Vladeta Jerotić o najopasnijoj zabludi koju imamo o sebi

Vladeta Jerotić upozoravao je da čovek nikada nije završena ličnost i da zadovoljstvo sobom može postati najveća prepreka njegovom razvoju.LJudi često žele novi posao, skladniji brak, mirniju porodicu, bolje odnose i drugačiji život. Ipak, mnogo ređe postavljaju pitanje bez kojeg nijedna od tih promena ne može dugo da traje: Šta ja treba da promenim u sebi?Akademik, psihijatar i psihoterapeut Vladeta Jerotić godinama je govorio o tome da čovek nije nepromenljivo biće, jednom zauvek oblikovano detinjstvom, okolnostima i karakterom.NJegova poruka nije bila da treba da odbacimo svoju ličnost kako bismo postali neko drugi. Naprotiv, verovao je da čovek do svoje autentične ličnosti dolazi upravo neprestanim upoznavanjem, preispitivanjem i menjanjem sebe.&ndash; Promene su uvek neophodne. Moramo se menjati u toku života &ndash; govorio je Jerotić.Foto: Jutjub printskrin/Agape - Aleksandar Gaj&scaron;ekČovek nije samo &bdquo;dat&rdquo;, već i &bdquo;zadat&rdquo;U tekstu &bdquo;Da li čovek može da se menja&rdquo; Jerotić je zapisao jednu od svojih najsnažnijih misli: čovek nije samo &bdquo;dat&rdquo;, već je i &bdquo;zadat&rdquo;.U tome se nalazi suština njegovog pogleda na lični razvoj. Svako od nas na svet dolazi sa određenim temperamentom, nasleđem, sposobnostima i porodičnim iskustvima. To je ono što nam je dato.Ali ono što ćemo tokom života učiniti sa sobom nije unapred završeno.Čovek je, prema Jerotiću, biće koje ima zadatak da raste. Ne da postane savršeno, jer takav cilj nije moguć, već da svakoga dana bude svesnije svojih dobrih i loših strana.Zvanična bibliografija Zadužbine Vladete Jerotića potvrđuje koliko je pitanje unutrašnjeg razvoja bilo prisutno u njegovom radu, od knjige &bdquo;Čovek i njegov identitet&rdquo; do dela &bdquo;Šta treba u sebi menjati?&rdquo; i naslova &bdquo;Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori&rdquo;.Foto: Jutjub printskrin/psihijatrijaZašto se toliko plašimo promene?Promena nas suočava sa neizvesnošću. Čak i kada nismo zadovoljni životom koji vodimo, on nam je poznat. Znamo njegove granice, probleme i razočaranja. Ono što dolazi posle odluke da nešto promenimo ne možemo potpuno da predvidimo.Zato ljudi ponekad ostaju u odnosima u kojima nisu srećni, na poslovima koji ih iscrpljuju i u navikama koje im štete. Poznata nelagodnost može delovati sigurnije od nepoznate mogućnosti.Promeniti se znači priznati da nešto što smo do sada radili više nije dobro za nas. To može biti način na koji razgovaramo sa partnerom, reagujemo na kritiku, biramo ljude ili bežimo od odgovornosti.Takvo priznanje nije poraz. Ono je početak zrelosti.Foto: Jutjub printskrin/Udruzenje IrmosNajveća prepreka nije slabost, već zadovoljstvo sobomJerotić je smatrao da je jedna od najvećih prepreka promeni čovekovo uverenje da je već dovoljno dobar i da se problem uvek nalazi u drugima.Najopasnija rečenica zato može da glasi: &bdquo;Ja sam takav i ne mogu da se promenim.&rdquo;Iza nje se ponekad krije strah, a ponekad nespremnost da preuzmemo odgovornost. Lakše je zahtevati da se promene partner, deca, prijatelji ili okolnosti nego pogledati sopstveno ponašanje.Jerotić nije tvrdio da čovek za sve treba da okrivljuje sebe. NJegova poruka bila je drugačija: tuđe postupke možda ne možemo da kontrolišemo, ali možemo da prepoznamo sopstvene obrasce i odlučimo da ih više ne ponavljamo.Upravo je zadovoljstvo sobom izdvajao kao jednu od najvećih prepreka menjanju, jer ljudi često vide nedostatke u okolini, ali znatno teže u sebi.Foto: V. DanilovKako promena zapravo počinje?Ne počinje velikim obećanjem da ćemo od sutra postati potpuno drugačiji ljudi.Počinje u trenutku kada prepoznamo svoju ljubomoru, potrebu da uvek budemo u pravu, strah od odbacivanja ili naviku da krivicu prebacujemo na druge.Jerotić je put ka promeni svodio na nekoliko suštinskih koraka: prepoznati sopstvenu manu, prihvatiti dobronamernu kritiku, boriti se protiv onoga što nas udaljava od zrelosti i istrajati.Najvažniji korak je prvi, jer ne možemo promeniti ono što odbijamo da vidimo.Zato njegovo često vraćanje staroj poruci &bdquo;Upoznaj samog sebe&rdquo; nije bilo poziv na beskrajno analiziranje, već na pošten odnos prema sebi.Foto: V. DanilovMenjamo se i nabolje i nagoreSvaka promena nije automatski dobra. Čovek može vremenom postati mudriji i smireniji, ali može postati i ogorčeniji, zatvoreniji i nepoverljiviji.Jerotić je otvoreno govorio da se menjamo i nabolje i nagore, a često u oba pravca istovremeno. Zrelost se zato ne meri brojem godina, već sposobnošću da primetimo šta se u nama događa.Ako smo posle razočaranja postali oprezniji, to može biti korisno. Ako smo zbog njega prestali bilo kome da verujemo, promena nas je udaljila od života.Ako smo naučili da postavimo granicu, postali smo stabilniji. Ako smo počeli da kažnjavamo ljude ćutanjem i povlačenjem, samo smo pronašli novi način da izbegnemo bliskost.Ne morate postati neko drugiSuština promene nije da se čovek odrekne sebe. Potrebno je da razlikuje ono što zaista jeste od ponašanja koje je tokom života usvojio iz straha, povređenosti ili potrebe da bude prihvaćen.Čovek može ostati tih, a postati odlučniji. Može biti emotivan, a naučiti da postavlja granice. Može zadržati svoju dobrotu, a prestati da dopušta drugima da je koriste.Promena nije izdaja sopstvene prirode. Nekada je upravo ona jedini način da se toj prirodi vratimo.Jerotićeva poruka zato nije obećanje da će život postati lak čim odlučimo da se menjamo. Ona je mnogo realnija: dokle god možemo da prepoznamo sopstvene greške i radimo na njima, nismo završeni ljudi.A možda se najveća unutrašnja promena dogodi kada prestanemo da čekamo da se svet prilagodi nama i prvi put iskreno pitamo: Šta danas mogu da promenim u sebi?(Ona.rs)BONUS VIDEO

Vladeta Jerotić o najopasnijoj zabludi koju imamo o sebi

Vaš komentar

Nema komentara