Čudo! Most iznad oblaka - viši od Ajfelovog tornja (Video)

Kada se posmatra iz daljine, teško je poverovati da je reč o autoputu. NJegova vitka konstrukcija, visoki stubovi i čelični piloni stvaraju utisak da put lebdi u vazduhu, daleko iznad zemlje. Zbog toga se često opisuje kao autoput iznad oblaka, ali iza njegovog gotovo nestvarnog izgleda krije se jedan od najambicioznijih građevinskih poduhvata moderne Evrope.Kako je nastala ideja o autoputu iznad oblaka?Priča o vijaduktu Mijo počinje mnogo pre nego što je prvi betonski stub iznikao iz doline. Grad Mijo, smešten u departmanu Averón, na jugu Francuske, dugo je predstavljao usko grlo na važnoj putnoj ruti koja povezuje sever zemlje sa mediteranskom obalom. Tokom turističke sezone, hiljade automobila prolazile su kroz grad, stvarajući ogromne gužve. Putovanje koje je trebalo da bude deo odmora često se pretvaralo u višesatno čekanje.Francuske vlasti tražile su način da unaprede saobraćajnu vezu, ali je priroda ovog područja predstavljala ozbiljan izazov. Dolina reke Tarn duboka je i široka, a okolni teren izrazito neravan. Izgradnja klasičnog autoputa zahtevala bi brojne useke, nasipe i složene obilaznice.Sergi Reboredo / VWPics / ProfimediaRešenje je bilo istovremeno jednostavno i neverovatno ambiciozno: umesto da autoput prolazi kroz dolinu, trebalo je podići ga iznad nje.Za realizaciju projekta angažovani su britanski arhitekta ser Norman Foster i francuski građevinski inženjer Mišel Virlož. NJihov zadatak bio je da naprave konstrukciju koja neće samo rešiti saobraćajni problem već će se uklopiti u jedan od najlepših pejzaža Francuske.Građevina koja nadmašuje Ajfelov toranjBrojevi koji opisuju vijadukt Mijo zvuče gotovo nestvarno.Dug je 2.460 metara, širok 32 metra, a njegova najviša tačka nalazi se na 343 metra iznad tla. To znači da je viši čak i od Ajfelovog tornja, čija visina iznosi 330 metara sa antenom.Konstrukciju nosi sedam masivnih betonskih stubova, od kojih najviši dostiže 245 metara. Na njihovim vrhovima nalaze se čelični piloni visoki 87 metara, povezani sa kolovozom pomoću čeličnih zatega. Ukupno ih ima 154.Čelična konstrukcija puta teška je oko 36.000 tona, dok je za čitav projekat upotrebljeno približno 85.000 kubnih metara betona. Autoput ima po dve saobraćajne trake u svakom smeru, kao i zaustavne trake za vanredne situacije.Posebno je zanimljivo to što se vijadukt blago zakrivljuje, prateći konfiguraciju terena, umesto da bude potpuno prava linija.Kako se gradi most koji gotovo dodiruje oblake?Izgradnja ovakvog objekta zahtevala je ne samo ogromne količine materijala već i potpuno drugačiji pristup građevinskim radovima.Pripreme su trajale čak 14 godina, dok je sama izgradnja završena za samo tri godine, od 2001. do 2004. godine. U najintenzivnijoj fazi na gradilištu je radilo oko 600 ljudi.Jedan od najvećih izazova bilo je postavljanje čeličnog kolovoza. Umesto da se čitava konstrukcija podiže segment po segment pomoću dizalica, inženjeri su primenili postupak poznat kao postepeno potiskivanje.Sch&uuml;tze / Rodemann / akg-images / ProfimediaVeliki čelični segmenti sastavljani su na oba kraja doline, a zatim su hidrauličkim sistemima polako pomerani preko betonskih stubova, sve dok se dve strane nisu spojile iznad reke Tarn. Tokom ovog procesa korišćeni su privremeni oslonci i izuzetno precizni sistemi za kontrolu položaja konstrukcije.Susret dve strane mosta dogodio se 28. maja 2004. godine, na visini od oko 268 metara iznad reke. Bio je to jedan od najvažnijih trenutaka čitavog projekta.Vijadukt je svečano otvoren 14. decembra 2004. godine, a ceremoniji je prisustvovao tadašnji francuski predsednik Žak Širak.Kada priroda postane najveći protivnik inženjeraVisina i dimenzije nisu bile jedini izazov. Područje oko Mijoa poznato je po snažnim vetrovima, promenljivom vremenu i gustim oblacima koji mogu potpuno da prekriju dolinu.Na visini od nekoliko stotina metara iznad tla, vetar može da stvori ozbiljan pritisak na konstrukciju, zbog čega je čitav most projektovan tako da izdrži zahtevne vremenske uslove. Posebna pažnja posvećena je aerodinamici čeličnog kolovoza, stabilnosti stubova i sistemu zatega koji nose konstrukciju.Upravo su takvi uslovi učinili ovaj projekat jednim od značajnijih dostignuća savremenog građevinarstva. Inženjeri su morali da predvide kako će se most ponašati ne samo pod težinom hiljada vozila već i tokom snažnih udara vetra i velikih temperaturnih promena.Most, nova znamenitost FrancuskeVijadukt Mijo danas je mnogo više od važne saobraćajne veze. Postao je jedna od prepoznatljivih znamenitosti Francuske i destinacija koju posećuju ljubitelji arhitekture, fotografije, putovanja i inženjerstva.NJegova izgradnja koštala je oko 400 miliona evra, a projekat je realizovala kompanija Eifaž, koja je preuzela i dugoročnu koncesiju za upravljanje objektom. Za izuzetno arhitektonsko i inženjersko dostignuće, vijadukt je 2006. godine dobio nagradu Outstanding Structure Award Međunarodnog udruženja za mostove i konstrukcije.Za posetioce koji žele da ga vide izbliza, postoje vidikovci sa kojih se pruža pogled na čitavu konstrukciju i dolinu Tarn. Posebno impresivan prizor nastaje kada se oblaci spuste između planinskih platoa, pa se čini da betonski stubovi nestaju u magli, dok se autoput nastavlja iznad njih.Sch&uuml;tze / Rodemann / akg-images / ProfimediaMožda je upravo to najveća posebnost vijadukta Mijo: građevina koja je nastala iz potrebe da se savlada prirodna prepreka postala je deo pejzaža koji je čini toliko fascinantnom. Na mestu gde je nekada saobraćaj stajao u kolonama, danas se automobili kreću iznad doline, između planina i neba.(Mondo/Danas)BONUS VIDEO:

Čudo! Most iznad oblaka - viši od Ajfelovog tornja (Video)

Vaš komentar

Nema komentara