SUKOB NA POMOLU?Kako je počelo neprijateljstvo Kine i Tajvana

Jučerašnja poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu i danas jesvetska tema broj jedan.I pored upozorenjakineske strane, avion koji je prevozio američku političarku sleteo je na aerodrom u Tajpeju, što je samo produbilo već postojeću krizu između Kine i Tajvana, ali i poljuljalo odnose između Pekinga i Vašingtona.Foto: Tanjug/APKinesko ministarstvo spoljnih poslova danima je upozoravalo da će braniti svoj teritorijalni integritet i suverenitet države i da će, ako bude bilo potrebe, usleditioštar odgovor. Svetski mediji juče su pisali o tome da je Kina podigla svoje borbene avione Su-35, koji su poslati u Tajvanski moreuz, a u kineskoj provincijiFuđijan navodno su se čule sirene.Usledio je brz odgovor tajvanske strane i u jednom trenutku skinuti su kamuflažni poklopci protivvazdušnih topova na aerodromu, objavio je lokalni listZiju Šibao.U tom trenutku činilo se da bi višedecenijske tenzije mogle eskalirati oružanim sukobom, međutim, na kraju je sve završeno mirno.Ipak, Kina nije potpuno sedela skrštenih ruku, te je u tri morska područja u blizini Tajvana otpočele vežbe svoje vojske, prenose RIA Novosti.Istorija sukoba Kine i TajvanaKineska dinastija Ćing vekovima je vladala ostvrom Tajvan, da bi po završetku Prvog kineskog-japanskog rata 1895. godine, koji je vođen prvenstveno oko kontrole nadKorejom, potpisan mirovni sporazum po kome je ostrvo Tajvan prešlo pod upravu Japana. Ovakva situacija bila je sve do kraja Drugog svetskog rata i kapitulacije Japana 1945. godine. Tada se Japan odrekao kontrole nad teritorijom koju je prethodno oduzeo od Kine.Tajvan ili Republika Kina, nakon ovog rata uspostavila je vlast na ostrvu uz saglasnost saveznika - pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.Ipak, građanski rat koji je usledio u Kini, između komunistaMao Cedunga i nacionalista Čang Kaj Šeka, uticao je na sudbinu Tajvana. Naime, komunisti, koju su pobedili u ovom ratu, kontrolisali su kontinentalni deo države i ostrvo Hajnan. Oni 1949. godine osnivajuNarodnu Republiku Kinu, a poraženi nacionalisti, njih oko 1.5 milion,povlače se na ostrvoTajvan.Foto: VikipedijaZanimljivo je da primirje nikada zvanično nije potpisano, te su, formalno, ove dve strane i dalje u ratu iako danas imaju čvrste ekonomske odnose.Nacionalisti koju su se preselili na Tajvan, smatrali su sebe kontinentalnim Kinezima i dominirali su dugi niz godina, iako čine manji deo stanovništva, prema nekim podacima samo 14%.Odnosi između Kine i Tajvana počeli su da se poboljšavaju osamdesetih godina prošlog veka kada je Tajvan ublažio pravila o posetama i ulaganjima u Kinu.Kina je predložila takozvanu opciju &quot;jedna zemlja -dva sistema&quot;, za koju je isticala da bi Tajvanu omogućila značajnu autonomiju ako pristane da bude pod kontrolomPekinga.Ovaj sistem podstakao je povratak Hong Konga u Kinu 1997. godine.Ipak, Tajvan je odbio ovakvu ponudu, a Peking je insistirao na tomeda je tajvanska vladanelegitimna. Početkom novog milenijuma dolazi do velikog problema za Kinu jer je na Tajvanuizabran predsednik koji se otvoreno zalagao za nezavisnost ostrva. Kina je 2004. godine usvojila tzv. Zakon protiv otcepljenja, navodeći pravo Kine da koristi &bdquo;nemirna sredstva&ldquo; protiv Tajvana ako pokuša da se otcepiod Kine.Na vlasti u Tajvanui dalje je Demokratska progresivna partija koja je naklonjena nezavisnosti ostrva od Narodne Republike Kine i mnogi Tajvanci smatraju da pripadaju posebnoj naciji.Kao i njihovi prethodnici, idanašnje rukovodstvo Komunističke partijeKine zvanično smatra da je Tajvan pobunjena teritorija unutar Kinei da je jednostrano i neosnovano proglasio nezavisnost.Foto: Tanjug/ APAktuelna kineska vlast, na čelu sapredsednikom Si Đipingom, više puta je navodila da je ujedinjenje Tajvana sa svojom maticomistorijski zadatak.Jučerašnja poseta američke predstavnice Nensi Pelosi dodatno je poljuljala već loše odnose između Kine i Tajvana, a u budućnosti ostaje da se vidi da li će Kina preduzimati vojne operacije na ovom ostrvu.President Biden says the US will defend Taiwan if it is attacked by China.Biden&#39;s statement is at odds with US&#39; long-held &quot;strategic ambiguity&quot; policy, where Washington builds Taiwan&#39;s defences but has not explicitly promised to come to the island&#39;s aidhttps://t.co/MN7NsRA46E pic.twitter.com/159hP3XxJp&mdash; AFP News Agency (@AFP) October 22, 2021Podsetimo, američki predsednik DŽo Bajden istakao da bi SAD vojno branile Tajvan u slučaju, kako kažu, kineske invazije. Ipak, ubrzo nakon ovakve izjave Bajdena, Bela kuća je istakla da se stav SAD o Tajvanu nije promenio i ponovila je svoj privržen stav o politici &quot;jedne Kine&quot;.Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

SUKOB NA POMOLU?Kako je počelo neprijateljstvo Kine i Tajvana

Vaš komentar

Top komentari

Jana

db