DRUGA STRANA BEOGRADA: Manakova kuća - prvi bordel u Zemunu

Prvi pisani tragovi o prostituciji u Beogradu potiču iz 19. veka. &ldquo;Crveni fenjeri&rdquo; najpre su se pojavili &quot;preko reke&quot; - u Zemunu u Ribarskoj ulici. Kada su se preselili u Beograd zasvetleli su na Dorćolu u Vidinskoj i u Ulici Cara Dušana, a zatim i u drugim varoškim kvartovima.Bordela je najviše bilo u Savamali. Današnji muzej &ldquo;Manakova kuća&rdquo; bio je jedan od prvih beogradskih harema i poznato leglo kurtizana, a iz policijskih izveštaja o racijama se vidi da je prostitutki bilo i na Vračaru, u Terazijskom kvartu i u zloglasnoj Jataganmali.Stav države prema prostituciji u Srbiji nije se menjao vekovima &ndash; ona je bila ilegalna, a devojke koje su se njome bavile bile su kažnjavane i proterivane. Ipak, slično kao i u svetu &quot; najstariji zanat&quot; bilo je teško iskoreniti.Dok je u Parizu i Beču stav prema prostituciji imao romantičarski priznak i kurtizane smatrane muzama umetnika, dotle se u Srbiji vezivao za izveštaje o epidemijama tripera, gonoreje i sifilisa. Nijedna od &quot;noćnih dama&quot; nije ostavila trag u literaturi, među umetnicima, baš kao ni njihove mušterije, iako se veruje da je među njima bilo i najznamenitijih Srba.Foto: Nikola fifićSredinom 19. veka, vlasti su pokušale da nešto promene legalizujući pojavu. Prostitutke su bile dužne da dva puta nedeljno odlaze na lekarske preglede.Ministar &ldquo;vnutrenih dela&rdquo; je 10. decembra 1871. godine, pod brojem 10072, po Knjaževini razaslao raspis za &ldquo;javni rad bluda i bludionica&ldquo;. Tada je u Beogradu počeo da radi prvi bordel (kupleraj) koji je ubrzo u narodu prozvan &ldquo;zavod za ljubav&rdquo;. Pisalo se i o ekskluzivnim kurtizanama koje su iz austrogarskih zemalja dolazile na dvonedeljno &ldquo;gostovanje&rdquo; u Beograd.Foto: N. SkenderijaCrvene fenjere zvanično je ugasio je general Petar Živković 1929. u vreme Šestojanuarske diktature. Deo javnosti koji su činile mušterije ovih dama se bunio, a bilo je i onih koji su mislili da je uvođenje ovog &ldquo;zanata&rdquo; u zakonske vode dobra ideja kojom se može izbeći širenje zaraznih bolesti.Ponovna legalizacija je naročito bila blizu tokom 1935. kada je u Beogradu izbila strašna epidemiju tripera i gonoreje od kojih su, zaražena zajedničkim rubljem i sanitarijama, oboljevala čak i deca.Na kraju, ovi zahtevi ipak nisu dobili pozitivan odgovor, a tako je ostalo sve do danas.(Informer)BONUS VIDEO: $bp("my-player", {"id":"23759","width":"940","height":"529","video":"973641","autoplay":0,"shared":true}); Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

DRUGA STRANA BEOGRADA: Manakova kuća - prvi bordel u Zemunu

Vaš komentar

Nema komentara