Zaštitili izumrlu životinju u CG, a zaboravili sve ptice

Na toj listi nalazi se preko 1.110 vrsta, među kojima 540 životinjskih, a zaštitu je dobio i pirinejski kozorog čija je poslednja jedinka uginula pre četvrt veka, prenosi &quot;Dan&quot;.Foto: Depositphotos/SURZetNa Listi zaštićenih vrsta, koja je objavljena u Službenom listu Crne Gore u izdanju od 2. oktobra, navodi se i životinja &quot;Capra pyrenaica pyrenaica&quot;, iako bez prevoda sa latinskog jezika, a na internetu dostupni podaci pokazuju da je reč o pirinejskom kozorogu, čiji je poslednji primerak uginuo 2000. godine u Španiji.Iz resora ministra Damjana Ćulafića juče nisu odgovorili na pitanje &quot;Dana&quot; ko je učestvovao u izradi Pravilnika o utvrđivanju Liste zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, na koji način se desilo da se na spisku nađe i izumrla vrsta, te da li je spisak vrsta preuzet od strane neke druge države ili institucije i da li su podaci na kojima je pravilnik baziran adekvatni realnom stanju u prirodi i našem prostoru.Lista zaštićenih vrsta u najvećem delu je pobrojala životinje, biljke i gljive na latinskom jeziku, dok je samo deo sa biljnim vrstama obuhvatio i njihove nazive na crnogorskom jeziku.Foto: Depositphotos/semenov80U delu naziva pojedinih zaštićenih vrsta korišćeni su hrvatizmi (na primer kod &quot;Vipera seoanni&quot; &ndash; verovatno baskijska šarka, kod koje je u zagradi naznačeno &bdquo;osim španjolskih populacija&ldquo;).Zaštitu u Crnoj Gori, kada je reč o životinjama, imaju, između ostalih, pojedine vrste ježeva, sredozemna rovka, balkanska krtica, mali slepi miševi, sredozemna medvedica, prstenasta foka, korzički jelen, srna, lažni kit ubica, prugasti delfin, divokoza, evropski bizon.Pod zaštitom su i razne vrste smukova (stepski, četvoroprugasti smuk...), poskok, šarka, razne vrste guštera, grčka, šumska i glavata morska kornjača, kao i razne vrste vodozemaca, riba, beskičmenjaka, člankovitih crva, zglavkara, insekata, mekušaca...Foto: Fejsbuk printskrin/Radio Borzani BrezovicaZaštitu je dobila i biljna vrsta &quot;Petrolamium crnojevici&quot;, nedavno otkrivena na području Štitara kod Cetinja, zahvaljujući crnogorskim naučnicama Snežani Dragićević i Snežani Vuksanović i njihovom kolegi iz Hrvatske Boštjanu Surini.Zaštitu, između ostalih, imaju i jastučasta paprat, alpska prečica, tankolisni goliš, Marantova bujad, grčki luk, visibaba, papirnato-beli narcis, dalmatinski zumbulčić, zvončić, crnogorska zvončica, lovćenski zvončac, pelin, žuti kaćun...Iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica (&quot;CZIP&quot;) ocenili su da nova Lista zaštićenih vrsta, iako u pojedinim segmentima predstavlja korak napred u unapređenju zaštite biodiverziteta u Crnoj Gori, istovremeno otvara ozbiljna pitanja koja se više ne mogu tretirati kao administrativni propust.Foto: Depositphotos/Netrun78Iskazali su zabrinutost jer se na novoj listi ne nalaze ptice, ukazujući da je izostavljena čitava jedna velika biodiverzitetska grupa koja obuhvata više stotina vrsta, za čiju zaštitu postoje jasne međunarodne i evropske obaveze Crne Gore, uključujući one koje proizlaze iz evropske legislative u oblasti zaštite ptica.&ndash; Ovakav propust teško je nazvati običnom greškom. Od institucije čija je osnovna nadležnost zaštita prirode očekuje se upravo suprotno, da prilikom donošenja podzakonskih akata obezbedi potpunu i stručnu zaštitu vrsta, kao i međusobnu usklađenost propisa koje sama donosi ili na koje daje saglasnost &ndash; saopšteno je iz te NVO.Smatraju da je posebno problematično to što se nova lista zaštićenih vrsta nalazi u direktnoj pravnoj koliziji sa drugim podzakonskim aktom, pravilnikom o lovnim sezonama, na koji je isto Ministarstvo ekologije prethodno dalo saglasnost.Foto: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia&ndash; Na taj način imamo situaciju u kojoj jedan podzakonski akt određenu vrstu tretira kao lovnu, dok je drugi akt istog državnog sistema tretira kao zaštićenu vrstu. To nije samo pitanje zaštite prirode. To je pitanje pravne sigurnosti i primene prava. U praksi se postavlja potpuno legitimno pitanje: šta u takvoj situaciji treba da primene inspekcija, policija, tužilaštvo i drugi nadležni organi? Kako postupati prema licu koje je odstrelilo vrstu koja je prema jednom propisu lovna, a prema drugom zaštićena? Država ne sme dovesti svoje institucije i građane u situaciju u kojoj dva važeća podzakonska akta proizvode međusobno suprotne pravne posledice &ndash; poručili su iz &quot;CZIP&quot;, navodeći da će u saradnji sa poslanicima biti pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti oba podzakonska akta, sa ciljem da se utvrdi njihova međusobna usklađenost i zakonitost njihovog donošenja.&bdquo;Dozvolili odstrel flamingosa, ili surog orla&ldquo;Ornitolog Darko Saveljić istakao je da se, zbog činjenice da se na Listi zaštićenih vrsta ne nalazi nijedna ptica, odstrel surog orla ili flamingosa više ne smatra krivičnim delom. On je naglasio da je objavom nove liste zaštićenih vrsta prestalo da važi rešenje iz 2006. godine o zaštiti životinja, biljaka i gljiva.Foto: Pinterest/greenMe&ndash; U tom rešenju se ne nalaze ptice tako da danas kada ubijete surog orla, pelikana ili flamingosa niste napravili krivično delo jer se radi o vrstama koje ne uživaju apsolutno nikakvu zaštitu u Crnoj Gori &ndash; istakao je Saveljić.On je naglasio da u predlaganju ove liste nije učestvovala Agencija za zaštitu životne sredine, iako je, kako ističe, to tako trebalo da bude po zakonu.(Dan)BONUS VIDEO

Zaštitili izumrlu životinju u CG, a zaboravili sve ptice

Vaš komentar

Nema komentara