МАЈМУНУ МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ Невероватна прича I светског рата

Џеки је биочудна фигура међу британским и империјским трупама у Првом светском рату, јер су само Јужноафриканци могли да прихвате павијана као маскоту пука. Међутим,ово није био обичан павијан -интелигентани интуитиван какав је био,Џеки јестекао славу и постаоикона ратни херој у Јужној Африци и Енглеској.Ова необична прича почиње у августу, сада већ давне 1915. године на породичној фарми на периферији Преторије. Наиме, фармер Алберт Мар пронашао је павијана на свом имању те је одлучио да га усвоји као породичног љубимца и назове га Џеки.Чудан избор маскотеУ то време, Први светски рат је био у пуном јеку и Алберт Мар, заједно са многим младим Јужноафриканцима се пријављује за војну службу. Он је мобилисан 25. августа 1915. године, додељен му је чин редова, а распоређен је у Трећу јужноафричку пешадијску бригаду, која је била намењена борби у Француској.Тужан јер мора да остави Џекија, Мар закључује да би ипак боља идеја била да његов љубимац пође са њим. Не очекујући позитиван одговор, питао је надређене да ли мајмун може да пође са њим и на његово изненађење добио позитиван одговор.У почетку је Џекијево присуство углавном било игнорисано, али он се добро понашао и имао је импресивно држање да је та кратко времеусвојенкао маскота Трећег јужноафричког пешадијскогпука, пишејужноафрички сајт специјализован за војну историју.Фото: Википедија/Јавно власништвоНакон што је уврштен у службу, за Џекија је направљена посебна униформа са капом и пуковским ознакама.Као и сваки војник, и мајмун је добио платну књижицу и сопствене оброке.Такође је вежбао и марширао са својом четом и генерално забављао људе. Таква забава се показала од непроцењиве важностиу наредним месецима јер је војницима значајно подизала морал и ублажаваладосадуизазванузастојем у рововском рату када је бригада стигладо Француске.Џеки је своју униформу поносно носио, а био је познат и по томе што је умео дазапалио цигарету или лулу за своје &quot;пријатеље&quot;. Такође, био јеобученда салутира када би видео надређеног официра који је прошао поред њега.Он би стајао опуштено када би му било наређено, раздвојеним ногама и рукама иза леђа у војничком стилу.За столом је користио нож и виљушку, као и шољицу чаја.Фото: Википедија/Јавно власништвоУ ратуАлберт Мар и Џекипостали су нераздвојни, а прву ратну акцију видели сутоком Санусијеве кампање. Сануси су верска секта са пребивалиштем у Либији и Египту, који су били савезници Отоманског и Немачког царства.У лето 1915. године, Османлије су убедиле Великог Санусијада прогласи џихад и нападне Египат који су окупирали Британци. Ова бригада, заједно са другим британским снагама, послата је у Египат да оконча устанак Сенусија џихадиста.Фото: Википедија/Јавно власништвоУ бици код Агагије, 26. фебруара 1916. године, у борби против Сенусија,Алберт Мар је погођен и рањен у раме. У његовој непосредној близини налазио се мајмун Џеки који је постао избезумљен и није знао шта да ради док је његов власник лежао погођен. Одлучио је да Алберту лиже ране и овом акцијом покушавања спасавања свог палог друга, Џеки је у очима припадника пука постао више од маскотеи кућног љубимца -тада је постао прави саборац и друг.Након залечења ране, Алберт Мар се поново вратио свом пуку. Он и Џеки су у рату провели три године, углавном распоређени на Западном фронту борећи се у рововима уФранцуској и Фландрији.Фото: Википедија/Јавно власништвоЊегови оштрији животињски инстинкти показали су се веома вредним ноћу када је био на стражи са Албертом, а био је посебно користан због свог оштрог вида и оштрог слуха.Он би давао рано упозорење на кретање непријатеља или предстојећи напад оглашавањем и повлачењем Албертове униформе.РањавањеПред сам крај рата, 1918. године,бригада нашла се под тешким гранатирањем док се повлачила у Белгији током битке, ада би се заштитио, Џеки је био виђен како махнито покушава да изгради зид од камења око себе. Нажалост, није стигао да заврши изградњу свог штита када га је шрапнелранио у руку, а други му је умало одсекао ногу.На почетку, Џеки је одбијао да га евакуишу носилима и уместо тога, покушавао је да настави са градњом свог заштитног зида,, шепајући около у болу на ономе што му је некада била нога коју су држале само тетиве.Шта се даље дешава најбоље је описано речимапотпуковникаВудсендаиз Краљевског медицинског корпуса који је био лекар.- Био је то гадан призор;малишан, ношен од стране свог чувара, лежао је и стењао од бола, а човек је плакао.&bdquo;Мораш нешто учинити за њега, он ми је спасао живот у Египту.Он ме је неговао од дизентерије&rdquo;, рекоа је Алберт.Бабун је био тешко рањен, док је његова лева нога висила на комадићима мишића. Поред тога, имао је иназубљена рана у десној руци.Одлучили смо да пацијенту дамо хлороформ и превијемо му ране.Да је умро под анестезијом, можда би то било најбоље.Пошто никада раније нисам дао анестетик таквом пацијенту, мислио сам да ће то бити највероватнији резултат.Међутим, хлороформ је залио као да је у питању виски.Било је једноставно ампутирати ногу маказама, а ране сам очистио и превијао колико сам могао.Тада је настао проблем шта даље чинити с њим.То је убрзо решио његов власник: &bdquo;На војсци је&ldquo;.Дакле, прописно обележен, број, име, инјекција, природа повреда итд. одведен је на пут и возилом Хитне помоћи послат у болницу.Фото: Википедија/Јавно власништвоНије било сигурно да ли ће хлороформ и операција убити Џекија, али занимљиво је рећи да када је официр који је командовао пуком отишао да га обиђе у болницу, Џеки је сео на кревети салутираому.ДемобилисанБио је то крај активне службе за Мара и Џекија, а рат се завршио убрзо након тога 11. новембра 1918. Обојица су отпремљени у Енглеску, где је Џеки одмах стекао славу у британским медијима.Од септембра 1919. године, Џеки и његов власник Алберт су помагали Црвеном крсту у сарадњи сајужноафричкомвладому сврху прикупљања новца за болесне и рањене војнике.Успели су да прикупе огромну суму новца за Фонд за удовице и сирочад тако што су дозволили јавности да плати пола круне да држи руку Џеки и пет шилинга за пољубац павијана.Фото: Википедија/Јавно власништвоПо повратку у Јужну Африку,Џеки је одликован медаљом за храбрости унапређен изредовау каплара. Поред тога, добио је службене отпусне папире, војну пензију, плус образац за цивилно запошљавање за отпуштене војнике. Мајмун је постао прави ратни ветеран и на рукаву је носио једну златнутраку и три плава шеврона, што је означавало три године служења на фронту.Након повратка кући, Џеки је поново прослављена и постала је главна атракција.Предводио је победничку параду Трећејужноафричке пешадијске бригаде, а поново је био присутан на Паради мира на Црквеном тргу у Преторији 31. јула 1920. године, где је поносно примио медаљу за службу грађана Преторије.Алберт Мар и Џеки су се вратили на своју породичну фарму, али крхко стање у којем је Џеки био од ужаса рата трагично га је убило 22. маја 1921. године. Током необично интензивног стреса изазваног грмљавином, доживео је срчани удар када се у близини зачуо снажан удар грома.Ово је био тужан крај једне од најистакнутијих маскота Јужне Африке.Оплакивао га је и много му је недостајао, посебно његов пријатељ, друг и блиски сапутник Алберт Мар, који јепреминуо у 84. години, у Преторији, у августу 1973. године.БОНУС ВИДЕО:РЕПОРТЕР &quot;НОВОСТИ&quot; НА ВРХУ ГРАЂЕНИК: Кључни положај у Колубарској бици где су се жртвовали јунациЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

МАЈМУНУ МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ Невероватна прича I светског рата

Vaš komentar

Nema komentara