NJEGOV GROB GODINAMA BIO TAJNA: Kako je umro Đuza Stojiljković

zlo. Jadan covek.

Đuza Stojiljković je bio zaslužan građanin Srbije. Zadužio nas je, kako svojim ogromnim glumačkim umećem, tako i izvanrednim glasom. Najlepše šansone šezdesetih godina prošlog veka nesebično je obogatio svojim bogatim glasovnom mogućnosti a uz veseli šmekerski osmeh i maestralnu glumu. Nesumnjivo je i vlastodržac bar na neki način namerno učestvovao u skrivanju kako bolesnog živog, tako i mrtvog Đuze.

Ne napadajte Dušku olako.

Zlo se zlim vraca. Dal ovaczena ima svesti i savesti ?? Sram je bilo !!

Brat je jos tada mogao da je tuzi, jer bi provlacenje po sudovima napravilo halabuku i u medijima, sto bi u ovom slucaju bilo dobro za Djuzu. Zena je ocigledno luda, nije trebalo da joj se dopusti sva ta sloboda u donosenju odluka. Srecom je pratio taj tehnicar. Ako je psiho baba u medjuvremenu odapela, a Djuza vise nema zive rodbine, moze drzava Srbija urnu svog zasluznog glumca da prebaci u Aleju ili mu ispuni zelju za Ribarsku banju. Gospode, kakav kraj onakvog glumca! Uzas!

Све је то истина. То знам, јер сам био обавештаван из прве руке. Ненад, иначе, није брат, него Ђузин синовац/братанац, тј. син Ђузиног брата близанца. Глумци Атељеа (старији) су, иначе, сазнали преко Ненада где је Ђуза, па су га посећивали и старачком (не)дому. Тачно је да је тек претњом полиције Ненад пуштен да види Ђузу. Успут, ти приватни "старачки домови" су велико зло и велик бизнис.

Svašta,bože. Ta nije bila baš čista.

Знала је да је с њом само из нужде, да не буде сам, на то га је вероватно и настала. Видела добар и усамљен човек. Није престао да воли Олгицу и зато му се она тако осветила. Срам је било, и њу и њене потомке, ако их има.