Kupio 128 hektara: Kako je Mačvan greškom izgubio 300.000€

Nekadašnji reprezentativac Srbije i košarkaš Partizana Milan Mačvan posle završetka karijere napravio je veliki zaokret. Umesto parketa, izabrao je njive, voćnjake i poljoprivredni biznis. Danas njegova kompanija proizvodi voće koje se može pronaći u brojnim prodavnicama širom Srbije, ali put do uspeha nije bio nimalo lak.Mačvan je, naime, priznao da je napravio ogromnu grešku u poslovanju koja ga je koštala između 250.000 i 300.000 evra. Ambiciozni planovi u ratarstvu nisu se ostvarili, a bivši košarkaš morao je da preseče i promeni strategiju.Ipak, umesto da odustane, izvukao je pouku iz skupog iskustva i usmerio se na ono u čemu se najbolje snalazi - proizvodnju voća.Foto: D. MilovanovićOd košarkaškog parketa do voćnjakaMačvan je godinama gradio košarkašku karijeru, igrao za Partizan i reprezentaciju Srbije, a nakon povlačenja iz profesionalnog sporta morao je da pronađe novi životni pravac. Poljoprivreda mu nije bila potpuno nepoznata, jer su njegovi roditelji još ranije počeli da podižu zasade lešnika.U jednom od ranijih gostovanja u podkastu &quot;Jao Mile&quot; govorio je o tome kako danas izgleda njegov život i koliko je poljoprivreda zahtevan posao.- Trenutno se bavim poljoprivredom, polako se ta sezona završava da i mi seljaci danemo dušom. Period od maja do decembra je prilično intenzivan, malo više sam bio vezan za taj mačvanski okrug. Sad se polako privodi kraju sezona i onda ćemo na kolektivan odmor - rekao je Milan Mačvan.Foto: N. ParaušićTom prilikom govorio je i o porodičnim korenima i poreklu svog prezimena.- Koincidencija su Mačvan i mačvanski okrug. Ja sam poreklom iz Vukovara u Hrvatskoj. Kažu da koreni stvarno jesu iz Mačve. Tamo neki čukun-deda je pobio neke nemce i pobegao u Slavoniju, tačnije Vukovar i da nije hteo da kaže kako se zove. I onda oni kad su čuli odakle rekli &quot;Ti si Mačvan&quot; i ostalo je tako.Kupio 128 hektara, pa izgubio 300.000 evraMačvan je imao velike planove. NJegova kompanija bavila se proizvodnjom voća, ali je odlučio da proširi posao i na ratarstvo. Kupovina ogromne parcele od 128 hektara trebalo je da bude važan korak u razvoju biznisa, ali se ispostavilo da je to bila jedna od najskupljih poslovnih lekcija u njegovom životu.U podkastu &quot;Biznis priče&quot; otvoreno je govorio o tome šta je pošlo po zlu.- Uh, što se tiče same proizvodnje najgluplja greška bila je kupovina velike parcele, jedne od 128 hektara. Platili smo je ozbiljno, to je bila nekad poljoprivredna zadruga. Posle bukvalno dve godine ratarske proizvodnje prodali smo je i izašli iz ratarstva. Posle te dve godine izašli smo sa minusom od jedno 250-300 hiljada evra. Marfijev zakon... Loši klimatski uslovi, nepoznavanje tržišta kulture i imali smo fiks ideju da iz tog ratarstva uđemo u energetiku i proizvodnju bio gasa. Onda smo ušli u jedan raskorak... - ispričao je Mačvan.Foto: N. ParaušićLoši klimatski uslovi, nedovoljno poznavanje tržišta i neostvareni planovi za proizvodnju biogasa doveli su do toga da odustane od ratarstva. Umesto da nastavi da ulaže u posao koji nije davao rezultate, odlučio je da se vrati proizvodnji voća.Danas obrađuje ogromne površinePosle skupog iskustva, Mačvan je promenio pristup i koncentrisao se na ono što najbolje poznaje. U jednom od ranijih razgovora opisao je razmere kompanije i kulture koje proizvodi.- Nismo mi u jutrima kao Vojvođani, Sremci, kod nas je u hektarima. To je sad već firma, nije poljoprivredno gazdinstvo. Radimo negde 200 hektara, možda malo jače. Preko 110 hektara je ratarstvo, ostalo je pod voćem. Negde 40 hektara lešnika, 20 hektara kruške, hektar trešnje i sedam hektara maline. S tom malinom smo verovatno najveći proizvođači konzumne maline u Srbiji. Takođe, za krušku i lešnik bih se usudio da kažem da smo tu negde. Nije to još toliko rasprostranjeno - ispričao je Mačvan.Objasnio je i kako se proizvodnja voća širila tokom godina.- Tada je to bilo nešto manje od 20 hektara. Sada, posle nekih šest godina od kako smo pravno lice, to je 85 hektara. Postoji taj rast, stalno ulažemo u proizvodnju. Nismo se bavili otkupom jer je teško kontrolisati proizvodnju drugih. Fokusirani smo na širenje naše proizvodnje, da iz toga crpimo kvalitet i mislim da to ide jako dobro - rekao je bivši košarkaš.NJegova kompanija danas proizvodi lešnike, kruške, maline, jagode, trešnje i drugo voće, sarađuje sa velikim trgovinskim lancima, a deo proizvodnje plasira i na inostrana tržišta.Nije znao šta će posle košarkeMačvan je profesionalnu karijeru završio 2020. godine, u periodu pandemije koronavirusa, nakon teških povreda. Priznao je da nije imao precizan plan za budućnost, a u jednom trenutku bio je blizu povratka u Partizan u drugačijoj ulozi.- Iskreno, nisam imao predstavu šta ću da radim posle košarke. Ja sam bio u Japanu 19/20 i 2020. godine je krenula korona, zaustavljena je sezona. Već u februaru smo završili sezonu. Imao sam negde u glavi da je to moja poslednja sezona posle dve teške povrede u Minhenu. Došlo je neplanski, ali sam ja presekao. Imao sam nejasnu ideju - da ostanem u košarci ili šta dalje. Imao sam razgovore sa Ostojom, načelno smo se dogovorili, ja sam ga posle sat vremena nazvao i rekao da neću biti u Partizanu. Oni su to već objavili, pa nisam mogao odmah da se povučem. Sačekali smo idealan tajming da se povučem sa funkciju koju nikada nisam obavljao - rekao je Mačvan.Foto: N. ParaušićU poljoprivredu je ušao postepeno, proučavajući iskustva drugih i učeći o poslu koji zahteva mnogo više od početnog kapitala.- Krenuo sam malo da se edukujem... Moji roditelji su krenuli sa zasadima lešnika 2016. i 2017. godine. Bio je to prirodan sled događaja, da uđem u poljoprivredu. Pročitao sam par knjiga, bio na par zanimljivih konferencija i poslušao par intervjua koje su imali Mišković, Kostić, Marija Desivojević i tako dalje. To me je podstaklo. Nije trebalo da budem prepametan i da izmišljam toplu vodu već da kopiram šta drugi ljudi rade. To je posao kao svaki drugi, oblikuje se i razvija. To je u 2020. godine krenulo kod mene, tako sam završio u poljoprivredi - ispričao je nekadašnji reprezentativac.&quot;Poljoprivreda je posao 24 sata dnevno&quot;Jedna od najvećih lekcija koju je naučio jeste da poljoprivreda ne može da bude usputna investicija. Prema njegovim rečima, nije dovoljno kupiti zemlju, uložiti novac i očekivati da će se posao sam razvijati.- Poljoprivreda je kao i svaki drugi posao, tim moraš da budeš u tome 24 sata i sedam dana u nedelji. Tako cele godine. To nije posao &#39;Imam pare, uložiću tu&#39;. Neko ti predloži da uložiš u borovnicu, ti staviš 50 hiljada evra i lagano - onda si do kraja života milioner. To je lepo kad ti neko ispriča, hoćeš odmah pet hektara borovnice. Mora da se uđe profesionalno. Moraš da gledaš kao zanimanje, to mora da ti bude način života. Ja sam od aprila, maja po pet dana nedeljno bio u selu, nekad i dve nedelje vezano, kući nisam dolazio. Porodica mi dolazila tamo jer nisam imao vremena. Ne možeš da piješ kafu u Beogradu i dođeš jednom mesečno, kad je sunčano, da obiđeš - rekao je nekadašnji reprezentativac Srbije.Mačvan je govorio i o tome kako je pronašao mir na selu nakon života u velikim gradovima, kao i o ulozi koju su u njegovoj odluci imali razgovori sa sveštenim licima i posete manastiru.Foto: D. Milovanović- Bilo je specifično. Ima gore jedan manastir u koji idem. Otišao sam u karantin, na selo i pošto sam već kupio neku zemlju taj iguman mi kaže: &quot;Imam jedno imanje za tebe. Idi pogledaj.&quot; Ja stvarno odem, vidim, ono ne liči ni na šta. Meni bilo lepo, zavučeno onako, posle Tokija od 20 miliona ljudi i kažem: &quot;To je to. Ovo je raj, nema ljudi, nema ništa.&quot; Dogovorim se sa tim dečkom i onda sam krenuo da kupujem zemlju, ali sam i dalje bio 50-50 da li ću se baviti sa tim - ispričao je u podkastu &bdquo;Biznis priče&ldquo;.&quot;Lešnik je zlatna žica&quot;Nakon neuspešnog eksperimenta sa ratarstvom, Mačvan je zaključio da je najvažnije prepoznati oblast u kojoj može da ostvari dugoročan uspeh. Danas je posebno posvećen lešnicima i veruje da Srbija ima veliki potencijal za razvoj te proizvodnje.- Sve ono što neko drugi uspešno radi, tebi deluje lako. Veliki i uspešni ljudi stvari čine lakim. Kad gledam Đokovića kako igra, ja bih otišao da igram tenis. Zapravo, nemam veze sa tenisom, ali kad on igra deluje jako lako. Bilo je tih grešaka. zaletiš se, polupaš se, bude minus i kažeš: &quot;Preživeo sam, teraj dalje. Naučio si lekciju.&quot; Nije za tebe sve što drugi radi. Kad uhvatiš zlatnu žicu, drži se nje kao pijan plota. Zlatna žica je lešnik, apsolutna je budućnost, otporan na klimatske promene, tržište neverovatno. Cela Srbija ima negde oko 7.000 hektara posađenog lešnika, a ta kompanija za koju mnogo ljudi nije ni čulo sama troši 12.000 hektara. Toliki je deficit. Pozicioniranje Srbije može da bude fenomenalno - rekao je Mačvan.Od košarkaša koji nije znao šta će nakon završetka karijere do preduzetnika koji je prošao kroz gubitak od nekoliko stotina hiljada evra, Mačvanova priča pokazuje koliko su u poslovanju važni strpljenje, znanje i spremnost da se prizna greška.Najskuplju lekciju platio je u ratarstvu, ali nije dozvolio da ga ona zaustavi. Umesto toga, promenio je pravac, usmerio se na proizvodnju voća i nastavio da razvija posao koji je njegova porodica započela mnogo ranije.(Kurir)BONUS VIDEO:

Kupio 128 hektara: Kako je Mačvan greškom izgubio 300.000€

Vaš komentar

Nema komentara