NEZAPAMĆEN ZLOČIN NATO-A: Kasetne bombe na civile u Nišu

Kasetnim bombama zasut je centar grada - Univerzitet, pijaca, autobuska stanica, Klinički centar. Najviše Nišlija, među kojima i LJiljana Spasić (26) u 7. mesecu trudnoće, stradalo je u Šumatovačkoj ulici.NATO bombarderi su tog dana u 11.20 časova izbacili prvi put tovare kasetnih bombi na prostor oko Univerziteta, Tvrđavske pijace i Kliničkog centra. U Šumatovačkoj i okolnim ulicama, prolaznici su stradali na trotoarima a ukazivanje pomoći I zbrinjavanje je bilo otežano jer je u isto vreme gađana i okolina Kliničkog centra Niš gde se nalazi i Hitna pomoć.Trudnu LJiljanu zasule bombe na ulici- LJiljana je krenula toga dana do Tvrđavske pijace da kupi prve trešnje kada su naleteli avioni i izbacili kasetne bombe. Jedan geler pogodio je u vrat i presekao je arteriju tako da je iskrvarila za nekoliko minuta. Život teče, mora da se živi, ali je to rana koja nikada neće da zaraste u našim srcima, ispričao je ranije u razgovoru za medije Miloje Ilić, otac nastradale trudnice.Niš je za 78 dana bombardovanja gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Tokom vazdušne kampanje poginulo je 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno. Na grad je ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa, osam grafitnih projektila.Srušeno je 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.Tokom ratnih dana, sirene za vazdušnu opasnost koje su označavale dolazak NATO aviona oglasile su se ukupno 129 puta. Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je 70 odsto ukupnog vremena.Takođe, danas se u Beogradu danas obeležava i 24. godišnjica bombardovanja ambasade Kine, kada su poginula tri kineska novinara.Kasetne bombe zabranjene 2010. godineZbog velike upotrebe kasetnih bombi sa velikim brojem civilnih žrtava i zbog velikih i nesagledivih posledica u mnogim konfliktima koje nanosi ovo nehumano oružje, bilo je nekoliko pokušaja da se zabrani korišćenje ovih bombi. U početku je bilo neuspešno zbog protivljenja velikih sila, ali je na kraju posle mnogo truda i velikog broja održanih konferencija i sastanaka povodom toga, koji su na kraju rezultovali donošenjem i usvajanjem ovog sporazuma.Sporazumom o zabrani kasetnih bombi zabranjeno je korišćenje transfer i skladištenje kasetnih bombi. Norveška vlada je započela proces Konvencije o kasetnoj municiji u februaru 2007. godine, sa namerom da postigne međunarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi, čiji je tekst usaglašen u Dablinu maja 2008. godine.U Oslu decembra 2008. bio je otvoren za potpisivanje, da bi stupio na snagu 1. avgusta 2010. godine, šest meseci nakon što ga je ratifikovalo 30 država. Ovu konvenciju je do sada potpisalo 115 država, a od tog broja 88 je ratifikovalo, sa daljom tendencijom rasta država koje se priključuju zabrani kasetnih bombi.(Blic)BONUS VIDEO:

NEZAPAMĆEN ZLOČIN NATO-A: Kasetne bombe na civile u Nišu

Vaš komentar

Top komentari

Viki