Mišićevog sina streljali Nemci - pred smrt pokazao junaštvo

Мишић није стрељан. Живео је негде у Аустрији и, доживео је дубоку старост. Зашто износите непроверене ствари? Барем у Србији има наштанцованих историчара колико хоћете.

Свака вам част. У праву сте! Много историчара, али килава и фалш историја. Поготову, она група око крагујевачких ,,Погледа". Радош Бајић снимио траљав хвалоспев Дражи, који заборављен, чим се појавио. Праве нас идиотима. Периодично се појаве овакви текстови, за које не знам, чему служе? Сигурно не истини!

Sta je bilo sa ostalom decom. Zasto tako ne dovrseno.

Прича је занимљива, још да је тачна и веродостојна, било би лепо. На жалост, неистинита је. Наиме, мајка Лујза се договорила са генералом Бадером ( Аустријанац) да се Аци спаси живот, тако што ће се пребацити у Аустрију, код Линца. Заједно са Фреглом, пребачен је у Линц и, живео је у месту Бад Шаленбах до 1978. године. Деда Воја је умро 1974. Лујза је тако склонила Ацу, да не знају ни браћа ни сестре. Треба рећи да су Елеонора и Анђа, такође, биле у партизанима. Елеонора је као диверзант, прошла Неретву и Сутјеску , заједно са братом Војом. Ред би био да се неке чињенице провере, пре него што се напишу. То је моја најближа родбина и, добро ми је позната судбина свих Мишића

Aca Mišić je ubio moga dedu Dragoljuba Ilića, učitelja u selu Dračić kod Valjeva. Po dedi Dragoljubu i danas, škola u Dračiću, nosi je me. Dragoljub je imao rođenu sestru Dragu Ilić, udato Jonaš)koja je obrazovala, praktično sve, posleratne spikere Radio i Televizije Beograd. Voju Mišića sam lično poznavao. Ispričao mi je daje Aca gledao kako da pobjegne od Draže. Acina majka je došla na ideju da se inscenira napad na porodičnu kuću Mišića u Struganiku. Koliko sam shvatio Voju, general Bader (okupacioni upravnik Srbije) je Lujzi neki dalji rođak. Aca i Voja su se posle rata, dopisivali. Najstariji sin vojvode Mišića je umro par dana posle oslobođenja u Njemačkoj. Eleonora je e bila u bukvalnom smislu, zver. Preživeli borci su pričali da je na Sutjesci zubima preklala njemačkog vojnika. Četvoro od šestoro dece vojvode Mišića, bili su u partizanima.

Зна се добро, у ваљевском крају, да је породица војводе Мишића била партизанска. Воја Мишић је, као комуниста, заглавио на Голом Отоку. Елеонора је била већи комуниста од Маркса... Тако су говорили у Струганику и мионичком крају, после рата.

Александар Мишић је био потпуно пореметио с памећу пред сам рат. Алкохол је учинио своје. У новембру 1941, убио је преко тридесет људи. Моји, деда и отац су из Паштрића. Деда је, у почетку, био са Мишићем, али, кад је видео да убија невине сељаке, једне ноћи побегао је партизанима. Дошао је у одред који је водио Радивоје Јовановић Брадоња. И гле чуда, политички комесар био је други војводин син Војислав. Војиславу је испричао како се његов брат понашао. Воја му је рекао да је Дража у интимној вези са ацином женом Хелгом( такође Немица, као и њихова мајка Лујза). Рекао је да Аца то не може дуго да трпи и да, или ће убити Дражу или, ће наставити да убија невине људе. Хелга је, заједно са Лујзом побегла за Београд у време лујзине посете генералу Бадеру. Она се више није враћала никад, у Струганик. Наше породице су биле наш блиске. Сви знамо да Аца није стрељан. Воја је моме деди после рата показивао фотографије и писма од Аце, из Аустрије. Убиство Драгољуба Илића и групе сељака у Табановићу, имало је лош одјек међу народом. Аца је, напросто, морао да нестане, иначе, убили би га сељаци.

Sve samozvani "usrećitelji" Srba. I, naravno, sve znaju ! Oni su KOMUNJARE ! Gospodari istine. Video sam tu komunjarsku istinu u vreme "Maspok-a" u Jugoslaviji druga fon Kredita. Komunizam je sazdan od laži. Prvi ispit iz istorije pokazao je koliko vredi. Ono što je dobro - dugo traje. Od komunjarstva su ostale samo DOBRE LAŽI.

Надам се да, барем, само ти знаш, шта си паметно, хтео да кажеш? Рођен сам у време кад је комунизам давно био већ, мртав. Цео свој живот живим по западном, капиталистичком моделу друштва. Моји родитељи раде на по два места да би мене и сестру прехранили. Био сам одличан ђак, али нисам могао да упишем факултет, зато што родитељи нису имали материјалних средстава да мене и сестру, школују. Мајка ради на два места, необјављена и, нема здравствено осигурање а има астму. У том твом комунизму, на који ваљаш дрвље и камење, сви су могли, бесплатно, да се школују и сви су имали здравствено осигурање. Слобода лапрдања, кога то, уопште, интересује? Само докона блебетала! Да ли је то та слобода коју су српском народу нудили пробритански четници? Нека хвала!!! Живи ти, и наслађуј се у њој, а српски народ остави на миру. И, још нешто: откад то Србин, пише латиницом? Ти си неки, новокомпоновани, латински четник?

Prvi i jedini tekst u kojem se tvrdi da je Aleksandar Mišić navodno streljan, napisao je, za kragujevačke,, Poglede", izvesni smutljivac Radmilo Rončević 1989 godine. Čitajući njegove tekstove, čovek se zamisli, dokle seže bujna ljudska mašta. Klasične gebelsovske bajke. Imam celu kolekciju,, istine" (kako mali Đokica zamišlja istoriografiju) . Takvi smutljivac su formirali istorijsku svest čitavih generacija. Strašno.

Тај Радмило Рончевић, беше некад професор на Пластичној хирургији. Доносио је неке сумњиве сертификате из САД и, на крају, најурили га са факса па, отворио приватну клинику. Био је у СПОу. Познат по бујној фантазији. За,, Погледе" писао, тако што је обрађивао, писма читалаца и, присвајао, као своје дело. Познат је случај неког сељака из околине Ваљева, којег је у тексту, у" Погледима" оптужио да је убио неке људе 1941, а тај сељак рођен 1938. године. У његовој фантазији, и дете од три године држи војничку пушку. То су нам,, писци" историје. Е, то је аутор лажи о наводном стрељању Александра Мишића. Занимљиво је да наводни биографи, не помињу ацикину женицу Хелгу Хингсхофер, родом из Бад Шаленбаха у Аустрији, као ни њиховог сина Курта, који је радио као преводилац, у немачкој команди за Југоисток, у Београду. Курт је погинуо, приликом савезнички бомбардовања Београда, на Ускрс 1944. Зашто о томе, нема ни помена, у прочетничкој ,, објективној" историографији??? Па", неке чињенице им, баш, не одговарају... Биће да је тако.

Тај Радмило Рончевић, беше некад професор на Пластичној хирургији. Доносио је неке сумњиве сертификате из САД и, на крају, најурили га са факса па, отворио приватну клинику. Био је у СПОу. Познат по бујној фантазији. За,, Погледе" писао, тако што је обрађивао, писма читалаца и, присвајао, као своје дело. Познат је случај неког сељака из околине Ваљева, којег је у тексту, у" Погледима" оптужио да је убио неке људе 1941, а тај сељак рођен 1938. године. У његовој фантазији, и дете од три године држи војничку пушку. То су нам,, писци" историје. Е, то је аутор лажи о наводном стрељању Александра Мишића. Занимљиво је да наводни биографи, не помињу ацикину женицу Хелгу Хингсхофер, родом из Бад Шаленбаха у Аустрији, као ни њиховог сина Курта, који је радио као преводилац, у немачкој команди за Југоисток, у Београду. Курт је погинуо, приликом савезнички бомбардовања Београда, на Ускрс 1944. Зашто о томе, нема ни помена, у прочетничкој ,, објективној" историографији??? Па", неке чињенице им, баш, не одговарају... Биће да је тако.

Žao mi je što, ranije, ne primetih ovaj tekst. Poslaše mi prijatelji link. Ali, ako me sećanje dobro služi, malo,malo, pa se sličan tekst pojavi, sa istim, netačnim, sadržajem. Dok sam živeo u Čikagu, poznavao sam dvojicu dražinih bliskih ljudi, Zvonka Vučkovića i Pavla Meškovića. Oba su potvrdila da Mišić nije streljan. Vučković je ispričao i to da se Draža okomio na mišićevu ženu i, da je preterao. Acu je majka sklonila u Austriji, na imanju acinog tasta. Za acinog sina Richarda - Kurta, obojica nisu imali lepih reči. Misle da je bio zadojeni nacista. On je, mislim, 1920. godište. Aca je Draži trebao, kao vojvodin sin, ali, bio je bahat i ubijao je bez razloga. Draži je laknulo kad je Mišić sklonjen. Zanimljivo je da su mi ispričali da Dražu, šest meseci, na Ravnoj Gori, nije napala nijedna nemačka jedinica. Imao je pored sebe sve vreme, na Ravnoj Gori, nemačkog oficira za vezu, šturbamfirera Alojza Finkea, iz, ako sam dobro zapisao 704. divizije iz Valjeva. Sve patriota do patriote. Najstrašnije je to, što su se ova dvojica time ponosili, da im je esesovac bio glavni u štabu. E to su vajni Srbi...