ODGOVOR VLADIKE: Što se pobožni muče, a nepravedni napreduju

Niko nije los sto ima interes, niti je neko posten jer ima interes. Radi se o tome sta volite. Neko voli da bude los, neko da zivi posteno. Jedni zavide drugima samo kada nisu sigurni u ono sto zele i rade.

Надам се да истина у НОВОСТИМА, није забрањена ! POD LAŽNIM OREOLOM MUČENIKA ________________________________________________________________ Piše: Zagorka Uskoković ________________________________________________________________________________________ Knjiga profesora dr Predraga Ilića o boravku patrijarha Gavrila Dožića i episkopa Nikolaja Velimirovića u Dahauu baca potpuno novo svetlo na njihovo zatočeništvo - proveli su tamo samo nešto više od mesec dana, a ne nekoliko godina kako se do sada predstavlja SUDBINA srpskog patrijarha Gavrila Dožića i epsikopa Nikolaja Velimirovića tokom Drugog svetskog rata, a posebno njihov boravak u koncentracionom logoru Dahau, odnosno različiti i protivrečni podaci o tome, bili su povod profesoru dr Predragu Iliću za višegodišnje arhivsko istraživanje. Rezultat je nedavno objavljena knjiga "Srpska pravoslavna crkva i tajna Dahaua". Dopunski naslov na samim koricama ovog uzbudljivog štiva glasi : "Mit i istina o zatočeništvu patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja Velimirovića u Dahauu". Iz toga se odmah da zaključiti da mnoge stvari nisu onakve kakve su do sada bile predstavljene javnosti. To se, pre svega, odnosi na dužinu boravka ove dvojice crkvenih velkodostojnika u Dahauu, ali i na njihov tretman ne samo u ovom koncentracionom logoru, već i posle njihovog izvođenja iz njega, odnosno do kraja Drugog svetskog rata. - Krenuo sam u istraživanje zbog totalno protivrečnih tvrdnji na koje sam nailazio o ovom pitanju - navodi autor, inače docent na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu, na predmetu "Međunarodno javno pravo i međunarodni odnosi" - Od toga, da su u Dahau upućeni da bi tamo bili dodatno mučeni ili, čak, i likvidirani, do toga da uopšte nije sigurno da li su uopšte i bili tamo. Od podataka da su ceo Drugi svetski rat proveli u Dahauu, do podataka da su tamo bili svega dva do tri meseca ... Posebno me je zaintrigirala činjenica da se u najvećem delu crkvene literature koja je vezana za taj period, o boravku ove dvojice crkvenih velikodostojnika u Dahauu, govori najčešće samo u jednoj ili dve rečenice. NISU BILI JEDINI Čak su se i zvanični biografi ovih ličnosti zadovoljavali samo konstatacijom da su oni boravili u pomenutom koncentracionom logoru, ne navodeći nikakave detalje o tome, pa, čak, ni najelementarnije podatke hronološke prirode. To je bilo utoliko čudnije što su mnogi autori tvrdili da je njihovo zatočeništvo u Dahauu trajalo ako ne ceo rat, a ono bar nekoliko godina. - Kako sam i u tako oskudnim osvrtima naišao na niz neistinitih ili poluistinitih tvrdnji i zaključaka, odlučio sam se za ozbiljno istraživanje ne samo postojeće literature, već i dostupne arhivske i druge građe - navodi naš sagovornik. - Na osnovu svega toga sam i napisao ovu knjigu. U ovoj knjizi se, inače, po prvi put kod nas dokumentovano govori o činjenici da su nacisti u Dahauu koncentrisali svoje protivnike iz redova sveštenstva (više od 2.700 njih, iz 20-ak evropskih država), među kojima je bilo i mnogo visokih crkvenih dostojanstvenika. Time je odbačena teza mnogih crkvenih, ali i nekih svetovnih, autora da su patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj bili «jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi koji su bili zatočeni od nacista i koji su prošli pakao logora Dahau». U njoj su, date i biografije 11 «običnih» sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve, kao i jednog visokog činovnika njene patrijaršije, koji su, takođe, bili zatočeni u Dahauu, a kojima , iz nekih razloga, crkvena istoriografija, do sada, nije posvećivala nikakvu pažnju. - Posle svih istraživanja, čiji su rezultati sažeti u knjizi, moj utisak je da je svesno, odnosno namerno, stvaran mit o navodnoj mučeničkoj sudbini patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja u koncentracionom logoru Dahau - navodi profesor Ilić. - Moja istraživanja, međutim, pokazuju da se taj mit ne zasniva na realnim činjenicama. Činjenice, pak, govore sledeće. Patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj nisu bili zatočeni u Dahauu ni nekoliko godina, ni nekoliko meseci, kako tvrde brojni autori, već samo nešto više od mesec dana - od 25. septembra 1944. do prvih dana novembra iste godine. POSLE LOGORA - BANJA Rezultati istraživanja dr Ilića pokazuju da su oni tamo bili prebačeni iz manastira Vojlovice, kod Pančeva, zbog strahovanja nacista da bi mogli da budu oslobođeni od strane partizana ili Crvene armije, koja se približavala Beogradu i Pančevu. Gestapo je najpre planirao da ih prebaci u čuveno odmaralište Vinervald, kod Beča, ali je naknadno procenio da to ne bilo dovoljno bezbedno, zbog neprestanog bombardovanja Beča i okoline u to vreme. Zato se odlučio da ih, privremeno, smesti u nekom od koncentracionih logora, za koje je s razlogom pretpostavljao da neće biti meta savezničke avijacije. - Prebacivanje dvojice velikodostojnika Srpske crkve u Dahau je, dakle, bilo iznuđeno, privremeno, rešenje, dok se za njihovo interniranje ne nađe bolja lokacija, primerena značaju koji su oni imali za šefove nacističke policije i diplomatije - navodi autor. - U skladu sa tim značajem, odnosno sa nacističkim planovima za njihovo angažovanje u svojoj borbi protiv SSSR-a i Titovih partizana, patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj u Dahauu nisu bili mučeni i maltretirani kao ogromna većina njegovih logoraša. Naprotiv. Imali su status takozvanih "počasnih zatvorenika". Bili su smešteni u objektu zvanom "Bunker", odnosno u njegovom posebno odvojenom delu, namenjenom uglednim crkvenim, političkim i drugim visokim ličnostima. Autorova istraživanja pokazuju, zatim, da su lideri Srpske crkve iz Dahaua poslati u jedno turističko-banjsko mesto na obali jezera Šlirze, udaljeno 70 kilometara od Minhena. Posle dvoipomesečnog oporavka u tom mestu prebačeni su u Beč, gde su naredna dva i po meseca proveli u tamošnjim hotelima. - Kasnije su ih Nemci, zajedno sa Dimitrijem Ljotićem i drugim izbeglim srpskim kvinslinzima, vodili po Sloveniji i Austriji da obiđu i da blagosiljaju udružene ljotićevske i četničke vojne formacije - opisuje dr Ilić. - Kraj Drugog svetskog rata dočekali su u hotelu " Grand" u austrijskom gradiću Kicbilu. U zaključnim razmatranjima svoje knjige, dr Ilić ukazuje i na motive koji su uticali na stvaranje mita o zatočeništvu patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja u Dahauu, kao i na odgovornost pojedinih ličnosti i crkvenih i svetovnih krugova za nastanak i održavanje brojnih nedoumica i mistifikacija oko tog zatočeništva. POSEBAN TRETMAN - PATRIJARH Gavrilo i episkop Nikolaj nisu za vreme svog boravka u Dahauu bili mučeni, izgladnjivani, maltretirani, omalovažavani i vređani kao ogromna većina logoraša, niti su bili podvrgavani prisilnom radu - navodi dr Predrag Ilić. - Oni su u tom logoru uživali status «počasnih zatvorenika» - nisu bili ošišani, ni obrijani, nisu morali da nose logorašku odeću, dobijali su kvalitetnu hranu iz kuhinje za SS-ovce ... PRIVILEGIJE U "BUNKERU" Zgrada u kojoj su bili smešteni patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj, zajedno sa još nekim inostranim crkvenim funkcionerima, nosila je popularni naziv «Bunker». Bila je to specijalno projektovana zgrada strogog zatvora unutar koncentracionog logora, odvojena (visokim zidovima) od ostalih delova tog logora, u kojoj su nacisti sadistički mučili i ubijali logoraše poznate po svom antinacizmu, zatim nedisciplinovane logoraše, a posle 1941. i otpale pripadnike iz svojih redova. U zapadnom delu tog zatvora, nacisti su, međutim, jedan broj ćelija preuredili za smeštaj takozvanih . «počasnih zatvorenika», sa veoma blagim, odnosno privilegovanim, zatvoreničkim režimom, pa je taj deo zatvora dobio naziv «Počasni bunker». U knjizi dr Predraga Ilića, prikazan je po prvi put kod nas istorijat «Bunkera» i mnoge njegove ekskluzivne fotografije i šeme.

А, извините, да ли су ови исечци из Владикиних похвала о- ,,фиреру", или нешто касније ?

Kome treba zagrobni život o kome pričaju naši lažni popovi? Hrišćanstvo je stvoreno da ljude i narode otrgne od njihovog pravog boga, Sunca, koje nam daje život i hranu na planeti Zemlji, ali nam daje i besplatnu energiju koju ne koristimo, nego je plaćamo onima koji su izmislili hrišćanstvo - EU. Za uvođenje hrišćanstva među Slovene, pobijeno je njih preko 10 miliona u centralnoj Evropi i uzeta njihova religija, mitovi i bogovi kao svoji. Neka popovi praktičnim savetima i delima pomognu svoj narod, kada vlast izigrava narod i dovodi ga na tanak led od 1903. a ne da se bogate i ulažu u svoje trbušine, i pričaju o zagrobnom životu.

Koliko znate tako i komentarišete,... i sami opovrgavate svoj pseudonim, jer ste očigledno naseli na laž i umujete.

Nemojte suditi Božjim svetiteljima. "Pokazaću mu Ja koliko treba postradati za ime moje", rekao je Bog za svetog Apostola Pavla, koji je prvobitno progonio hrišćane.

Gospode, oprosti im, jer ne znaju sta rade!