OTVOREN 15. KUSTENDORF: Kusturica poslao snažnu poruku

Na sinoćnoj svečanosti u Drvengradu prikazan je kratki Pazolinijev film &quot;Šta su to oblaci?&quot; iz čije replike &quot;Razdiruća i čudesna lepota stvaranja&quot; je izveden i slogan 15. Kustendorfa.Foto: Tanjug/Rade PrelićPrikazan je i kolaž sačinjen od filmova kontroverznog italijanskog reditelja, čija će stogodišnjica rođenja biti obeležena i retrospektivnom njegovih filmova na Kustendorfu, koji traje do 10. maja.Pred ispunjenom bioskopskom dvoranom na Mećavniku plesnu tačku je izvelo Savremeno pozorište studenata Akademije umetnosti iz Beograda.Foto: Tanjug/Rade PrelićPrisutnima su predstavljeni članovi festivalskog žirija egipatska rediteljka Marijam Abu Ouf, publicistkinja filmova Brigita Portije, reditelj i scenarista Dušan Milić i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijak.Foto: Tanjug/Rade PrelićŽiri će odlučivati o dobitnicima Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog jajeta, za koje se bori 15 filmova mladih autora u takmičarskom programu festivala.Potom je prikazan film &quot;Perje&quot; mladog egipatskog reditelja Omara El Zohairija, ranije nagrađenog takmičara Kustendorfa, koji je u obraćanju prisutnima rekao da oseća da je blizak Kusturičinim filmovima, a da je filmskoj školi u Egiptu Pazolini bio deo časova.Foto: Tanjug/Rade Prelić&quot;Dobro došli u slobodne srpske planine&quot;, počeo je Kusturica svoj pozdravni govor, da bi potom naveo da je &quot;1941. godine antifašizam iz Bosne i Hercegovine preseljen na Taru&quot;, i da je dužan reći da je &quot;prvi antifašista u svetu bio Draža Mihailović&quot;, s tim da &quot;njegova sudbina nije baš bila srećna na kraju&quot;.&quot;Slobodu smo izgubili. Kako se to desilo? Šta je bilo u poslednjih 40 godina da tu slobodu izgubimo, kako je moguće da je jedna percepcija sveta izgubljena zauvek?&quot;, zapitao se Kusturica.Ocenivši da je jedan uzrok gubljenja slobode posvećenost tehnologiji, Kusturica je rekao da je taj gubitak plastično izražen u Pazolinijevom filmu &quot;slikama ljudi koji su upravljani kao lutke&quot;.&quot;Jedan narodni filozof je rekao da ovce najređe stradaju od vukova. Najviše od pastira. Tako se i naša sloboda istopila u našoj percepciji&quot;, rekao je reditelj.Foto: Tanjug/Rade PrelićPrema njegovim rečima, poslednji gubitak slobode je bio &quot;nakon proizvedenog virusa kovid 19&quot;, a da je &quot;čovek koji je to potvrdio ubijen&quot;, te dodao da je i Pazolini &quot;ubijen zato što je pronikao u dubinu čovekove suštine, otišao je predaleko&quot;.Reditelj je ocenio da danas živimo u vremenu koje možemo da nazovemo &quot;nevremenom&quot;.Zapitavši se šta nas čeka povodom rata u Ukrajini, Kusturica je rekao da je &quot;najteža konsekvenca da završimo na smetlištu&quot; kao dva lika-lutke iz Pazolinijevog filma.&quot;Ne smemo da budemo lutke. Moramo naći put do slobode. Četvrta industrijska revolucija teži ka jedinci u nereligioznom društvu gde ljudi jedni drugima ne predstavljaju više ništa&quot;, upozorio je filmski stvaralac.Kusturica je naveo i da je &quot;u fazi formiranja velika svetska vlada i njeno prvo ministarstvo je ministarstvo zdravlja&quot;.&quot;Kada u oktobru opet prospu kovid, kako kažu stručnjaci, svi ćemo biti pod istom kapom i sve će nas zatvarati na isti način. Tako će nas provoditi kroz krize. Izmučeni i izmoreni pristaćemo da izgubimo personalnost i dobijemo korisničko ime. NJihov je plan da nam oduzmu sve što imamo - slobodu su uzeli, još treba da nam uzmu zemlju i da upravljaju kako žele. Ovo nisu zavereničke priče, ovo su realne priče. Klaus Švab i Međunarodni biznis forum upravljaju svetom, konačno da nas učine srećnim, a da nemamo ništa. Ne zaboravimo slobodu&quot;, zaključio je Kusturica.Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

OTVOREN 15. KUSTENDORF: Kusturica poslao snažnu poruku

Vaš komentar

Nema komentara