Ovo je bila PRVA PSOVKA u istoriji srpske kinematografije

Prva psovka je ujedno i školski primer kako može da se opsuje na filmu, a da to ne deluje uopšte suvišno, vulgarno, već da ima neku dramaturšku svrhu, a ne da je tu samo da bude tu, i samo sebi svrha. Brojni mlađi, savremeni filmski i tv stvaraoci (naročito u zadnjih par decenija) mogu mnogo da nauče samo iz ove jedne maestralno odrađene scene, iako je zapravo bila improvizacija od minut - dva. Mnogo je ubedljivija od onog scenariom predviđenog kraja, koji bi podsećao na one klasične vestern - završetke tipa "... i posle je stranac odjahao negde u daljinu, u prašnjavu preriju, u neku novu avanturu".