Menja se način merenja vremena: Šta će biti sa satovima?

Prema planu usvojenom na međunarodnoj konferenciji, ova praksa trebalo bi da bude ukinuta do 2035. godine, čime će biti okončan višedecenijski problem koji je predstavljao sve veći izazov za savremene računarske i komunikacione sisteme.Foto: Enrico Mantegazza / Panthermedia / ProfimediaOdluka je doneta na 27. Generalnoj konferenciji za tegove i mere, održanoj 2022. godine u Versaju, nakon višedecenijskih rasprava o budućnosti merenja vremena.Stručnjaci su se saglasili da dosadašnji način povremenog dodavanja sekundi svetskom vremenu više nije odgovarajuće rešenje za tehnološke sisteme koji zahtevaju neprekidnu i izuzetno preciznu sinhronizaciju.&ndash; Posle 30 godina rasprava, spremni smo &ndash; poručio je Noel Dimark, naučnik francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja &quot;CNRS&quot;, uoči odlučivanja.Zašto je prestupna sekunda postala problem?Koordinisano svetsko vreme, poznato pod oznakom &quot;UTC&quot;, predstavlja osnovu za sinhronizaciju velikog broja sistema širom planete.Na njega se oslanjaju računari, pametni telefoni, telekomunikacione mreže, berze, sateliti i navigacioni sistemi poput &quot;GPS&quot;.Ovaj vremenski standard zasniva se na izuzetno preciznim atomskim satovima, a njegovo međunarodno održavanje povezano je sa radom Međunarodnog biroa za tegove i mere &quot;BIPM&quot;.Međutim, postoji jedan problem.Zemlja se ne okreće oko svoje ose potpuno ravnomernom brzinom. NJena rotacija podložna je malim promenama, zbog čega astronomsko vreme nije uvek savršeno usklađeno sa vremenom koje mere atomski satovi.Da bi se ta razlika držala pod kontrolom, 1972. godine uvedena je prestupna sekunda.View this post on InstagramA post shared by jackjforster (@jackjforster)Ona je omogućavala da se, kada je potrebno, svetskom vremenu doda jedna sekunda kako razlika između atomskog i astronomskog vremena ne bi postala prevelika.Od uvođenja ovog sistema primenjeno je ukupno 27 pozitivnih prestupnih sekundi.Poslednja je dodata 31. decembra 2016. godine.Jedna sekunda može da napravi veliki problemIako se jedna sekunda u svakodnevnom životu čini beznačajnom, u svetu savremene tehnologije ona može da predstavlja ozbiljan izazov.Računarski sistemi, serveri i finansijske platforme oslanjaju se na precizno beleženje vremena i redosleda događaja.Neočekivana promena u načinu na koji se vreme računa može da izazove greške u programima koji nisu prilagođeni takvim korekcijama.U prošlosti su pojedina uvođenja prestupne sekunde bila praćena tehničkim problemima, uključujući poremećaje u radu servera i pojedinih internet usluga.Zbog toga su tehnološke kompanije i stručnjaci za merenje vremena godinama tražili način da se izbegne potreba za ovakvim intervencijama.View this post on InstagramA post shared by Jilesh Desai (@jilesh.desai)Strah od &bdquo;negativne sekunde&ldquo;Dodatnu zabrinutost izazvala su zapažanja da se Zemljina rotacija u pojedinim periodima ubrzava.To je otvorilo mogućnost da jednog dana bude potrebno uvesti takozvanu negativnu prestupnu sekundu.Za razliku od dosadašnjih korekcija, kada se jedna sekunda dodavala, negativna prestupna sekunda podrazumevala bi njeno oduzimanje.Takva intervencija nikada ranije nije primenjena.Stručnjaci su upozoravali da bi preskakanje jedne sekunde moglo da stvori dodatne poteškoće za računarske sisteme koji nisu projektovani da obrađuju takvu promenu.Nik Stamatakos, stručnjak za orijentaciju Zemlje iz Američke pomorske opservatorije, ukazivao je na to da je upravo izbegavanje negativne prestupne sekunde jedan od važnih razloga za promenu dosadašnjeg sistema.Šta će se dogoditi kada prestanemo da dodajemo sekunde?Prema usvojenom pravcu reforme, razlika između koordinisanog svetskog vremena i vremena zasnovanog na rotaciji Zemlje moći će postepeno da raste izvan dosadašnjeg ograničenja.To znači da naučnici više neće morati da ubacuju dodatnu sekundu svaki put kada razlika dostigne određenu vrednost.Umesto toga, biće potrebno utvrditi novu dozvoljenu granicu odstupanja i način njenog praćenja.Jedna od mogućnosti o kojoj se raspravljalo jeste da se mnogo veća korekcija vremena sprovede tek u dalekoj budućnosti.U tom kontekstu pominje se i takozvani &bdquo;prestupni sat&ldquo;, odnosno mogućnost da se, nakon veoma dugog perioda, vreme koriguje za čitav sat.Međutim, to nije usvojena mera, već jedan od teorijskih scenarija za budućnost.Prema pojedinim procenama, tako velika korekcija ne bi bila potrebna najmanje nekoliko vekova, a možda i znatno duže.Da li će građani primetiti promenu?Za većinu ljudi ukidanje prestupne sekunde neće doneti nikakvu primetnu razliku.Pametni telefoni, računari i satovi nastaviće da prikazuju vreme na uobičajen način.Promena će biti značajnija za tehnološke sisteme kojima je neophodna izuzetno precizna sinhronizacija.NJima će postepeno napuštanje prestupne sekunde omogućiti jednostavnije i predvidljivije upravljanje vremenom, bez povremenih korekcija koje mogu da izazovu softverske probleme.Ipak, ova odluka ima i širi naučni značaj.NJome se otvara put ka tome da zvanično svetsko vreme više ne mora stalno da prati sitne promene u rotaciji Zemlje.Tako se posle više od pola veka postepeno napušta sistem koji je pokušavao da pomiri dva različita načina merenja vremena: jedan zasnovan na kretanju naše planete i drugi na izuzetno preciznim atomskim satovima.(MONDO)BONUS VIDEO

Menja se način merenja vremena: Šta će biti sa satovima?

Vaš komentar

Nema komentara