shvatile dubinu te promene. Predugo su birače AfD-a doživljavale kao sopstvene birače koji su privremeno otišli. Sada moraju da se suoče s mogućnošću da su mnogi od njih trajno promenili političku pripadnost. To je mnogo ozbiljniji izazov od jednog lošeg izbornog rezultata -analizira Gašpar.Foto: Georg Wendt/AFP/Profimedia- Za nas, međutim, ova pobeda znači i odgovornost. Nije dovoljno govoriti da bi naša politika bila bolja. Moramo da pokažemo da možemo da upravljamo institucijama, sprovodimo program i odgovaramo za posledice sopstvenih odluka. Birači od nas očekuju rezultate u pitanjima zbog kojih nam daju poverenje, a ne trajno objašnjenje zašto ih drugi sprečavaju. Naš cilj nije da zauvek komentarišemo odluke drugih stranaka. Naš je cilj da donosimo sopstvene odluke i za njih odgovaramo biračima. Ne želimo da budemo trajna opozicija. Želimo da preuzmemo odgovornost za Nemačku -poručuje Gašpar.A šta kaže na legitimne kritike na račun AfD-a kao stranke s neonacističkim elementima s jedne strane, i sa proruskim simpatijama s druge strane?- Pre svega, odbacujem poistovećivanje AfD-a s nacizmom, kao što odbacujem i tvrdnju da smo nekakva podružnica Moskve. Ali te dve optužbe treba razdvojiti i na svaku odgovoriti sadržajno. Etiketa nije objašnjenje, a njeno ponavljanje nije zamena za političku raspravu. Kao član AfD-a tražim da se o nama razgovara na temelju programa, odluka, parlamentarnog rada i konkretnih izjava. Ako neko ima ozbiljan prigovor, neka ga iznese precizno. Spreman sam da o njemu razgovaram. Ali ne prihvatam da se zahtev za kontrolisanim migracijama, bezbednošću ili zaštitom nacionalnih interesa sam po sebi poistovećuje s nacizmom -kaže on.Ipak, pokrajinska Služba za zaštitu ustavnog poretka klasifikovala je ogranak AfD-a u Saksonija-Anhaltu kao potvrđeno desno-ekstremistički. Gašpar kaže da ne beži od te činjenice. Iako tu ocenu politički osporava, ne želi to da prećuti niti da tvrdi da ne postoji. Pa zato nudi svoj odgovor i na to konkretno pitanje:Foto: Jutjub printskrin/PutokazEU- Važno je objasniti šta je ta služba i gde se nalazi u državnom sistemu. U Saksonija-Anhaltu ona je deo pokrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Deo je izvršne vlasti, a njeni službenici podležu službenim uputstvima nadređenih u okviru zakona. Dakle, nije reč o nezavisnom sudu niti o instituciji organizacijski odvojenoj od politički vođenog ministarstva. Moj je prigovor upravo institucionalan. Kada služba podređena ministarstvu donosi ocene o političkim protivnicima stranaka na vlasti, legitimno je postaviti pitanje mogućeg političkog uticaja. Ne prihvatam da se takva pitanja unapred odbacuju kao nedopušten napad na institucije. Institucije se ne štite time što se ih izuzima od kritike, nego time što se njihovi argumenti mogu proveriti. To samo po sebi ne dokazuje da je neka konkretna ocena politički naručena. Službenici imaju zakonsku obavezu nepristranog postupanja, a rad službe podleže parlamentarnom i sudskom nadzoru. Ali zakonska obaveza nepristranosti i institucionalna nezavisnost od vlade nisu isto. Upravo zato smatram da njene ocene treba razmatrati kritički, na temelju dokaza, a ne prihvatati ih kao konačan odgovor na svako političko pitanje -govori Gašpar.- Između procene državne službe, argumenata na kojima ona počiva i tvrdnje da su cela stranka ili svi njeni birači nacisti postoje važne razlike. Na tim razlikama insistiram. Procena mora biti podložna proveri i osporavanju, a ne da postanerazlog da se rasprava o stvarnim političkim problemima unapred zatvori. Naravno da izborni rezultat ne oslobađa nijednu stranku odgovornosti za ono što njeni predstavnici govore i rade. Velik broj glasova nije imunitet od kritike. Ali ni kritičare ne oslobađa obaveze da objasne zašto toliko ljudi glasa za AfD. Ako se celi odgovor svodi na osudu birača, onda se izbegava razgovor o njihovim razlozima, iskustvima i očekivanjima -poručuje.Foto: Michael Piepgras/Alamy/ProfimediaGašpar odbacuje i kritike o antisemitizmu u AfD-u i na to uzvraća podatkom da postoje i jevrejski članovi stranke, okupljeni u udruženju JAfD.- Što se Rusije tiče, tu ne treba ništa skrivati. AfD zagovara ukidanje sankcija i poboljšanje odnosa s Rusijom. To nije izmišljotina naših protivnika, nego programsko stajalište koje treba daobjasnimoi branimo argumentima. Međutim, iz toga ne proizlazi da svaku našu odluku određuju ruski interesi ili da prihvatamo sve što radi Moskva. Kriterijum kojim se vodim je: da li određena politika doprinosi sigurnosti, privrednoj snazi i dugoročnim interesima Nemačke? Razgovor s Moskvom nije zakletva Kremlju. Kao što ni prijateljstvo sa Sjedinjenim Državama ne bi smelo da znači obavezu prihvatanja svake odluke Vašingtona. Partnerstvo ne isključuje samostalno prosuđivanje, a diplomatija ne zahteva političku podređenost -kaže.Foto: Michael Brandt / AFP / ProfimediaUlrih Zigmund je na dan izbora poručio da želi razumne diplomatske odnose sa svim državama, bez ideoloških predrasuda, uz snažne partnere i slobodnu trgovinu. To je načelo s kojim se slaže i koje zastupa i Gašpar. Načelo prema kojem spoljnu politiku ne treba graditi na unapred zadatim simpatijama ili neprijateljstvima, nego na jasno određenim interesima i ciljevima.- Nemačka treba da bude sposobna da razgovara s Vašingtonom, Moskvom, Pekingom, Jerusalimom i drugim važnim partnerima, a pritom da zna šta želi da postigne. Dobar odnos s jednom državom ne mora da znači neprijateljstvo prema drugoj. Saradnja ne mora da znači poslušnost, kao što neslaganje ne mora da znači prekid svakog razgovora. Zato smatram da naša politika ne treba da bude ni proruska ni antiruska po automatizmu. Ona pre svega treba da bude pronemačka. To znači da svaku važnu odluku moramo moći da objasnimo sopstvenim građanima: šta im donosi, koliko ih košta i čine li njihovu zemlju sigurnijom i snažnijom. Naša obaveza nije da sledimo interese Moskve, Vašingtona ili bilo kog drugog središta moći. Naša je obaveza prema nemačkim građanima. Želimo Nemačku koja sarađuje, ali ne prima tuđe naloge; koja razgovara sa svima, ali samostalno odlučuje o sopstvenim interesima -poručuje Gašpar.Večernji listBONUS VIDEO:

"Srušićemo nemački politički poredak!" Hrvat savetnik AfD

Vaš komentar

Top komentari

"Zahod ovih izbora"

Barbarosa