DOJČE VELE: Nemačka vapi za radnicima sa Balkana

Da dođe svako ko može da radi, tako se ukratko može opisati apel Kristijana Dira, šefa poslaničke grupe Liberala u nemačkom parlamentu.- Nakon faze gastarbajtera 50-ih i 70-ih, tržište rada se zatvaralo - rekao je Dir listu &quot;Velt&quot;.- Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko može da živi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad - kazao je on.Slike haosa i gužvi na nemačkim aerodromima i na hiljade otkazanih letova na početku sezone letovanja, naterale su Vladu da interveniše i obeća ekspresno izdavanje radnih dozvola jer su, tokom pandemije aerodromi i avio-kompanije otpuštali ljude, a danas im nedostaje preko 7.000 zaposlenih.Oči se upiru u Tursku i Zapadni Balkan, odakle bi trebalo da se regrutuje ispomoć na period od najviše tri meseca, navodi DW.- Pobrinućemo se za to da ne bude dampinga plata i da zaposleni budu dobro smešteni - rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.Foto: ProfimediaJoš nije utihnuo vapaj iz aviosaobraćaja, a javili su se ugostitelji, eksplicitno pozivajući vlasti da im olakša dovođenje ljudi sa Zapadnog Balkana.Relativno novi nemački zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca pod uslovom da su za nešto stručni, mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju neki papir.Izuzetak je takozvano &quot;zapadnobalkansko pravilo&quot;, doneto u jeku izbegličke krize kada su se migrantima iz Sirije i daljeg istoka masovno pridruživali potražioci azila iz Srbije, Makedonije ili sa takozvanog Kosova.Tada je utanačeno da godišnje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana može dobiti radne dozvole u Nemačkoj, čak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici.Ali, sada udruženje ugostitelja Dehoga traži više.- U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj - tvrdi šef udruženja Gido Celik.Slično kao i aerodromi, i ugostitelji u jednom periodu pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla, a sada nemaju ljudstva.Celik kaže da oko 60 odsto hotela i restorana traži konobare, kuvare, sobarice.Zato traži da Vlada još produži &quot;zapadnobalkansko pravilo&quot; koje ističe krajem 2023. godine, te da ubrza izdavanje viza i radnih dozvola.Notorna je već žeđ nemačkog tržišta rada za majstorima svih vrsta, vozačima, ili medicinskim osobljem koje masovno dolazi iz Srbije i komšiluka.Foto: Tanjug/AP Photo/Markus SchreiberZa ove potonje, prema ranijem istraživanju DW-a, klinike i starački domovi plaćaju posrednicima i po 15.000 evra kako bi im doveli samo jednog negovatelja.Prema podacima nemačke Savezne službe za zapošljavanje, u martu ove godine je 50.000 državljana zemalja Zapadnog Balkana radilo u sektoru medicine i nege u Nemačkoj.To je oko 6.500 ljudi više nego godinu dana ranije.Insajderi iz branše tvrde da je brojka i veća, da se godišnje uveze više od 10.000 negovatelja sa ovih prostora, najviše iz BiH i Srbije, ali i sa takozvanog Kosova, iz Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore.Balkanske bolničarke su tražene, one bi trebalo da krpe rupu u Nemačkoj gde će, prema najcrnjim procenama, kroz pet godina nedostajati 200.000 negovatelja.Prema rečima šefa odeljenja ljudskih resursa u jednom velikom lancu domova, oni su spremni da plate između osam i 10.000 evra kako bi doveli jednu negovateljicu.U nemačkim agencijama, kad se mikrofoni isključe, priznaju da neke klinike plaćaju više, sve do 15.000 hiljada evra.Tu sumu agencije dele školama jezika i svojim regruterima, a ostatak je profit.Prema istraživanju &quot;Dojče velea&quot;, branša je teška više stotina miliona evra godišnje.Kako piše nedeljnik &quot;Cajt&quot;, manjak radne snage je takav da se ne može popuniti brzinskim akcijama poput dovođenja gastarbajtera na aerodrome kako bi spasili Nemcima letovanja.- U prvom kvartalu bilo je upražnjeno 1,74 miliona radnih mesta, a stopa nezaposlenosti je već ispod pet odsto. Iluzorno je dakle da se rupa može popuniti samo povećanjem plata i poboljšanjem uslova rada, iako su ti koraci ispravni - piše list.- Manjak će biti još mnogo veći i neće se ograničiti na pojedine branše. U uslužnim delatnostima je samo najvidljiviji, jer je ovde korona ostavila najveće posledice - dodaje se u tekstu.Foto: ProfimediaPrema procenama stručnjaka, manjak radnika bi mogao da prebaci tri miliona do 2030. godine jer, takozvana generacija bejbi-bumera odlazi u penziju između 2025. i 2035. godine.Ne samo da neće raditi, nego će mnoge neko morati i da neguje što samo znači još veći manjak.Nedavno je ministar rada Hubertus Hajl najavio &bdquo;moderni zakon o useljavanju&ldquo; za jesen, sva je prilika da će dolazak u Nemačku biti dodatno olakšan.Sa druge strane, pitanje je koliko je ljudi uopšte ostalo u Srbiji i regionu, takvih da su spremni da idu u Nemačku.Prema navodima DW, sve češće se čuje da je tržište rada isušeno, te da regionu preti demografska kataklizma.BONUS VIDEO: $bp("my-player", {"id":"23759","width":"940","height":"529","video":"1044448","autoplay":0,"shared":true}); Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

DOJČE VELE: Nemačka vapi za radnicima sa Balkana

Vaš komentar

Nema komentara