Nutricionisti otkrili koje meso je NAJGORE za naše zdravlje

Večita dilema &ndash; piletina, svinjetina, govedina, ćuretina, jagnjetina...? Koje meso je zdravije i korisnije, a koje nosi veće faktore rizika? Možda prednost dajete onom koje je ukusnije i sočnije, bez previše razmišljanja o nutritivnim vrednostima i zdravstvenim benefitima? U svakom slučaju, trebalo bi da čujete šta je, na osnovu nedavnog istraživanja, zaključila poznata britanska nutricionistkinja Amanda Serif.Od jeftinih kobasica za hot-dog koje koštaju par dolara, do skupocene vagju govedine za koju treba izdvojiti i nekoliko stotina, meso &ndash; u svim svojim oblicima &ndash; zauzima počasno mesto u ishrani miliona ljudi. S obzirom na činjenicu da svaka strana sveta ima svoj zaštitni &quot;mesni&quot; znak, jer negde se više konzumira jagnjetina, negde piletina, negde krokodil (Australija, jug SAD), a mnogo zavisi i od ishrane životinja, na kraju i same pripreme, nije baš lako odrediti koji izbor je najzdraviji.Iako se stručnjaci slažu da je sveže meso vredan izvor proteina, zdravih masti i esencijalnih mikronutrijenata, neki prerađeni proizvodi smatraju se toliko rizičnim za nastanak kancera, da iz Svetske zdravstvene organizacije poručuju da bi na ambalaži trebalo da stoji upozorenje.&quot;Uprkos porastu popularnosti vegetarijanske i veganske ishrane, mnogi i dalje ne mogu da zamisle obrok bez mesa. Za njih je ono centralni deo tanjira, a ostatak &ndash; samo dodatak&quot;, kaže za &quot;Daily Mail&quot; poznata nutricionistkinja Amanda Serif.Foto: Iakov Filimonov/Alamy/Profimedia&quot;Međutim, ono što podrazumevamo pod mesom obuhvata širok spektar namirnica. Umeren unos svežeg mesa, pečenog, grilovanog ili kuvanog, može obezbediti aminokiseline koje su telu potrebne za različite vitalne funkcije. Takođe je i važan izvor gvožđa, neophodnog za transport kiseonika, kao i cinka, koji podržava imuni sistem. S druge strane, pržena kobasica sa pomfritom svake večeri ne bi trebalo da bude ničija ideja zdrave ishrane&quot;.Ograničite se na dve ili tri porcije svežeg crvenog mesa nedeljno, birajte posnije komade ili uklonite vidljivu masnoću nakon kuvanja, a ako želite da izvučete najveću korist, svaki zalogaj dobro sažvaćite, poručuje doktorka.&quot;Nutritivna vrednost mesa zavisi od toga koliko je dobro svareno. Želudačnoj kiselini može biti teško da ga razgradi &ndash; zato je veoma važno temeljno žvakati, jer zubi u ovom &#39;filmu&#39; imaju ulogu mašine za mlevenje vlakana, što na početku procesa varenja znatno olakšava oslobađanje hranljivih materija&quot;.Nakon što je studija iz SAD ranije ovog meseca sugerisala da nemasna svinjetina ima gotovo iste zdravstvene benefite kao sočivo, grašak i pasulj, da čak može da poboljša kognitivne funkcije i pospeši održavanje mišića kod starijih osoba, ne bi je trebalo izbacivati iz jelovnika.Piletina je u mnogim krajevima planete najpopularnije meso. Samo u Velikoj Britaniji pojede se 2,5 miliona tona na godišnjem nivou. Bogat je izvor kompletnih proteina, što znači da sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, osnovnih gradivnih blokova koje telo koristi za stvaranje i obnavljanje mišića, kostiju, kože, krvi, hormona. One se ne proizvode interno i moraju se unositi putem ishrane.Foto: N. SkenderijaNutritivno, postoje značajne razlike između pilećih prsa i bataka: 100 g pečenog filea od grudi bez kožice sadrži 28,9 g proteina, 147 kalorija i 2,2 g masti. Poređenja radi, ista težina pečenog bataka sa kožicom sadrži 20,9 g proteina, 177 kalorija i 9,2 g masti.&quot;Meso sa grudi ima više proteina, a manje masti i kalorija, što se smatra zdravijim &ndash; ali takođe znači da kuvar mora da radi više kako bi bilo ukusno. Batak ima više masti, dakle &ndash; ima i bogatiji ukus, a sadrži viši nivo gvožđa i cinka. Ako ne želite kožu (mada u njoj ima kolagena), uklonite je nakon kuvanja. Čak i ako ponekad pojedete pečeni batak sa kožicom, neće vam naneti mnogo štete&quot;, tvrdi nutricionistkinja.Ukoliko preferirate nemasno meso bogato proteinima, najbolji izbor je ćuretina &ndash; i prsa i bataci sadrže više belančevina od piletine, a manje masti. Ukupno, 100 g ćurećih prsa obezbeđuje 33,9 g proteina, 153 kalorije i 2 g masti, dok ista težina mesa sa butine ima 29,4 g proteina, 177 kalorija i 6,6 g masti.Ćuretina je takođe dobar izvor gvožđa i cinka, fosfora (za jake kosti i zube) i vitamina B6 (pojačava metabolizam). Postoji i mit da sadrži visok nivo aminokiseline zvane triptofan, koja nas može učiniti pospanim.&quot;Iako je triptofan povezan sa proizvodnjom melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja, ako se neko oseća pospano nakon što je jeo ćuretinu, to je verovatno zato što ju je konzumirao kao deo velikog svečanog obroka sa puno pečenog krompira, bogatim sosom i nekoliko čaša vina&quot;, objašnjava Amanda Serif.Foto: Depositphotos/javiindyGovedina je riznica proteina i sadrži veći nivo lako apsorbujućeg gvožđa, koje se prvenstveno koristi za proizvodnju hemoglobina, jedinjenja koje omogućava crvenim krvnim zrncima da transportuju kiseonik iz pluća po celom telu. Među najcenjenijim komadima je biftek &ndash; dobija se od dugog, cilindričnog mišića koji se proteže duž unutrašnje strane kravlje kičme.Pošto je to mišić koji ne nosi težinu, vlakna su mnogo mekša, pa meso treba samo brzo propržiti da bi postalo ukusno i mekano: 100 g fileta sadrži 28 g proteina, 184 kalorije i 7,9 g masti. Drugi delovi &ndash; oni za dinstanje (sa plećke ili buta), ili sa donjeg dela grudnog koša - sastoje se od jačih mišića, pa ih treba sporije kuvati, peći ili dinstati, kako bi se razgradila čvršća vlakna.&quot;Govedina se često pojavljuje u mlevenom obliku, koji koristimo za lazanje ili bolonjeze. Sadržaj masti može da varira između pet i 20 procenata, što čini ogromnu razliku u nutritivnom smislu&quot;.Uprkos reputaciji govedine kao zdrave hrane, Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala sve crveno meso kao &quot;verovatno kancerogeno za ljude&quot; pošto su studije ukazale na vezu sa kolorektalnim karcinomom. Preporučuje se unos do tri porcije (350 &ndash; 500 g) nedeljno.U svim svojim oblicima &ndash; uključujući šnicle i kotlet, kao i prerađene proizvode poput šunke, slanine i kobasica &ndash; svinjetina je najpopularnije meso u najvećem delu Evrope. Iako je blede boje, tehnički se klasifikuje kao crveno jer potiče od sisara i sadrži više mioglobina (proteina koji skladišti kiseonik) od živine ili ribe.Foto: Depositphotos/IuriiSokolov&quot;Svinjetina je nutritivno najraznovrsnija vrsta mesa. Neki delovi su jednako posni i zdravi kao piletina, dok su drugi izuzetno masni. Svinjski file je takođe meki mišić duž kičme životinje i zahteva samo brzo kuvanje: 100 g sadrži 34 g proteina, 170 kalorija i 4 g masti. Nasuprot tome, porcija od 100 g pečenog dela sa stomaka &ndash; koji se sastoji od naizmeničnih slojeva masti i mesa, prekrivenih kožom - može sadržati do 580 kalorija i 53 g masti.&quot;Tokom pripreme deo masti se topi, što rezultira sočnom teksturom kojoj mnogi ne mogu da odole. Ali, zdrav razum vam govori da, sa svom tom vidljivom masnoćom, ipak nije zdrav izbor&quot;, upozorava Amanda Serif.Svinjetina se takođe često prerađuje (šunka, slanina, salama, kobasice), što znači da ti proizvodi često sadrže visok nivo soli, koja može podići krvni pritisak, kao i zasićene masti, povezane sa većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje prerađeno meso kao kancerogeno i tvrdi da konzumiranje 50 grama dnevno povećava rizik od razvoja raka debelog creva.BONUS VIDEO:

Nutricionisti otkrili koje meso je NAJGORE za naše zdravlje

Vaš komentar

Nema komentara