Si treba da reši, UKR strepi! Dogovor koji bi promenio svet

&quot;To je istorijska pouka o politici velikih sila koju Kina nikada neće zaboraviti&quot;, komentarisao je Sin Kiang, stručnjak za odnose SADi Kine sa UniverzitetaFudan u Šangaju. &quot;Sve je dogovoreno iza leđa Kine i na štetu kineskih interesa&quot;, dodao je, kako pišu u analizi za NJujork tajmsDejvid Pirson i BeriVang.Više od osam decenijakasnije, Peking razmatra mogućnost domaćinstva trostranog sastanka američkog predsednika Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog čelnika Si Đinpinga. Takav bi sastanak, navode autori, mogao da potvrdikinesku ambiciju da postane nezaobilazna globalna sila, ravnopravna Sjedinjenim Državama, no istovremeno postoji opasnost da podseti na onu vrstu dogovaranja velikih sila koju Peking tvrdi da prezire.Mogućnost takvog susreta, koju je izneo Kremlj, izazvala je strahovanja u Ukrajini da bi Putin mogao da pokuša dapostignedogovor sa Trampom o okončanju rata i odlučivanju o sudbini Ukrajine bez učešćaKijeva.Foto: Liu Bin/Xinhua News/ProfimediaKina je u sredu potvrdila da sa Rusijom i Sjedinjenim Državama razgovara o sastanku čelnika tih zemalja, verovatno na marginama samita Azijsko-pacifičke privrednesaradnje (APEC), koji bi kasnije ovog meseca trebalo da se održi u južnokineskom gradu Šenzenu. Ipak, još nije jasno hoće li do takvog susreta zaista doći.Peking muči ukrajinsko pitanjeKina zazire od toga da Putinu pruži platformu za postizanje dogovora s Vašingtonom o Ukrajini. Takav bi potez bio u suprotnosti sa stavom Pekinga da mirovni pregovori moraju da uključuju Ukrajinu i Evropu. Si je na to, čini se, upozorio još prošlenedelje. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji je boravio u posetiPekingu, izjavio je za nemačku televiziju da mu je Si tokom njihovogsusreta jasno dao do znanja kako ne smatra da će SAD, Rusija i Kina u Šenzenu raspravljati o sudbini Ukrajine.&quot;Na njegovomse licu mogla videti uznemirenost. Čak je upitao odakle potiču takve glasine&quot;, rekao je Štajnmajer. &quot;Izričito je naglasio da je reč o evropskom sukobu i da Evropljani moraju da sedeza pregovaračkim stolom&quot;, dodao je.Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođeje izrazio rezerve prema mogućim razgovorima. &quot;Zaista ne želim da se dogodi &lsquo;Jalta 2, 3, 4&lsquo;, odnosno nova podela uticajnih sfera&quot;, rekao je Zelenski prošlenedelje, prema izveštajuukrajinske državne novinske agencije Ukrinform.Foto: Economou/NurPhoto/Shutterstock Editorial/ProfimediaNeki u Kini tajni dogovor postignut na konferenciji u Jalti pred sam kraj Drugog svetskog rata smatraju izdajom, ističu autori. Tadašnja kineska nacionalistička vlada bila je prisiljena da se odreknesvojih pretenzija na područje današnje Mongolije iSovjetima prepustiposebna pomorska, saobraćajnai trgovačka prava u Mandžuriji, na severoistoku Kine. Stoga, sastanak na kojem bi danas učestvovale tri najveće svetske nuklearne sile teško bi se uklopio u sliku koju Peking nastoji da stvorio sebi kao zagovorniku interesa slabijih država - u stvarnosti, Kina se ne ustručava da pokažesvoju moć prema manjim zemljama poput Filipina, napominju Pirson i Vang.Već sama ta slika otvorila bi pitanja&quot;Bez obzira na to o čemu bi Putin, Si i Tramp razgovarali, sama slika njihova susreta otvorila bi pitanje podrazumeva li to svojevrsni dogovor velikih sila o zajedničkom upravljanju svetom, kojim bi se zanemarili interesi manjih država&quot;, tumači JozefTorigjan, istoričarkoji proučava Komunističku partiju Kine sa Američkog univerzitetau Vašingtonu. &quot;Za Kineze bi zaista bilo ironično kada bi ipak zaključili da je trostrani sastanak, iz nekog razloga, vredan održavanja&quot;, dodao je.Tramp je izjavio kako bi na trostranom sastanku sa Sijem i Putinom u Šenzenu želeo darazgovarao denuklearizaciji. Poslednji sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između SADi Rusije istekao je u februaru, dok Kina ubrzano razvija svoj nuklearni arsenal. Ali, za Peking je ta tema neprihvatljiva polazna tačka za pregovore. Pod Sijevim vođstvom Kina je napustila decenijamastaru strategiju održavanja arsenala koji bi joj osiguravao tek &quot;minimalno odvraćanje&quot;. Umesto toga, Peking gomila zalihe nuklearnog oružja koje bi jednoga dana mogle da dosegnunivoarsenala Vašingtona i Moskve, a istovremenose opire uvođenju ograničenja u razvoj nuklearnog naoružanja.Foto: Elvis Barukcic/AFP/ProfimediaKina takođeraspolaže znatno manjim brojem nuklearnih bojevih glava &ndash; procenjuje se da ih ima 620 &ndash; u poređenjusa više od 5.000 koliko ih imaju Rusija i Sjedinjene Države, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Na pitanje da li bi Kina pristala da razgovarao denuklearizaciji sa Sjedinjenim Državama i Rusijom u Šenzenu, portparolkakineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning prošlog mjeseca je izbegla direktanodgovor. Izjavila je da su Sjedinjene Države te koje snose primarnu odgovornost za nuklearno razoružanje, dodajući da bi bilo &quot;nepravedno, nerazumno i nerealistično&quot; tražiti od Kine da učestvuje u pregovorima o nuklearnom razoružanju.Ipak, kineski analitičari sugerišu da bi Peking mogao da pristanena razgovore o nekom užem skupu pitanja. Zao Long, stručnjak za sigurnost sa Šangajskog instituta za međunarodne studije, kaže da bi Kina možda bila otvorena za razgovore o smanjenju rizika od nuklearnog sukoba. To bi moglo da uključujepoboljšanje komunikacijskih kanala tokom kriza iosiguravanje ljudskog nadzora nad donošenjem odluka o upotrebi nuklearnog oružja, čak i u eri veštačkeinteligencije, pitanju o kojem su se Kina i Sjedinjene Države usaglasile 2024. godine.Kina zazire od odgovornosti za uspehIpak, uprkos svim rezervama, malo je verovatno da će Peking odbiti Trampa i Putina, smatra Ryan Has, bivši profesionalni diplomata i zvaničnikza nacionalnu bezbednost u Beloj kući, koji danas radi u institutu Brukings. Hasje nedavno posetio Peking, gde se sastao sa kineskim zvaničnicimai naučnicima zainteresiranimza razgovor o tome štaTramp želi da postigmetrostranim sastankom.Foto: American Photo Archive/Alamy/ProfimediaStekao je utisak da Peking želi da iskoristiprednosti istorijskogsusreta, ali istovremeno zazire od odgovornosti za njegov uspeh. &quot;Si popravilu izbegava preuzimanje odgovornosti za diplomatske događaje visokog profila čiji je ishod neizvestan, pa će ovaj događaj kinesku stranu izvesti iz njene zone komfora&quot;, rekao je Has.Za mnoge zapadne zvaničnikeKina ima ključnu ulogu u uticaju na Moskvu jer je Rusija postala izrazito zavisna od Pekinga, kako u diplomatskom tako i u privrednomsmislu. NATO je 2024. godine optužio Kinu da je &quot;ključni činilackoji omogućuje ruski rat protiv Ukrajine&quot; te je pozvao da obustavi isporuke &quot;komponenti za oružje&quot; i druge tehnologije potrebne Kremlju za obnovu njegovih vojnih kapaciteta. No, iz perspektive Pekinga, Kina ima malo veze sa sukobom čijem izbijanju nije pomoglai u kojem nije pružila vojnu podrškunijednoj strani, navode autori. Neki kineski analitičari smatraju da bi najviše što bi Peking mogao da učinibilo to da omogući održavanje razgovora, istovremenonastojeći da se ogradiod predstaveda može da izvršavapritisak na Kremlj.&quot;Ako Sjedinjene Države i Rusija žele da razgovaraju, Kina im ne može reći da to ne čine&quot;, rekao je Song Guojou, stručnjak za odnose SADi Kine sa UniverzitetaFudan u Šangaju. Ako bi se trojica čelnika sastala i ako bi se na dnevnom redu našla Ukrajina, kaže, Kina bi jednostavno bila &quot;posrednik u dijalogu, domaćin koji osigurava platformu i neutralni promatrač&quot;, zaključuju Dejvid Pirson i BeriVang za NJujork tajms.BONUS VIDEO:

Si treba da reši, UKR strepi! Dogovor koji bi promenio svet

Vaš komentar

Top komentari

Šetač