На чувеној новчаници НИЈЕ Алија Сиротановић

Посреди јеАрифХералић, ливацна високој пећи у Зеници, когачесто мешају са Алијом Сиротановићем, због сличног лика и радничког шлема. Но, не само да је реч о две различите особе, већњихова лица на новчаницама носе и различиту симболику, то јест, обележили су различите периоде у историји бивше Југославије.Ариф Хералић је обележио време успона и наде у послератној Југославији, а Алија Сиротановић време сумрака благостања који је наговестио крваве деведесете.Фото: ПринтскринХералић је био ливац, радник на високој пећи, чији је животни пут пратио низ трагедија. У Зеницу је дошао из Маглаја, где су током Другог светског рата усташе убиле педесетак чланова његове фамилије, а оца и браћу у његовом присуству. У зеничком насељу Црквице је живео скромно и тамо данас не живи нико из његове породице. Од дванаесторо деце које је добио, до школског узраста је преживело седморо. Тежак живот и бројне трагедије одвеле су га у алкохолизам и касније у тешку беду. Умро је 1971. године.Његов лик, који се прво налазио на новчаници од 1.000 југословенских динара , а касније због деноминације и редизајна на новчаници од 10 динара, забележио је Никола Бибић, фотограф &quot;Борбе&quot;1954. године. Популарни &quot;сом&quot; је требало да симболизује срећног и задовољног радника у младој југословенској индустрији, све оно што несрећни Ариф Хералић никада није био.Фото: Никола БибићАлија Сиротановић, рудар у угљенокопу Крека, био је део рударске ударничке кампање која је завладала у комунистичким државама након Другог светског рата. Ископавши у једној смени 17 тона угља, наводно је надмашио Руса Алексеја Стаханова, који је још од 1935. године важио за недостижни рударски узор. Иако је ово неформално рударско такмичење било актуелно у време најжешћег сукоба између Тита и Стаљина, Алијин лик је завршио на новчаници од 20.000 динара тек 1987. године, и задржао се веома кратко, јер је новчаница повучена из употребе у монетарној реформи Анте Марковића.Фото: ПринтскринЛегенда о лопатиЛик Арифа Хералића је био далеко познатији, али су анегдоте из живота и биографија Алије Сиротановића били много ведрији и примеренији сврси политичке пропаганде, па се ту моженаћи један од узрока честог мешања ова два радника. Најпознатија анегдота је када се, наводно, током Титове посете руднику Алија &bdquo;пожалио&rdquo; маршалу на услове радаречима: &bdquo;мени треба већа лопата да бих боље радио&rdquo;. Иако је Алијина основна алатка била пнеуматска бушилица, а не лопата, легенда каже да је Алија себи исковао лопату дупло већу од осталих у руднику и тако наставио да обара рекорде у експлоатацији угља.Одбио је понуђен стан у Брези и уступио га онима који нису имали обезбеђен смештај, а када је од Тита као поклон добио &bdquo;ауто по жељи&rdquo;, одабрао је &quot;фићу. О њему и данас радо причају његови потомци. &bdquo;Кад је умро Тито, дедо је плакао три дана&rdquo; , изјавила је његова унука у интервјуу загребачкој Арени.Свих седам браће Сиротановић и већина њихових синова су били рудари. Ахмедов братанац Ариф, син његовог брата који је погинуо у рударској несрећи, основао је у знак сећања на пожртвоване рударе удружење Алија Сиротановић и његови коморати. Данас једна улица у Брези носи име овог ударника, а у кругу рудника стоји његова биста. Умро је 1990. године, опет симболично, у време кад је нестајала и држава у чијој је бајци био један од најпознатијих хероја.За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

На чувеној новчаници НИЈЕ Алија Сиротановић

Vaš komentar

Top komentari

Boki

Miami

Dejan