EVROPA OPASANA BODLJIKAVOM ŽICOM: Ustupa li globalizacija mesto eri lokalizacije?

Duž granica nekih država već su podignute ograde s bodljikavom žicom kako bi se sprečio njihov dolazak, još od prethodnog priliva migranata iz Sirije, koji je počeo 2015. godine.Više od polovine država članica EU podiglo je na granicamafizičke barijerekako bi osigurale svoju teritoriju, pokazalo jeistraživanje nemačke agencije DPABudući da će izAvganistanaverovatno stići još ljudi, mnoge članice obećavaju da će dodatno ojačati postojeće ograde i zidove.PoljskaProšle nedelje u Poljskoj su počeli radovi na izgradnji ogradena granici s Belorusijomdugoj 400 kilometara kako bi se sprečili ilegalni prelasci granice. Ograda će biti duga 190 kilometara, uz 130 koliko je već zaštićeno bodljikavom žicom. Gotovo 1.500 vojnika trenutno je raspoređeno na granici, a očekuje se još 500.MađarskaOgrada s bodljikavom žicom proteže se duž cele mađarskegranice sa Srbijom. Projekt premijera Viktora Orbana, opremljen dronovima i termografskim kamerama, koštao je gotovo1,5 milijardi evrai sagrađen je 2015. Jeftinija verzija s bodljikavom žicom podignuta je na granici s Hrvatskom.AustrijaAustrija je sagradila ogradu dugu 4,4 kilometra na granici saSlovenijom2015. Ograda, koja je delom uklonjena kako bi mogli da prolaze izletnici, presekla je šengensku zonu u kojoj je putovanje dopušteno bez provera na granici.SlovenijaGotovo polovina od 500 kilometara dugegranice s Hrvatskompokrivena je ogradom s bodljikavom žicom. Hrvatska je članica EU, ali nije u Šengenu i nalazi se na balkanskoj ruti migranata prema srednjoj Evropi.GrčkaGrčka vlada trudi se da spreči migrante da prelaze spoljnu granicu EU s Turskom duž reke Marice, tako što je podigla 27 kilometaraograda na plitkim delovima, uz 11 kilometara postojećih barijera. Ograde nadgledaju termografske kamere, dronovi&hellip;Bodljikava žica postavljena je i na graničnom trouglu između Bugarske i Turske kako bi se sprečilo krijumčarenje ljudi, a podignuta je i ograda duga 34 kilometara duž granice sa Severnom Makedonijom.KiparVlada južnog Kipra sagradila je ogradu s bodljikavom žicom koja prolazi kroz podeljeni glavni gradNikoziju. Trebalo bi da spreči dolazak migranata u EU iz Turske preko nepriznate Turske Republike Severni Kipar.BugarskaBugarska je od 2017. duž cele granice sTurskomduge 259 kilometara podignula ogradu s bodljikavom žicom itermografskim kamerama. Zbog krize u Avganistanu, vlada je naredila vojsci da pomaže u kontroli granica.LitvanijaViljnus je objavio da gradi ogradu duž granice sBelorusijomdugom 508 kilometara kako bi sprečio ilegalne prelaske. Ograda će biti završena 2022. Barijere već postoje duž granice s ruskom enklavom Kalinjingradom, koje su podignute u trenutku jačanja napetosti s Rusijom 2017.LetonijaRiga je rasporedila bodljikavu žicu duž37 kilometaragranice sa Belorusijom. Letonija takođe gradi ograde duž ruske granice, premda još nisu završene.EstonijaTalin gradi 115 kilometara dugu ogradu duž granice sRusijom, a radovi bi trebalo da budu završeni do 2026, rekao je ministar unutarnjih poslova Kristian Jani.NorveškaNorveška je podigla ograde na granici s Rusijom nakon što su 2015. brojni migranti ušli u zemljubiciklom.FrancuskaBritanska vlada uložila je milione u izgradnju zidova i ograda kodfrancuskog lučkog grada Kaleakako bi sprečila migrante da prelaze u Britaniju. London i Pariz nedavno su se dogovorili da će dodatno pojačati kontrolu granica.ŠpanijaŠpanska vlada je 1990-ih podigla ograde oko severnih afričkih enklava Seute i Melile koje ih dele odMaroka. Barijere, koje su duge osam,odnosno 12 kilometara, postepeno su pojačane. Sada su visoke deset metara, sastoje se od dve paralelne ograde s mrežom čeličnih kablova koje nadziru termografske kamere.(Sputnik)

EVROPA OPASANA BODLJIKAVOM ŽICOM: Ustupa li globalizacija mesto eri lokalizacije?

Vaš komentar

Nema komentara