Svi komentari - Bio Trampova glavna meta, pa postao prvi muslimanski senator: Preživeo izdaju u stranci, a proslavio uz reči:"Habibi" Klinton verovao u njega

- Mičigene, uspeli smo -rekao je El Sajed u obraćanju pristalicama u toj američkoj saveznoj državi, navodeći da je &quot;veoma ponosan i počastvovan&quot; što je izabran za njihovog senatora, prenosi CBS.Ukoliko i po zvaničnim rezultatima izbora pobedi, El Sajed će postati prvi američki musliman koji je izabran u Senat SAD.- Ukazali ste poverenje kandidatu od koga se to najmanje očekivalo, zato vam hvala. Ovo je sve vaše. Hvala vam na poverenju, veri i dobroti. Sve to nosim sa sobom i nadam se da ću doneti takvu vrstu vođstva koja će to poverenje u potpunosti opravdat -kazao je El Sajed, koji je rođen u Mičigenu od roditelja koji su bili egipatski imigranti.On je naveo da su njegovi protivnici želeli &quot;Ameriku koja je premala&quot; za neke od njih.- Mi znamo da je Amerika dovoljno velika za sve nas -rekao je El Sajed.Prema podacima američkog sajta za izveštavanje o rezultatima izbora Decision Desk, očekuje se da će demokrata Abdul el Sajed pobediti republikanca Majka Rodžersa u trci za Senat iz Mičigena i da će postati prvi muslimanski Amerikanac koji je izabran u gornji dom Kongresa.Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree NikhinsonEl Sajed, koji je lekar i bivši šef zdravstvenih odeljenja u Detroitu i okrugu Vejn, osvojio je nešto više od 50 odsto glasova, dok je Rodžers dobio više od 47 odsto, prema 52 odsto do sada prebrojanih glasova.El Sajed je bio jedna od glavnih meta kritika američkog predsednika Donalda Trampa tokom predizborne kampanje, koji ga je nazvao radikalom i komunistom, tvrdeći da mrzi Jevreje.Tramp je podržao republikanca Majka Rodžersa u trci, dok je El Sajed obezbedio podršku bivšeg predsednika Baraka Obame tokom kampanje.Šok pred izbore: &bdquo;Gnusna izdaja&ldquo; unutar strankeNakon što je u tesnim predizborima pobedio umerenu poslanicu Hejli Stivens, odnosi u stranci potpuno su se raspali. Nakon nesuglasica oko oglasa povezanih s Izraelom, El Sajed joj je poručio da nije dobrodošla na stranačkom skupu. Svega dva dana pre izbora, Stivens je izvela presedan. Javno je okrenula leđa stranci i podržala republikanca Majka Rodžersa, izjavivši da od demokratskog kandidata dobija &bdquo;mržnju&ldquo;.Dok su njeni saradnici dali ostavke, Čak Šumer njen potez je nazvao &bdquo;gnusnom izdajom&ldquo;, a El Sajed je celu situaciju jednostavno ignorisao.Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson&quot;Habibi&quot;U pobedničkom je govoru El Sajed je poslao i jasne poruke svojim suparnicima: Majku Rodžersu poručio je da uživa u penziji jer je izabrao mržnju dok je Mičigen odabrao nadu, a potpredsedniku DŽej Di Vensu uz korišćenje arapskog izraza dometnuo kako ima predivne ironije u tome što će upravo on u januaru morati voditi njegovu zakletvu.- DŽej Di, habibi, ima neke divne ironije u tome što ćeš upravo ti u januaru morati da vodiš moju zakletvu - kazao je, koristeći arapski izraz &bdquo;habibi&ldquo; koji znači &bdquo;dragi moj&ldquo;.Foto: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/ProfimediaDonaldu Trampu je poručio da ga, s obzirom na to da je imao problema s njegovim imenom, u januaru jednostavno može zvati - senatorom. Na kraju se osvrnuo i na AIPAC, koji je potrošio milione protiv njega, zahvalivši im što su mu pružili priliku da ih pobedi dva puta.Ko je El Sajed?Abdulrahman Mohamed el Sajed, rođen1984. godine,američki je epidemiolog i političar, kandidat Demokratske stranke na izborima za Senat Sjedinjenih Američkih Država u Mičigenu 2026. godine.El Sajed je rođen i odrastao u jugoistočnom Mičigenu, a živi u En Arboru sa suprugom Sarom DŽukaku, kojom se oženio 2006. godine, i njihove dve ćerke.Rođen je i odrastao u jugoistočnom Mičigenu. Diplomirao je na Univerzitetu Mičigena, a kao stipendista programa &bdquo;Rouds&rdquo; studirao je na Univerzitetu u Oksfordu, gde je stekao doktorat iz javnog zdravlja. Živi u En Arboru sa suprugom Sarom DŽukaku, kojom se oženio 2006. godine, i njihove dve ćerke.Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree NikhinsonMedicinsku diplomu stekao je na Univerzitetu Kolumbija. Kasnije je radio kao docent epidemiologije na Kolumbijinoj školi za javno zdravlje &bdquo;Mejlman&rdquo; i kao izvršni direktor Zdravstvenog odeljenja Detroita od 2015. do 2017. godine. Od 2023. do 2025. bio je direktor Odeljenja za zdravstvo, ljudske i veteranske službe okruga Vejn.Kao progresivni demokrata, El Sajed podržava uvođenje univerzalnog zdravstvenog osiguranja u okviru programa Medicare for All, obustavljanje američkog vojnog finansiranja Izraela i ukidanje Službe za imigraciju i carinsku kontrolu Sjedinjenih Američkim Državama. Na unutarstranačkim izborima Demokratske stranke za Senat u Mičigenu 2026. pobedio je kongresmenku Hejli Stivens. Na izborima za Senat Sjedinjenih Američkih Država u Mičigenu 2026. suočiće se sa republikanskim kandidatom Majkom Rodžersom. Ukoliko bude izabran, El Sajed bi postao prvi muslimanski član Senata Sjedinjenih Američkih DržavaRođen jeu porodici egipatskih imigranata. NJegov otac, Mohamed el Sajed, odrastao je u Aleksandriji u Egiptu, a doselio se u Sjedinjene Američke Države radi postdiplomskih studija na Državnom univerzitetu Vejn.NJegova majka, Faten El-Komi, medicinska je sestrasa proširenim ovlašćenjima u Misuriju.El Sajed je odrastao u oblasti Detroita sa ocem i maćehom Žaklin DŽonson, rodom iz okruga Grašot u Mičigenu. I njegov otac i maćeha su inženjeri.El Sajed je 2003. završio srednju školu Andover u Blumfild Hilsu, gde se bavio sportomi bio kapiten školskih ekipa u rvanju, američkom fudbalu i lakrosu.Potom je upisao Univerzitet Mičigena, gde je studirao biologiju i političke nauke i igrao u muškoj klupskoj ekipi u lakrosu.Diplomirao je 2007. godine sa najvišim ocenamai kao član počasnog akademskog društva Fi Beta Kapa, a izabran je i da održi studentski govor na svečanosti dodele diploma te godine.Prema njegovim rečima, nakon ceremonije mu je prišao bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton, koji je održao glavni govor, i podstakao ga da razmotri mogućnost bavljenja javnom službom.Rekao mu je da poseduje &quot;prirodni dar za politiku&quot;, piše Yahoo.El Sajed je dobio stipendiju koja je pokrivala celokupnu školarinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Mičigena, gde je završio prve dve godine integrisanog programa za sticanje diplome doktora medicine i doktora nauka. U početku je razmatrao mogućnost da postane neurohirurg.Tokom studija predvodio je studentsku medicinsku misiju u Peruu i osnovao studentsku organizaciju koja je prikupljala novac i organizovala volonterske aktivnosti za lokalnu besplatnu kliniku.Kasnije se prijavio za stipendiju &bdquo;Rouds&rdquo;, navodeći u prijavi: &bdquo;Moja vera uči da onaj ko spase jedan život kao da je spasao celo čovečanstvo&rdquo;, pri čemu je opisao razgovor iz detinjstva sa ocem o važnosti spasavanja života i podučavanja drugih da čine isto.Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree NikhinsonKao student druge godine medicine, El Sajed je dobio stipendiju &bdquo;Rouds&rdquo; za studije na Orijel koledžu Univerziteta u Oksfordu, gde je 2011. stekao doktorat iz javnog zdravlja. Na Oksfordu je, kao kapiten muške ekipe u lakrosu, dobio sportsko priznanje &bdquo;ful blu&rdquo;.Godine 2014. završio je studije medicine na Koledžu lekara i hirurga Univerziteta Kolumbija, uz podršku stipendije &bdquo;Pol i Dejzi Soros&rdquo; za nove Amerikance i programa za obuku medicinskih naučnika.Nakon toga radio je kao docent epidemiologije na Univerzitetu Kolumbija. El Sajed nije prošao specijalizaciju, pa nije stekao licencu za obavljanje lekarske prakse.Profesor javnog zdravljaEl Sajed se 2014. godine pridružio nastavnom osoblju Škole za javno zdravlje &bdquo;Mejlman&rdquo; Univerziteta Kolumbija, gde je radio kao docent na katedri za epidemiologiju. Bio je direktor Kolumbijinog programa za sistemske nauke i globalnu istraživačku analitiku za zdravlje stanovništva.Osmislio je i predavao prvi kurs Škole &bdquo;Mejlman&rdquo; o sistemskim naukama i zdravlju stanovništva.Zajedno sa Sandrom Galeom bio je urednik udžbenika na ovu temu, Systems Science and Population Health, koji je objavio izdavač Oxford University Press 2017. godine.Direktor zdravstvenog odeljenja DetroitaU avgustu 2015. godine gradonačelnik Majk Dagan imenovao je El Sajeda za zdravstvenog službenika i izvršnog direktora Zdravstvenog odeljenja Detroita, čime je, sa 30 godina, postao najmlađi zdravstveni službenik u nekom većem gradu Sjedinjenim Američkim Državama u to vreme. Na toj funkciji bio je zadužen za obnovu rada Zdravstvenog odeljenja Detroita, nakon što su, usled bankrota grada 2012. godine, poslove javnog zdravlja preuzele neprofitne organizacije.Tokom prve godine na funkciji direktora predvodio je napore da se spreči povećanje emisija sumpor-dioksida iz rafinerije &bdquo;Sautvest&rdquo; kompanije Marathon Petroleum, što je dovelo do smanjenja ukupnih emisijaTakođe je predvodio inicijative za ispitivanje prisustva olova u školama u Detroitu nakon krize sa vodom u Flintu, obezbeđivanje besplatnih naočara za decu u gradskim školama i povećanje finansiranja gradskog odeljenja za kontrolu životinja.El Sajed je imenovan u guvernerov Odbor za eliminaciju izloženosti dece olovu na nivou savezne države.Takođe je bio član Savetodavne komisije za javno zdravlje savezne države Mičigen i Savetodavnog odbora ministra zdravlja i socijalnih službi Sjedinjenih Američkih Država za program &bdquo;Zdravi ljudi&rdquo;.Godine 2016. El Sajed je uvršten na listu &bdquo;40 ispod 40&rdquo; časopisa Crain&#39;s Detroit i proglašen za &bdquo;javnog funkcionera godine&rdquo; od strane organizacije Michigan League of Conservation Voters.Univerzitet Mičigena dodelio mu je 2017. godine priznanje za bivše studente povodom dvestogodišnjice osnivanja univerziteta.Od 2019. godine El Sajed vodi podkast America Dissected with Dr. Abdul El-Sayed, posvećen politici i javnom zdravlju, koji proizvodi medijska kuća Crooked Media.Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree NikhinsonDirektor zdravstvenog odeljenja okruga Vejn (2023&ndash;2025)U decembru 2022. godine El Sajed je imenovan za direktora Odeljenja za zdravstvo, ljudske i veteranske službe okruga Vejn.Dužnost je preuzeo u martu 2023, a ostavku je podneo u aprilu 2025. godine.Senatorska kampanja 2026.U aprilu 2025. godine, nakon što je aktuelni senator Geri Piters objavio da se neće ponovo kandidovati, El Sajed je pokrenuo kampanju za izbore za Senat Sjedinjenih Američkih Država u Mičigenu 2026. godine.Tokom unutarstranačke kampanje Demokratske stranke, Hasan Pajker, strimer levičarskih političkih stavova, pojavio se zajedno sa El Sajedom na dva skupa u univerzitetskim kampusima u aprilu 2026. godine, kao i na proslavi izborne večeri u Detroitu. Demokrate centrističke orijentacije i El Sajedovi protivkandidati kritikovali su Pajkerovo učešće zbog njegovih ranijih izjava o napadima 11. septembra 2001. godine, Hamasu i Izraelu.El Sajed je branio svoje zajedničke nastupe sa Pajkerom kao pokušaj da stupi u kontakt sa njegovom publikom, navodeći da se ne slaže sa svime što je Pajker izjavio.Nakon što se Malori Makmoro povukla iz unutarstranačke trke u julu, mediji su izbore opisivali kao nadmetanje između umerenog krila stranke, koje podržava stranački establišment i koje je predstavljala Hejli Stivens, i njenog progresivnog krila, koje je predstavljao El Sajed. Potrošnja sredstava spoljnih organizacija postala je značajno obeležje izborne trke. Američko-izraelski komitet za javne poslove i s njim povezane organizacije potrošili su približno 30 miliona dolara u podršku Hejli Stivens, El-Sajedovoj protivkandidatkinji na unutarstranačkim izborima Demokratske stranke.Dana 5. avgusta, agencija Associated Press proglasila je El Sajeda pobednikom unutarstranačkih izbora. On se plasirao na opšte izbore, na kojima će se suočiti sa republikanskim kandidatom Majkom Rodžersom.U avgustu 2026. godine El Sajed se izvinio zbog izjava koje je dao nakon napada na hram Izrael u mestu Vest Blumfild u Mičigenu. Nakon napada objavio je video-poruku u kojoj je upotrebio izraz &bdquo;Povređeni ljudi povređuju druge ljude&rdquo; (engl. &bdquo;Hurt people hurt people&rdquo;), aludirajući na to da su rođaci počinioca poginuli u izraelskom vazdušnom napadu.U izvinjenju je izjavio: &bdquo;Trebalo je samo da objavim saopštenje, naravno osuđujući napad, i tu je trebalo da se završi.&rdquo;Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree NikhinsonTakođe u avgustu 2026. godine El Sajed je izjavio da ne planira da ponovo vodi kampanju zajedno sa strimerom sa platforme Twitch Hasanom Pajkerom. Pajker je izjavio da jevrejski lideri koji podržavaju Izrael poistovećuju jevrejski identitet sa podrškom Izraelu i da, kao posledica toga, gnev usmeren prema Izraelu može podstaći antisemitizam i ugroziti američke Jevreje.El Sajed je u saopštenju izjavio: &bdquo;Antisemitizam je pošast i moramo se boriti protiv njega u svim njegovim oblicima. Protivim se svakoj retorici koja ugrožava ovu zajednicu.&rdquo;Ukoliko bude izabran, El Sajed bi postao prvi muslimani prvi Amerikanac egipatskog porekla izabran u Senat Sjedinjenih Američkih Država.Politički stavoviEl Sajed je progresivni demokrata.Podržava program Medicare for All i koautor je knjige o toj temi.Obećao je da neće prihvatati priloge političkih akcionih odbora, već samo priloge pojedinaca.Bio je nacionalni predstavnik u kampanji Bernija Sandersa za predsedničke izbore 2020. godine, govoreći u Sandersovo ime na događajima i u medijima.U junu 2026. godine, El Sajed je objavio plan kojim je pozvao na strože regulisanje veštačke inteligencije.U avgustu 2026. kritikovao je centre podataka, rekavši: &bdquo;Podržavam lokalne i državne izabrane zvaničnike koji kažu da ne možemo odobriti izgradnju novih takvih centara dok ne uspostavimo zaštitne mehanizme na saveznom nivou&rdquo;.Pozvao je na garancije da rad centara podataka neće dovesti do povećanja cena koje bi se prenelo na potrošače.El Sajed podržava kapitalizam, rekavši: &bdquo;Kada je reč o pitanju socijalizma, nisam socijalista. Ja sam samo kapitalista koji razume kako kapitalizam funkcioniše&rdquo;.Izjavio je da regulisanje milijardera radi finansiranja javne infrastrukture &bdquo;nije toliko radikalno&rdquo;,zalažući se istovremeno za strože sprovođenje antimonopolskih zakona i ukidanje poreskih olakšica za korporacije.El Sajed se založio za strože sprovođenje zakona o zaštiti životne sredine, spajanje Odeljenja za prirodne resurse i Odeljenja za kvalitet životne sredine u jedinstveno &bdquo;Odeljenje za životnu sredinu&rdquo;, kao i postizanje&bdquo;100% obnovljive energije&rdquo; u Mičigenu do 2030. godine.Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree NikhinsonEl Sajed se uglavnom protivi vojnoj pomoći Sjedinjenih Američkih Država stranim zemljama, ali je kao primere korisnih intervencija Sjedinjenih Američkih Država naveo postupke te zemlje tokom ruske invazije na Ukrajinu i u Srbiji tokom 1990-ih.Ove godine El Sajed je izjavio da Sjedinjene Američke Države uopšte ne bi trebalo da finansiraju strane vojske, posebno navodeći Izrael, Egipat, Jordan i Saudijsku Arabiju.The New York Times je El Sajeda opisao kao &bdquo;žestokog kritičara Izraela&rdquo;.Kritikovao je Izrael zbog rata i genocida u Gazi. Takođe je kritikovao američko vojno finansiranje Izraela, Američko-izraelski komitet za javne poslove i uticaj Izraela na politiku Sjedinjenih Američkih Država.U podkastu iz januara 2024. godine, rat u Pojasu Gaze nazvao je katastrofom po javno zdravlje i pozvao na prekid vatre. El Sajed je genocid u Gazi nazvao testom moralnosti, postavivši pitanje: &bdquo;Ako ne možete da ga nazovete onim što jeste, odnosno genocidom, kako ćete se onda suprotstaviti Donaldu Trampu? Kako ćete se suprotstaviti direktorima farmaceutskih kompanija?&rdquo;U intervjuu za CNN u aprilu 2026. godine, El Sajed je izjavio: &bdquo;Ubijanje desetina hiljada ljudi čini vas prilično prokleto zlim. Nije reč o tome koliko je ovaj ili onaj zao. Hamas: zao. Izraelska vlada: zla. Možemo reći oboje&rdquo;.El Sajed se protivi pravu Izraela da postoji kao jevrejska država. Smatra da je Izrael etnokratska država i izjavio je: &bdquo;Ne verujem u etnodržave i svakako ne verujem da je naša zemlja dužna da održava etnodržave&rdquo;. Izjavio je da njegovo odbacivanje etnonacionalizma nema veze s tim da li neka zemlja ima &bdquo;pravo da postoji&rdquo;, rekavši da on &bdquo;samo osporava ideju da treba da imate etnodržavu&rdquo; i da se protivi etnonacionalizmu u Egiptu i Saudijskoj Arabiji na isti način kao i cionizmu.El Sajed je uticaju Američko-izraelskog komiteta za javne poslove na politiku Sjedinjenih Američkih Država pripisao izbijanje rata s Iranom 2026. godine. Izrael je nazvao &bdquo;odmetničkom državom&rdquo; koja čini &bdquo;kršenja ljudskih prava, genocid i aparthejd&rdquo;, i izjavio da Sjedinjene Američke Države treba da &bdquo;prestanu da izraelskoj vojsci daju neograničene čekove bez ikakvih uslova&rdquo;.Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree NikhinsonRusijaU martu 2022. godine, El Sajed je invaziju Rusije na Ukrajinu nazvao &bdquo;ratom između demokratije i autokratije, između samoupravljanja i fašizma&rdquo;, osudivši ruskog predsednika Vladimira Putina kao &bdquo;autoritarnog diktatora&rdquo;.U aprilu 2025. godine, El Sajed je izjavio da se vojna pomoć Sjedinjenih Američkih Država Ukrajini razlikuje od pomoći Izraelu, jer je prva u skladu sa stavovima nekoliko multilateralnih organizacija.U septembru 2025. rekao je da je vojna pomoć Ukrajini usmerena na &bdquo;sprovođenje pravila međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, u skladu sa našim saveznicima&rdquo;.Godine 2018. El Sajed je podržao ukidanje zakona savezne države Mičigen koji lokalnim vlastima zabranjuju uvođenje opštinskog poreza na promet ili donošenje zakona o kontroli stanarina.El Sajed podržava ukidanje Službe za imigraciju i carinsku kontrolu Sjedinjenih Američkih Država tvrdeći da ta služba više ne funkcioniše kao legitimna agencija za sprovođenje zakona. Iako je izrazio podršku obezbeđivanju granice između Meksika i Sjedinjenih Američkih Država i &bdquo;određenim vrstama&rdquo; sprovođenja graničnih zakona, Službu za imigraciju i carinsku kontrolu je nazvao &bdquo;službom iskvarenom u samoj svojoj suštini&rdquo;.Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree NikhinsonEl Sajed podržava sindikalno organizovanje, a bio je član sindikata SEIU, AFT, UAW i Nacionalnog sindikata pisaca. Izjavio je da je širenje sindikata neophodno radi zaštite &bdquo;dostojanstva radnika&rdquo; kao odgovora na rastuću upotrebu veštačke inteligencije. Izrazio je podršku Zakonu o zaštiti prava na sindikalno organizovanje (engl. Protecting the Right to Organize Act), kao i sindikalnom organizovanju u drugim profesijama, poput lekarske.BONUS VIDEO:

"HABIBI!" SAD i prvi muslimanski senator - ko je El Sajed?

Vaš komentar

Top komentari

"Каиро"

Сједињене Државе Америке.

MASALA