Zašto se petlja zove MOSTARSKA: Nekada je tu proticala reka

ZAto sto se taj deo nekada zvao "Mostar". I bio jedna od vaznih raskrnica. Tu se ulicom Fransas Depera-a mogli ici prema BAnjici i ondasnjem bulevaru JNA drugi vazan pravac je bio za Zeleznih , koji se kod benzinske pumpe na Cukarici odvaja i za Zarkovo , gde je uslovno pocinjala "ibarska magistrala"......Moglo bi dosta da se o tome pise . Ali i za neke je i ovo obiman tgeksrt bio.

Taj kraj je dobio ime po kafani mostar koja see nalazila na pola puta izmedju Jatagan male I Savskog priobalja to jest na mestu gde je SADA petlja a ne po nekakvim mostovima.....

Та "река" се одвајкада звала и зове Мокролушки поток. Није фер да потоке и поточиће унапређујете у реке.

Reka je tekla kroz nekadašnji Prokop -koja je ustvari ona bila i probila prosecajući brdašce na kome je gledajući niz autoput izlaska iz BG pravac Niš na levoj strani Veterinarski fakultet i sa desne nastavak brda ka ondašnjoj Železničkoj koloniji. Reka je kanalisana a preko kanala je bila u tzv. "turskoj" kaldrmi napravljena ulica Franše d´Epere-a. Reka je prolazila ispod silnih koloseka koji su vodili ka žel. stanici ali i ispod Ložionice gde su se podmazivale pa i popravljale parne lokomotive. Radnici su često u kontrolne šahtove kanalisane reke prosipali staro ulje tako da je nizvodno od ušća reka u Savu (baš ispod mosta gazela kod prvog stuba), obala bila crna od tera i ulja. Kao klinci smo mi koji smo stanovali na samoj obali Save, u tzv. "železničkim stražarama" uvek, ulazeći nizvodno u Savu do kolena ili da pecamo ribu ili leti da se okupamo, obično se toliko zaprljali starim uljem da su se naše majke večito ljutile a znale da nas neposlušne, po neki put "odalame" po turu. Moja sećanja iz tog kraja datiraju od 1944. g kada sam imao 7 godina i nažalost danima krišom da me majka ne grdi, gledao bezbroj plutajućih leševa od ustaša pobijenih Srba koja je u to vreme nosila Sava. Zato nikada ni kasnije nisam mogao da prihvatim Titovo jeb.no "Bratstvo i jdinstvo"!

Kafana "Mostar",što bi moj deda govorio,je imala najbolje crveno vino u ponudi u našem kraju Guberevac,tzv."Hercegovačku Blatinu" ali i ćevape,prasetinu...

Најстарији топоним "Мостар", налази се на Неретви. На обалама те реке још у античко хеленско, затим римско доба налазила се највећа сувоземна раскрснива која је спајала све четири стране света. Од Задра са северозапада до Драча на југоистку; са Јадрана од Нароне (Дријеве, Вида, Чапљине), долином Неретве на север до Сирмијума. То је био густо насељен крај са развијеном трговином у средњевековној Србији, са луком Дријевом, и преднемањићком престоницом у оближњем Стону. Било је ту више мостова, али је најпознатији онај у граду Мостару из отоманског периода. Традиција тог древног српског града каже да су се чувари моста називали "мостарима", а да се поред оног у Мостару налити кула "Мостар" (чувар, осматрачница). Архитекте београдског "Мостара" доделили су му то име због тога што је заиста једно од највећих саобраћајних чворишта у граду.

Ово су приче дођоша у Београд! Они мисле да Београд није постајао пре него што су они стигли у њега! Зар тај Мокролушки поток не пролази поред петље код Аутокоманде? Па зар тамо није био некакакв мост преко тог Потока? И шта се то од београдских водотокова улило у тај поток од Аутокоманде до Мостара да тамо поток није био набујао, а код Мостара јесте??? Тај Мокролушки поток је сатеран у некакакав канал давно пре изградње аутопута! Јер тај кружни ток није могао да буде прео Мокролушког потока!! Како то да се Мостаром не зове петља код аутокоманде јер и ту је морао да буде мост, или код моста преко Точидерске реке? И тамо је морао да буде мост. Из Обреновца се о некада туда долазило. И како то да је вода увек односила мост на Мостару а није код Аутокоманде?? На кружном току код Мостара величине као Славија је постојала кафана "Мостар", коју нико не помиње у тексту како би он био веродостојнији! Цео крај се и зове по тој популарној кафани. Као што се и крај "Код Цареве ћуприје" тако зове по кафани!! Јер Царева ћуприја се налази у Сарајеву!! Никакав цар није зидао мост преко Точидерске реке јер се са Бановог брда пут сливао ка хиподрому и бившем Југопетролу код Аде Циганлије. Толико о томе Зашто се та петља на аутопуту зове Мостарска! По кафани!

Bas me briga

Odgovor Žex-u Na koju kafanu "Mostar" je mislio tvoj deda, to o dobrom vinu -bilo ih je dve "Veliki Mostar" je bio na ćošku ulica Vojvode Mišića-pravac Čukarica i Vojvode Putnika uzbrdo pravac Topčidersko brdo -već preko puta kafane na drugoj strani se u skver uklapala ulica Franše Depera koja je napravljena posle kanalisanja i "ukopavanja" Mokroluške reke. Na tadašnjem Mostarskom trgu koji je ličio po broju ulica koje su se na njemu "sastajale" na šestokraku zvezdu, pored već pomenutih ulica bile su tu i Savska (nekada Štrosmajerova) i Sarajevska ulica i mala uličica-sokak imena Stari monopol koja je bila oko 100 m dugačka i išla ka Ložionici. U njoj je bila poznata Železnička ambulanta. Uzbrdo ulicom Vojvode Putnika, na oko 80 metara od kafane "Veliki Mostar" bila je kafana-bife "Mali Mostar" a pored nje berbernica frizera Gavrilovića. (preko puta je bila pivnica kasnije BIP) U ulici Vojvode Mišića, odmah posle kafane "Veliki Mostar" u pravcu kretanja ka velikom mlinu, danas novi hotel, bila je poznata poslastičarnica Rifata Burdževića koji je imao prelepe ćerke od kojih je jedna postala glumica u filmovima iz 55-tih godina prošlog veka. Nažalost kao dečak sam se više koncentrisao na Rifatove posleratne baklave i tulumbe nego na ime lepe glumice tako da sam joj danas, sa mojih 84 godine života zaboravio ime!

Ne mogu da verujem koliko odgovora a ni jedan tačan. Najbliži pravom odgovoru je „ZAHUM“ i suština i jeste u „mostaru“, u naplaćivaču mostarine. To što je tu bila kafana Mostar ne znači da je to mesto dobilo ime po kafani, već je kafana dobila ime po mestu. A kako je taj kraj postao Mostar? Pa ne po mostu već po čoveku koji je naplaćivao prelazak preko tog mosta i kome je funkcija bila Mostar. To mesto se zvalo Mostar daleko pre nego što je kafana otvorena. Obronci tog brda koje je danas deo Senjaka a na kome je kasnije napravljena pivara i kafana Mostar i bife Mali Mostar, zvao se Smutekovac a brdo preko puta Guberevac. Između njih je tekao Mokroluški potok a na potoku je bio most. Ujedno da pojasnimo i zabludu koju je napisao „Ieljenik“. On kaže „Reka je tekla kroz nekadašnji Prokop -koja je ustvari ona bila i probila prosecajući brdašce na kome je gledajući niz autoput izlaska iz BG pravac Niš na levoj strani Veterinarski fakultet i sa desne nastavak brda ka ondašnjoj Železničkoj koloniji. Reka je kanalisana a preko kanala je bila u tzv. "turskoj" kaldrmi napravljena ulica Franše d´Epere-a.“ Trebao bi „Ieljenik“ da zapamti da nikada i nikakva reka nije tekla kroz Prokop. Prokop je kao nekakav zaliv u odnosu na klisuru kojom je tekla reka, tj. Mokroluški potok. Taj prokop, taj zaliv, je nastao mnogo pre nego što su počeli iz njega da odnose zemlju za nasipanje Bara venecije. Tu je vađen kamen a i zemlja za potrebe gradnje, lak je i jedan manji kamenolom postojao na obroncima Maleškog brda. Kamen je vađen i na celom potezu jatagan male koja je nastala tek posle prvog svetskog rata. Ni Careva ćuprija nije dobila ime po kafani „Careva ćuprija“ već po ćupriji na Topčiderskoj reci i ćuprija je od kafane udaljena dobrih 250m.