КАД МИШИЋИ ЈУРИШАЈУ: Пут у изгнанство и припреме за повратак

Иако су непријатељске прогнозе казивале да ће Србија капитулирати до краја 1914. године, стање на терену говорило је супротно. Земља од 4,5 милиона становника успешно се одупирала великој европској сили од 55 милиона душа, издржавши три жестоке непријатељске офанзиве.Након војне бламаже на Церу и Колубари, командант аустроугарске балканске војске, генерал Оскар Поћорек је смењен. Уследио је период затишја, током којег су обе стране видале ране. Иако је однела победе у две велике битке, Србија се суочавала са страховитим губицима који су све више долазили до изражаја како је рат одмицао.Ново искушење уследило је када је почетком 1915. године избила епидемија тифуса коју су донели аустроугарски заробљеници. Болест је узела маха до те мере да је дневно умирало око 150 људи. Борећи се са невидљивим непријатељем, Србија је ван борбених дејстава изгубила хиљаде војника, што се одразило на борбени морал.Фото: ВикипедијаЗахваљујући доласку страних лекарских мисија епидемија је стављена под контролу, али су последице биле стравичне: процењује се да је тифус однео око 130.000 живота. Тачан број никада није утврђен.Србија пред војним сломом - шта предлаже војвода?Тек што су здравствене недаће окончане, Србију је била пред новом муком. Ојачана за помоћ Немачке и Бугарске, Аустроугарска је спремала велику офанзиву која је требало да доведе до војног слома Србије. Због нерашчишћених рачуна из Другог балканског рата, Бугари су вребали повољну прилику за освету и поновно актуелизовање македонско питање.У јесен &lsquo;15 отпочела је тројна офанзива на Србију. Исцрпљена и десеткована српска војска није могла да се одупре вишеструко бројнијем, опремљенијем и одморнијем непријатељу. Недостатак људства и опреме брзо је дошао до изражаја, те је отпочело повлачење у дубину територије.Фото: ВикипедијаБугарске трупе пресекле су одступницу заузимањем долине Вардара. Државни врх и главнина сропске војске, груписана на Косову, имали су три расположиве опције: контраофанзива до последњег човека, капитулација или повлачење до Грчке и спајање са савезничким снагама које су тамо образовале Солунски фронт.Што се тиче треће опције, услед бугарског продора, једини пут је водио преко Албаније. С обзиром на непроходан терен, непријатељско расположење Арнаута и тешке климатске услове на албанским гудурама, повлачење би неминовно пратили огромни губици услед глади, болести, исцрпљености и напада арнаутских одметника.На састанцима највиших команданата у Пећи, војвода Мишић је заговарао контраофанзиву свим расположивим снагама, а у случају евентуалног неуспеха слање делегације на преговоре о прекиду непријатељстава.Након жустре расправе, предлог је одбијен, те је одлучено да војска и народ крену у повлачење преко Албаније. Војска се ослобађала тешког наоружања, бацајући га са високих литица у провалије или реку Дрим.Албанска голгота - трајни жиг на здрављу војводеУследила је једна од највећих голгота српског народа у његовој целокупној историји. Завејане албанске планине однеле су на десетине хиљада живота. Током повлачења, Мишићева Прва армија штитила је одступницу колони изгладнелих, болесних и уморних Срба. Жућа је међу последњима стигао до Скадра, почетком 1916. године.Албанска голгота није поштедела ни Мишићево здравље, које се током повлачења озбиљно нарушило.Фото: ВикипедијаПрва армија је наставила да штити одступницу на путу до лучког града Валоне, али без свог команданта који је са супругом Лујзом пребачен у италијански град Бриндизи на лечење.Током првих неколико месеци 1916. Мишић је у друштву супруге боравио у Италији и Француској.У Паризу је дочекан уз почасти као победник у бици код &bdquo;српске Марне&ldquo; (Колубарска битка).Током лечења разрешен је дужности команданта Прве армије. По повратку са лечења на Крф, смештен је у Депо за нераспоређене војнике и официре заједно са још 15.000 људи.Повратак у Прву армију и јуриш са синовима на &quot;капију отаџбине&quot;Све до јесени &lsquo;16 док су трајали опоравак и реорганизација српске војске, Мишић је био потпуно беспослен. У једном писму пожалио се супрузи да га &bdquo;уби нерад&ldquo;. Када су створени услови за наступање на Солунском фронту, њему је враћена команда над Првом армијом.Тог 12. септембра отпочела је офанзива на окупиране јужне територије Краљевине Србије. Најжешће борбе вођене су на Кајмакчалану, највишем врху планине Ниџе (2.521 м). Иако није имао стратешки значај, Кајмакчалан је на симболичком плану био важан за српску војску.Његовим освајањем српска војска би након вишемесечног изгнанства поново крочила на своје тло. Зато је и назван &bdquo;капија отаџбине&ldquo;. На врху где није било ничега осим голог камена и лешинара, српске трупе су након беспоштедних двонедељних борби потиснули Бугаре и коначно одшкринули капију.Фото: Младен СтанчићПадом Кајмакчалана српска војска је ослободила 30 километара територије. У наредна два месеца тежиште борби пренето је на околину Битоља. У тој операцији учествовали су и Мишићеви синови Радован и Александар у саставу Коњичке дивизије.Српска војска је у садејству са савезницима потиснула немачке и бугарске трупе, чиме је Битољ постао први ослобођени град Краљевине Србије након изгнанства српске војске. По Мишићевој жељи, у ослобођени Битољ је први ушао син Александар на челу коњичког ескадрона.(Наставиће се)Претходне текстове из серијала о војводи Живојину Мишићу можете прочитатиОВДЕБОНУС ВИДЕО:За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

КАД МИШИЋИ ЈУРИШАЈУ: Пут у изгнанство и припреме за повратак

Vaš komentar

Nema komentara