Vekovna tajna plave crkve: Šta se krije ispod boje?

Fasada je svetloplava, krov se presijava u plavom, a zaobljeni toranj nastavlja istu paletu. Potom otvorite još jednu sliku, iz drugog ugla. Sve je i dalje tu.Bratislavska Crkva Svete Elizabete zaista izgleda tako, zajedno sa detaljima zbog kojih pogled stalno zastajkuje.U gradu je poznaju kao Plavu crkvu, odnosno &bdquo;Modr&yacute; kostol&iacute;k&ldquo;. Stoji u Bezručovoj ulici, a njen izgled potpisuje mađarski arhitekta Eden Lehner. Kamen temeljac položen je 1909. godine; osveštana je 11. oktobra 1913. Za današnje oči naviknute na pažljivo podešene fotografije deluje gotovo nestvarno da je ovakva zamisao nastala pre više od jednog veka.Foto: &Scaron;tefan Pu&scaron;k&aacute;&scaron; / TASR / ProfimediaLehner je radio u duhu secesije, pravca koji je voleo ukras, razigrane linije i motive iz prirode. Ovde se to vidi u cvetnim ornamentima, oblicima oko prozora i zaobljenom tornju visokom 36,8 metara.Plava majolika i glazirani keramički crep daju površinama još jednu teksturu. Vredi pogledom pratiti obrise ulaza, pa podići oči ka krovu: zgrada postaje sve zanimljivija što joj posvetite više vremena.A sada mali obrt: zidovi prvobitno nisu bili plavi. Prema istorijatu objavljenom na sajtu parohije, istraživanja pokazuju da je prvobitna fasada bila siva, sa žutim reljefima. Plavi su bili keramički krov i ukrasi izrađeni u fabrici Žolnai. Po njima je crkva dobila nadimak, dok su zidovi naknadnim bojenjem pridruženi paleti po kojoj je danas prepoznajemo.View this post on InstagramA post shared by Elise Tanriverdi 🇬🇧🇹🇷 (@elisetanriverdi)Iznad glavnog ulaza pogled privlači mozaik Svete Elizabete sa ružama. Prizor upućuje na legendu o svetici koja je nosila hleb siromašnima: kada su je zaustavili i upitali šta skriva, hleb se, prema predanju, pretvorio u ruže. Cvetovi se ponavljaju i u drugim ukrasima, pa jedan detalj sa ulaza pomaže da pročitate čitavu fasadu.Veza između spoljašnjosti i unutrašnjosti nastavlja se kroz svetloplave nijanse i dekoraciju enterijera. I susedna gimnazija delo je istog arhitekte, a nastanak crkve povezan je upravo sa potrebama njenih učenika. Građevina je dobila i ulaz okrenut školi i drugi namenjen okolnom stanovništvu. Iza neobičnog izgleda stoje pažljivo promišljene svakodnevne potrebe.View this post on InstagramA post shared by Ren&eacute; Fiam (@_renektor_)Kada se posle ovih detalja vratite prvoj fotografiji, plava dobija još jednu dimenziju. U istom kadru sada su vidljivi keramičarski zanat, arhitektina mašta i kasniji izbor boje. A negde ispod tog čuvenog nebeskog tona ostaje uspomena na jednu sasvim sivu fasadu.(Blic)BONUS VIDEO

Vekovna tajna plave crkve: Šta se krije ispod boje?

Vaš komentar

Nema komentara