Ратна симулација са Русијом оголила слабост НАТО-а

Управо то питање било је у средишту ратне симулације одржане у понедељак, у којој су учествовали актуелни амерички конгресмени, као и бивши амерички војни, дипломатски и обавештајни званичници.Сценарио симулације смештен је у 2028. годину. Према замишљеној ситуацији, рат у Украјини и даље траје без јасног победника, док се криза шири и на Молдавију.Фото: Michele Ursi/Alamy/ProfimediaУ једном тренутку, према сценарију вежбе, руски дрон погађа складиште горива у Румунији, чланици НАТО-а, при чему страдају цивили.Реч је, међутим, о фиктивном сценарију осмишљеном како би учесници тестирали могућу реакцију Вашингтона и европских савезника.Шта би урадиле САД?У симулацији су амерички представници проценили да јавност у САД не би подржала снажну војну реакцију.Без одлучујуће улоге Вашингтона, европске државе у сценарију нису успеле да постигну сагласност о заједничком одговору.То је отворило и питање функционисања члана 5 НАТО-а, према којем се оружани напад на једну чланицу сматра нападом на све.Симулација под називом &bdquo;World War Next&ldquo; одржана је у организацији Института &bdquo;Brooks&ldquo; Универзитета &bdquo;Cornell&ldquo; и Фондације &bdquo;Rockefeller&ldquo;.Аутор анализе &bdquo;The Washington Posta&ldquo;, који је учествовао у симулацији, оценио је да резултати показују све веће несугласице унутар безбедносног система који деценијама повезује САД и Европу.⚡️ NATO simulated a possible Russian invasion of Lithuania &mdash; and found that AI-powered drone swarms could become a nightmare for the Russian armyAccording to The Times, in one scenario, Russian forces attack through Belarus, Kaliningrad, and eastern Latvia. Analysts concluded&hellip; pic.twitter.com/n6jADftYFR&mdash; NEXTA (@nexta_tv) May 28, 2026Западне службе упозоравају на хибридне активностиИстовремено, западни званичници и аналитичари последњих месеци све чешће оптужују Москву за хибридне активности у европским државама које снабдевају Украјину оружјем.Према анализи америчке стратешке саветодавне компаније &bdquo;TD International&ldquo;, активности које се приписују Русији у Европи у последњих шест месеци постале су &bdquo;амбициозније и опасније&ldquo;.Аналитичари су од марта забележили 63 инцидента које доводе у везу са Русијом &ndash; од инцидената са дроновима и у ваздушном простору до саботажа, сајбер-напада и активности на мору.Међутим, код дела тих случајева директна повезаност са руским државним структурама није јавно доказана.View this post on InstagramA post shared by Atlantic Media And TV (@atlanticmediaandtv)Москва и Вашингтон траже простор за разговореЈедна од тема недавне посете директора &bdquo;CIA&ldquo; Џона Ретклифа Москви била је и ситуација на фронту, као и могућност отварања простора за озбиљније разговоре о прекиду ватре.Руски председник Владимир Путин поручио је да Москва преферира разговоре посредством људи блиских америчком председнику Доналду Трампу.&ndash; Потпуно нам одговара да радимо са људима које добро познајемо и којима углавном верујемо, људима блиским председнику Трампу &ndash; рекао је Путин.Истовремено, украјински председник Володимир Зеленски упозорио је авио-компаније, осигураваче и друге кориснике руског ваздушног простора да он &bdquo;постаје потпуно небезбедан&ldquo; због украјинских напада дроновима.Путин је такве претње окарактерисао као &bdquo;државни тероризам&ldquo;.View this post on InstagramA post shared by Washington Post Opinions (@postopinions)Спор око европских произвођача оружјаДодатне тензије изазивају европске компаније које производе оружје и војну опрему намењену Украјини.Руско Министарство одбране у априлу је објавило имена и адресе 21 европске компаније за које тврди да производе дронове или њихове делове за Украјину.Уследио је низ инцидената у европским државама, укључујући случајеве у Естонији, Бугарској и Италији, у компанијама које производе дронове, артиљеријску муницију и другу опрему.Поједини западни званичници те случајеве повезују са Русијом, док се истовремено наводи да су у неким инцидентима учествовале локалне криминалне групе, због чега је директну везу са руским обавештајним службама тешко доказати.Немачка је ове недеље такође оптужила Русију за напад дроном на украјински теретни авион на аеродрому у Лајпцигу, као и за још два покушаја напада.Москва је суочена са новим оптужбама Берлина, док је Немачка одговорила дипломатским мерама и најавила појачан надзор такозване руске &bdquo;флоте из сенке&ldquo;, за коју западне земље тврде да служи за заобилажење санкција приликом извоза нафте.Британија и Француска јачају војну сарадњу са КијевомС друге стране, европске државе настављају да повећавају војну подршку Украјини.Британски премијер Енди Бернам посетио је Кијев и најавио да ће Велика Британија заједно са Француском помоћи Украјини у развоју напредне крстареће ракете &bdquo;Storm Shadow/SCALP&ldquo;.Кремљ је оштро критиковао тај потез и поручио да је Британија &bdquo;проклето одлучна да долива уље на ватру&ldquo;.Бернам је одговорио питањем:&ndash; Ко је започео пожар?Размена оштрих порука показује колико су односи Москве и европских престоница затегнути, док се паралелно наставља снабдевање Украјине оружјем и расправља о даљем јачању европских војних капацитета.Симулација показала поделе унутар ЗападаУправо због такве ситуације, америчка улога била је централна тема ратне симулације.Аутор анализе &bdquo;The Washington Posta&ldquo; сматра да би Вашингтон и европски савезници требало да усагласе начин реаговања у случају евентуалног напада на територију неке чланице НАТО-а.Он такође заговара наставак америчког војног присуства у Европи и додатно снабдевање европских савезника и Украјине оружјем.То су, међутим, ставови аутора анализе, а не закључци саме симулације нити званично најављена политика Вашингтона.Крајњи циљ, како наводи, требало би да буде прекид сукоба и постизање трајнијег политичког решења.Сама симулација показала је пре свега колико би евентуално ширење сукоба изван Украјине могло да отвори тешка питања за НАТО &ndash; од спремности америчке јавности да подржи војну реакцију до способности европских држава да постигну договор без јасног вођства Вашингтона.У условима у којима Москва, Кијев и европске престонице размењују све оштрије поруке, највећи ризик остаје могућност да појединачни инцидент покрене ширу ескалацију коју би касније било тешко контролисати.(WashingtonPost)БОНУС ВИДЕО

Ратна симулација са Русијом оголила слабост НАТО-а

Vaš komentar

Nema komentara