NOĆ KADA JE GOREO HILANDAR: Plamen progutao srpsko blago

Požari predstavljaju za manastirska zdanja na Svetoj Gori stalnu opasnost. Tokom leta prete šumski požari, a tokom zime stara ložišta i dimnjaci. Građenje uz obilatu upotrebu drveta učinilo je manastire osetljivim na vatru. U slučaju kada se plamen otme kontroli lako se razvijaju prave stihije. Skoro svi svetogorski manastiri u svojim letopisima beleže velike požare. Čak se javljaju i u današnje vreme kao npr. skorašnji požar u zvonari Protatske crkve u Kareji. Jedino u Velikoj Lavri i Dohijaru nisu nikada zabeležni.Požar u Hilandaru dogodio se tako što je prvobitno nekontrolisana vatra iz dimnjaka u konaku Igumenarija na zapadnoj strani kompleksa, proširila na drvenukonstrukciju i ostale delove kompleksa koji nisu bili izgrađeni od postojanih materijala.Foto: Arhiva NovostiRazlog brzog širenja vatrene stihijeleži u samom položaju kompleksa. Obzirom da je njegov najveći deo sagrađenna stenovitom tlu, a jugozapadni deo na nazemljanom, ova strana je bila sklona sleganju što je stvaralo fragmentarne pukotine u zidovima od kojih su neki još uvek vidljivi, dok su neki ispod više slojeva maltera. Dimnjak iz koga se vatra proširila na drvenu krovnu konstrukciju upravo je iz ovog razloga i napukao.U prvom trenutku kada je vatra krenula da se širi, monasi su uspeli da ga lokalizuju i čak ugase požar na donjem nivou Igumenarije. Međutim, na nedostupnim mestima tinjanje se nastavilo i zahvatilo drvenu gredu koja je vodila do krova druge strane zgrade, zapališvi tom prilikom drvenu krovnu konstrukciju prekrivenu kamenim pokrivačem.Manastirski kompleks rađen je premasrednjevekovnom načinu gradnje, sa gusto i u nizu izgrađenim objektima koji su imali bogoslužbenu, ekonomsku ali i u pogledu zaštite sakralnih objekata u dvorištu odbrambenu funkciju. To je pogodovalo okolnosti što se požar za vrlo kratko vreme preneo sa krovne konstrukcije čitave severne polovine manastira, sve do paraklisaSvetog Arhangela Mihaila i pirga Svetog Save, gde se krov završavao. Foto: Arhiva NovostiU prvim satima monasi su svojskim naporima pokušavali da savladaju vatrenu stihiju i da u isto vreme evakuišu najugroženije sakralne predmete i dragocenosti.U crkvi je odslužen i kratak moleban pred čudotvornom ikonom Bogorodice Trojeručice. Vatrogasci koji su iste noći alarmiraniuspeli su da savladaju nepristupačan svetogorski teren i stignu tek ujutru. Konaci su goreli satima, jer se požar spuštao na niže spratove postepeno, nakon što jedrvena konstrukcija izgorela i popuštala pod težinom obrušenih kamenih ploča krovnog pokrivača.Na raspirivanje požara na severnoj polovini manastirskog kompleksadodatno je uticao i vetar, ali u isto vreme i sprečio da se on prenese južno od Igumenarije na trpezu kralja Milutina. Pukom srećom ili uticajem svevišnje sile na taj način sačuvane su najvrednije dragocenosti, u prvom redu bogata rukopisna biblioteka i riznica ikona od neprocenljive vrednosti. Najvredniji predmeti srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa ipak su ostali sačuvani od potpunog uništenja.Vest o izbijanju požara u Hilandaru brzo je odjeknula među svetogorskim monasima. Među prvima manastirskoj bratiji pritekli su monasi susednih manastira.Već sledećeg dana je pristigla i pomoć same Sveštene opštine Svete Gore iz Kareje, grčke države, vojske ali i srpskih vernikai njihovih grčkihprijatelja iz Soluna i okoline.Do trenutka kada je požar ugašen, u plamenu koji je izbio u noći između 3. i 4. marta 2004. godine nestalo je više od polovine zgrada srpske carske lavre.Epilog izbijanja velikog požara, iako savladanog predstavlja velikigubitak. Izraženo u procentualnom i materijalnom smislu šteta je iznosila:a) Površina pod objektima manastira je 4602 m2.Izgoreli su objekti na površini od 1968.5 m2 ili 42.78%.b) Ukupno korisne površine u objektima manastir je imao 10500 m2.Izgorelo je 5761 m2 ili 54.87%.Vatrom je ukupno bilo zahvaćeno 8 građevinskih celina dok su trpezarija Sv. Kralja Milutina iz 14. veka i paraklis Svetih Arhanđela pretrpeli izvesna oštećenja usled blizine vatre i gašenja požara.mapa ostecenja Hilandara u požaru iz 2004. godine pic.twitter.com/WSV3fBzl3c&mdash; Janko Marković (@JankoMarkov) March 4, 2023Najstarija stvar koja je izgorela i najveći gubitak bio je jedan antimins (liturgijsko platno na kojem su predstavljena stradanja Hristova i polaganje u grob, koje se polaže na časnu trapezu, u oltaru Crkve) iz 14. veka. zatim dvadesetak ikona iz, uglavnom 17. i 18. veka, a ukonacima su izgorele dve slike Paje Jovanovića: &quot;Krunisanje cara Dušana&quot; iz 1821. (monumentalna kompozicija čija se vrednost procenjuje na više od 100.000 evra) i &quot;Portret kralja Aleksandra&quot;.Sreća u nesreći je i to što su se mnogi vredni slikarski eksponati, koji bi inače bili smešteni u izgorelom delu kompleksa, u trenutku požara nalazili u jugoistočnom, sačuvanom delu Hilandara.Namera je tada bila da se trajno izlože, ali su zbog renoviranja konaka i biblioteke odatle izmešteni.BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCIZa još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

NOĆ KADA JE GOREO HILANDAR: Plamen progutao srpsko blago

Vaš komentar

Top komentari

Aco