Tajnoviti čovek kupio NAPUŠTENI GRADIĆ

Типична америчка простота и једноличност. Још му тепате у причи, кажете "градић"... Куће, монтажне шклопоције, јаје налик јајету, грозоморија до изнемоглости... Живети у њему, ма, боравити макар седмицу, довољан разлог да човек скрене с ума... Као и све америчке новотарије, које овај свет чине ружним, тужним, непожељним за дужи боравак... Ни кад би ми овај богаташ, нови газда ових скаламерија, плаћао позамашну своту, не бих желела нити да крочим, а камо ли да боравим у таквој убитачној средини...

Jooojjjjj idileeeee

Пре скоро 100 година је Брокхаус (по њему и енциклопедија) покренуо у немачкој изградњу кућа за рударе са породицом које су ови могли да купе на отплату, уз уплату 20% вредности зграде и плаца, а да остатак уплаћују следећих година како би потом постали власници и зграде и плаца. Није се само тај принцип одржао на снази до данас већ и план за саму зграду. Материјали јесу бољи него тада и систем градње модернији али, како сатиричар Zille једном написа, "станом се може човек убити као секиром". Додао бих само да то секиром иде брже, а да се, у простору који не одговара животним условима и потребама станара (као што је то случај са данашњим породичним кућама) процес убиства одвија лагано и неприметно: неурозама, епидемијама и наглим порастом већ неких познатих оболења (на пр. рак, деменција, алергије....). За архитекте који се овим послом баве су више дизајнери и промашени сликари који траже уточиште у овом позиву. По којим су то јазбинама и кућиштима ти рођени и у каквим су то атмосферама одрасли када им видно недостаје лична култура становања и осећај за животну потребу у затореном простору. Зато им је важно да зграде споља буду "лепе" (што јесте важно), а изнутра, по обичају и системом слагања домина, графички сложени правоугаоници. А онда све то и скупо да би временом било све скупље.