DEDA ĐORĐE SLAVI 95. ROĐENDAN: Imam još samo jednu želju

Da ste nam živi i zdravi, pa da slavite i 100. rođendan, ovako smodeda Đorđu Mihailoviću, legendarnom čuvaru srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, čestitali 95. rođendan!Još 1. maja davne 1928. rođen je Đorđe, koji će od korova i od zaborava šest decenija čuvati grobove srpskih junaka.Treća je muška glava ove srpske porodice iz Crne Gore koja više od 100 godina zadužuje Srbiju i Srbe.Čovek koji je postao naša ikona od lane dane provodi u svom domu, u rodnom Solunu. Ne skidajući srpsku vojničku uniformu i, podrazumeva se, šajkaču, deda Đorđe je uz svoju voljenu Fotini okružen i simbolima srpstva, odličjima, plaketama...Poziv srpskih medija deda Đorđedočekao jeradostan i zahvalan što nije zaboravljen. Ali uz breme duboke starosti, razgovor telefonom je ipak za dedu Đorđa preveliki napor. U pomoć nam priskače divna Olga Tasić, koja sada zajedno sa Krstimirom Copasom, u kom teče i srpska krv, radi ono što je deka Đorđe činio decenijama - čuva slavne srpske grobove i ugošćava potomke i poklonike.- Zahvaljujem puno na čestitki - najpre veli deda Đorđe.To što ova časna starina nosi u krvi ne da se naučiti, ne može se odglumiti. S tim se rađa. Još mu je deda Savo iz Grblja u Boki Kotorskoj uzeo pušku i dobrovoljno krenuo sa srpskom vojskom.Prevalio je i Albansku golgotu i Solunski front. Sudbina mu namenjuje da skuplja kosti hiljade srpskih vojnika. I kad se, konačno, Veliki rat okončao, ostao je u Solunu da na Zejtinliku čuva ove svete grobove, gde i sam počiva. U godini kad Savo umire, rađa se Đorđe.Prve korake pravio je među sedam i po hiljada grobova, pamteći imena uklesana na belim krstovima, na mermernim pločama... Gledao je od oca Đura šta znači biti Srbin i kako se čuva srpstvo u tuđini.- Istorija porodice Mihailović počinje sa mojim dedom, koji po završetku rata ostaje ovde, u Solunu. Deda Savo bio je prvi čuvar Zejtinlika, pa zatim moj otac i onda ja. Ceo život sam proveo na groblju - priča nam deka Đorđe.Od 1961, po smrti oca, i sam je postao čuvar groblja.- Dolazili su vojnici - veterani rata da zapale sveće svojim stradalim drugovima, braći, kumovima... Kasnije, kako su godine prolazile, a oni poumirali, počeli su da dolaze njihovi potomci - priča starina.Ravno 61 godinu deda Đorđe je dočekivao i ispraćao Srbe. Pod maslinom, s uvek punom čašicom rakije za svakog ko dođe.Najpre da se popije za pokoj duše junaka, pa za zdravlje njihovih potomaka. Sedeći za stočićem u hladu recitovao je junačke stihove.A iza, iz zelenila, milele su kornjačice...- Svih ovih godina poštovali su me svi - Srbija, naš konzulat ovde u Solunu i svi naši ljudi koji obilaze groblje. Sada mi dani prolaze mirno, porodično. Zdravlje i godine mi ne daju drugde do da budem kod kuće.Sada mi je važno da vam kažem nešto. To pričam tolike godine i to svi treba da znaju- najbitnija je naša domovina, naša Srbija! - ističe deda Đorđe.ČESTITKE I POKLONI-Kako su vas zavetovali đed Savo i otac Đuro - da čvrsto držite zastavu, jer dok držite zastavu, drži i ona vas - tako i mi Srbi želimo još dugo da se držimo vas i vašeg predanja o veličanstvenom doprinosu našeg srpskog naroda u Velikom ratu- napisao je, između ostalog,Nikola Selaković, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja u čestitki čika Đorđu, kako ga zove.Poklon su spremili i oni za koje deda Đorđe reče da ga sve ove godine poštuju - zaposleni u konzulatu sa konzulkom Jasminom Milačić na čelu, kao i svi sa Zejtinlika. Svi oni će makar nakratko obići svog voljenog deda Đorđa na rođendan.Žal mu je što Mihailovići više neće &#39;oditi pored junaka. Sina, kako priča, bog mu ne dade. Ćerka je tu, ali za posao čuvara, veli, treba muška snaga.Ali međ&#39; junacima počivaju Mihailovići. I zato samo jedno moli.-Ovde na groblju, pored naših vojnika, kraj kojih smo svi godine proveli, sahranjeni su mi i deda i otac. Sad samo jednu želju imam- da budem sahranjen tu, pored njih, među našim vojnicima. I obavezno da me sahrane u našoj, srpskoj uniformi, u kojoj sam ceo život proveo. Nadam se da će mi Srbija tu želju ispuniti, to joj ostavljam u amanet - veli deda Đorđe.Srećan je što će ga sada Srbija čuti i videti. Srećan je što zna da nije zaboravljen, da je poštovan...- Hvala što ste me saslušali. Nadam se da ćete doći na Zejtinlik. Pozivam vas na rakiju i čuveno slatko od pomorandže moje supruge Fotini.I da, pošaljite mi primerak novina kad objavite - kazuje nam deda Đorđe.Do viđenja na Zejtinliku... U zdravlju...(Kurir)BONUS VIDEO:

DEDA ĐORĐE SLAVI 95. ROĐENDAN: Imam još samo jednu želju

Vaš komentar

Top komentari

Vesna