MLADI PREVODILAC NA ZADATKU: "Imam obavezu prema kulturi"

Živko, rođen si u Francuskoj, ali si poreklom iz Srbije. Želeo si da spojiš kulturno i korisno, dve različite kulture, francusku i srpsku. Šta je presudilo daučiniš taj korak? Koliko dugo radiš kao prevodilac?To se desilo sasvim slučajno. Tad sam studirao slavistiku i na čašu prevođenja smo obrađivali &quot;Kad su cvetale tikve&quot;, Dragoslava Mihailovića. Svaki put kad bismo preveli odlomak, proverilibismo prevod jednog francuskog prevodioca i više puta smo mu zapravo nalazili nedostatke.Verovatno se tad podsvesno rodila ta želja. A potom sam polako zavoleo prevođenje, sam radna tekstu kao i teoriju. Mislim da me taj deo možda i više zanima, traduktologija je mladanauka gde ima dosta prostora za napredak.A već se pet godina bavim književnim prevođenjem.Foto: Privatna arhivaPrevodio si čuvenog Duška Radovića? Kako su prevod prihvatili Francuzi?Dok sam bio na fakultetu, preveo sam sa kolegama &quot;Ženske razgovore&quot; za festival na Sorboni, gde se igrala predstava. Smatram da je sve dobro prošlo i da se ljudima dopalo. Knjiga inače nije bila objavljena, prevod je samo bio u svrhu predstave. Sad, verujem da bi se ta zbirka čak i dopala Francuzima, verujem da ima neki potencijal.Duško Radović je takođe bio i dečiji pesnik. Da li prevodiš dečiju književnost?Nisam je prevodio do skoro, francusko tržište je poprilično bogato kad je u pitanju dečjaknjiževnost. Ne sećam se da sam ikad video neku našu dečju knjigu prevedenu na francuski.A skoro sam uzeo dve knjige koje ću prevesti i pokušati da plasiram na francusko tržište.Neće biti lako, ali vredi pokušati.Uzimajući u obzir da je zavladala svetska kriza, da li se može odraziti i na kulturu?Vlada li kriza u kulturi u Francuskoj i kako se mladi izdavači i književniciuključujući i tebe nose sa tim ? Da li će srpski izdavači najviše &quot;stradati&quot;tokomkrize? Kako utiče na tvoju izdavačku kuću? Koje izdavače bi izdvojio kao kvalitetneuzimajući u obzir da se dosta izdavačkih kuća otvorilo?Svetska kriza je uticala na više grana u kulturi, jedan od primera je i izdavaštvo. Recimo, uFrancuskoj je od 2007. godine do 2019. kupovina knjiga znatno opala pa su proizvođačipočeli da usmeravaju produkciju papira u neke druge svrhe. Pandemija 2020. godine je znatnousporila ekonomiju i produkciju i niko nije predvideo da će 2021. godine toliko brzo da seponovo pokrene potražnja za papirom. 400 miliona knjiga je prodato 2021. u Francuskoj.Cena papira je skočila za 70 %, a bilo je i čestih nestašica zbog transporta. A sad zbog rata uUkrajini, situacija će biti složenija jer ceo taj lanac zahteva veliku potrošnju energije. UFrancuskoj se govori o čestim isključenjima struje sad za vreme zime. Ali, ipak mislim da sevećina izdavača drži nekako. Najveće žrtve su male izdavačke kuće. U Francuskoj jefrancuski centar za knjigu pomogao malim izdavačima 2020. godine određenim subvencijama. Mislim da je tad pripremljena koverta od 500. 000 evra za najfragilnijenezavisne izdavačke kuće (nezavisne u smislu da ne pripadaju jednoj grupi koja drži višeizdavačkih kuća).Što se tiče &quot;Slavitude&quot;, i mi smo bili prinuđeni da više puta odlažemo naš program, ali smosvakako uspeli da opstanemo. Specifični smo po tome što nismo nikad imali cilj da budemorentabilni, već da objavljujemo našu književnost i naše autore u što većem broju. Možda čak idelujemo kao izdavačka kuća javnog interesa. Imamo odane ljude, ljude koji to rade iz ljubavi, prevode iz ljubavi, koji ulažu sopstveni novac i dve godine već postojimo. Uradilismo dosta toga i planiramo još.Pratim pomalo šta se dešava kod nas i znam da je mnogima teško, više puta se desilo da mineki izdvači kažu da više ne znaju kako će ili da je istog dana cena papira skočila. Nažalost, manjim izdavačima je u neku ruku kao i prevodiocima, ulaganja se često ne isplate. Ali opetmislim da ćemo se izvući. Skoro je bio Sajam, to mi je bio prvi u Srbiji, bilo je dosta ljudi,dosta izdavača, dosta novih izdanja, verujem, nadam se da stvari idu na bolje.Što se tiče naših izdavača, izdvojio bih &quot;Darmu books&quot; i &quot;Sumatru&quot;. Nađa Parandilović izvanredno vodi &quot;Darmu&quot;, godinama pratim njen rad i moram reći da me nikad nije razočaralasvojim izdanjima. Rad Ivana Lekovića i Sumatre je za svaku pohvalu. Teško da bih kaoFrancuz poreklom iz Srbije upoznao Rastka Petrovića kao autora i sve ostale koje je objavio,a mislim na pesnikinju Nađu Lazarević pre svega, koja je bila jedna od prvih koju sam čitaoovde, a skoro moju drugaricu i jednu od najboljih mlađih pesnikinja današnjice, KatarinuPantović. Izdvojio bih takođe i urednicu Vulkana, Mariju Radić, koja je stvorila odličnu grupudomaćih pisaca, mislim pre svega na Filipa Grbića, Muharema Bazdulja, Jovanu Dišić,Tokina itd...Nekoliko puta si dao priliku mladim književnicima da predstave svoj rad počev odSajma slavistike, objavljivanjem regionalnog zbornika BHCS poezije, dodelio si dve nagrade za književnost a sada će se pojaviti i online časopis u kom će se moćipredstaviti mladi književnici? Možeš li nam reći nešto više o tome? Postoji liveć spisak prvih predstavnika srpske poezije? Da li ćeš vremenom predstavitiumetnike iz drugih sfera? Kakav je plan za budućnost?Časopis će biti otvoren mladim kao i starijim piscima, pre svega našim piscima sa ciljem daim odškrinemo vrata francuskog književnog sveta. Ovog meseca smo objavili Filipa Grbića,Muharema Bazdulja, Anu Miloš, Radoslava Milenkovića, Prljavog inspektora Blažu, Aleksandra Gatalicu i Luku Boljevića. Predstavljamo već objavljene pisce kao i one za kojese nadamo da ce jednom biti objavljeni. Cilj je da ih predstavimo francuskoj publici,francuskim izdavačima, našim saradnicima kako bi došlo do mogućih saradnji u trenutkuprevodilačke krize. Taj časopis je odgovor nedostatku prevodilaca. Nadamo se da će to možda i nagovoriti mlađe da se bave tim poslom. Prvi predstavnik za srpsku poeziju je RadoslavMilenković, ali sam uveren da će ih biti još dosta. Plan za budućnost je da svakog mesecaobjavimo oko 6-7 autora u časopisu i tako ih predstavimo francuskoj publici. Zasad se jedinobavimo književnošću, ali sve zavisi od ljudi koji će sarađivati sa nama u budućnosti, svaštamože da se desi.Foto: Privatna arhivaNa koji način ti se zahvaljuju autori? Kako ti posmatraš svoj rad iz ugla čitaoca?To je dobro pitanje i pravo da ti kažem, ne dešava se tu ništa posebno, ali se rađaju mnogaprijateljstva. I to je jedna od lepota prevođenja. Ponekad bih se ja njima zahvalio. AleksandarGatalica je uticao na moj prevodilački rad kao pisac, a Filip Grbić mi je omogućio da seafirmišem. Prelest je daleko moj najbolji prevod. Uvek gledam da izaberem pisce koji su po meni najbolji predstavnici srpske ili slovenskeknjiževnosti. Pisci koji svojim stilom i temama ukazuju na srpsku problematiku, srpskukulturu itd... Tako da su se meni ti pisci zahvalili kad su napisali svoje knjige.Kad gledam svoj rad sa strane, voleo bih da ima više prevodilaca. Ne objavljuje se našaknjiževnost dovoljno, ali shvatam koliko je moj rad važan, strast koje se pretvorila u obavezu. Imam sad obavezu prema svojoj kulturi i svom narodu.Ko su tvoji saradnici? Pišeš li ti u slobodno vreme i čija dela trenutno prevodiš?U Slavitude imam više saradnika, imenovaću najbliže jer je neophodno. Vilijam Višković kojiprevodi Vladimira Tabaševića, Aleksandra Jugovića i Lazara Pavlovića, Vesna Bojović kojaje prevela Lidiju Deduš, Izabel Ceperkovic Dias koja je prevela Šimona Cubotu i sad prevodiAlekandru Batinić. Tu je Tamara Radević, naša svestrana saradnica koja nam je bila u žirijuza poslednju nagradu, Nina Praštalo i Miša Milutinović koji su studenti francuskog jezika uSrbiji i koji su bili od velikog značaja u poslednjem žiriju jer poznaju francusku književnost,Sofija Popović koju nisam poznavao i koja je najveće iznenađenje, književna kritičarka kojaima svetlu budućnost, zapamtite to ime i za kraj, Aleksandra Mladenović, novinarka koja je savelikim entuzijazmom prihvatila poziv u žiri i koja je uradila izvanredan posao. To su ljudikoji su mi u poslednje vreme bili najbliži saradnici.Piskaram nešto, imao sam dogovor sa jednim francuskim izdavačem da mu vratim rukopis, alito se odužilo zbog silnih poslova.Trenutno prevodim Lazara Ristovskog, Vanju Bulića, Šabana Šarenkapića i MuharemaBazdulja, a za časopis, dok bude bilo kvalitetnih pisaca i ako žele da sarađuju sa nama, mićemo ih prevoditi.BONUS VIDEO:Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

MLADI PREVODILAC NA ZADATKU: "Imam obavezu prema kulturi"

Vaš komentar

Nema komentara