Да ли је у Србији могуће враћање смртне казне?

Убиство девојчице Данке Илић (2) из Бора поново је актуелизовало питање враћања смртне казне, која је у Србији још 2002. године укинута. Након што су починиоци признали убиство девојчице, шокирана Србија чула је поруку председника Александра Вучића, који је рекао да ће предложити Влади да се поново уведе смртна казна за најтежа кривична дела.Председник Вучић подсетио је да се јавно и раније залагао за увођење смртне казне, &quot;али да Србија не трпи санкције&quot;. Говорећи о убиству мале Данке, рекао је да &quot;сада можете да осудите (максимално) на 40 година, али не мисли да је то довољна казна&quot;. Мандатар за састав Владе Србије Милош Вучевић, реагујући на ову изјаву, рекао је да разуме емоције грађана, али да као адвокат има уздржанији став, те да се све мора добро проценити и онда доћи до конкретног и стручног одговора.А, шта кажу закон и пракса?Враћање смртне казне немогуће је и неспојиво са чланством у Савету Европе и то је прва препрека. Евентуално увођење ове казне коси се са преузетим обавезама које је Србија прихватила уласком у ову организацију 2003. године. Тада је наша држава у правни систем интегрисала Протокол број 6 (из 1983. године), уз Европску конвенцију о људским правима, као и Протокол број 13 из 2002. године.Како ниједна чланица Савета Европе нема смртну казну у оквиру својих закона нити исту може да прописује својим кривичним законодавством, да би се то променило, у теорији, Србија би морала да напусти ову организацију.Осим СЕ, ту је и Устав, који у Члану 24 (&quot;Право на живот&quot;) прописује да &quot;у Републици Србији нема смртне казне&quot;, што значи да би и највиши правни акт државе морао да се мења. И на крају, али свакако не најмање битно, све док је земља кандидат за улазак у Европску унију, није могуће вратити смртну казну.Да је одлука која се противи свим европским стандардима сагласан је и адвокат Александар Зарић, који је за МОНДО објаснио зашто овај закон (не) може да се промени.&quot;У теорији све може да се промени, али, по мом мишљењу, то је сулудо и противи се свим европским стандардима. Што се смртне казне тиче, она је најпре нехумана. Мислим да је то сада тренутно политички актуелна тема. Ако ћемо у ЕУ не знам како ћемо да идемо са смртном казном&quot;, рекао је овај београдски адвокат за наш портал.Може ли Србија из Савета Европе?У теорији да, али, да ли је то добра одлука? Савет Европе није исто што и Европска унија, али су међусобно повезане. Једна земља не може бити чланица ЕУ уколико није чланица ове друге организације.&quot;Ми смо постали чланица Савета Европе 2003. године, чиме смо се уврстили у ред савремених европских демократија, а један од предуслова је било укидање смртне казне. То је неки међукорак ка чланству у ЕУ. Ми сада претимо изласком из СЕ и заправо доводимо у потенцијалну опасност наш европски пут&quot;, за наш портал је рекао Страхиња Суботић програмски менаџер и виши истраживач.Имајући у виду да је нама ЕУ стратешка опредељеност упркос одређеним проблемима на релацији Београд - Брисел, додао је, наши доносиоци одлука су свесни које катастрофалне последице би имала одлука да напустимо СЕ.Смртна казна у Србији укинута пре више од две деценијеСмртна казна у Србији је примењивана у периоду од 1804. до 2002. године. Најтежа казна у нашој земљи укинута је званично 2002. године, али је последња смртна казна извршена много пре тога - 14. фебруара 1992. Тада је стрељан Јохан Дроздек, у Сомбору, који је осуђен на смрт 1988. године због силовања шестогодишње девојчице.Од свих модерних европских земаља, Сан Марино, Португалија и Холандија прве су укинуле смртну казну, док је само Белорусија још практикује у неком облику. Летонија је 2012. постала последња држава чланица Европске уније која је укинула смртну казну у време рата.Како јавност реагује на предлог?Екипа портала МОНДО проверила је мишљење грађана о увођењу смртне казне ових дана, а она су подељена.Неки од испитаника би подржали ту идеју за поједине злочине, па нам је један од њих рекао да би &quot;за неке ствари требало да се уведе смртна казна, на пример, ако убију неко дете или ако силују неку жену, мени је то за смртну казну&quot;.View this post on InstagramA post shared by MONDO (@mondoportal)Са друге стране, појединци сматрају да нема потребе за њеним увођењем:&quot;Нисам за увођење смртне казне, колико год да је неко учинио неко лоше дело, не треба му узвратити истом мером&quot;, рекао је један од испитаника.Након свирепих убистава, код људи се јавља донекле разумљива реакција - из страха и туге због губитка, у јавности се јавља жеља за адекватном казном, објашњавају стручњаци. Невезано од масовних убистава и ужасавајућих злочина који су се догодили протеклих година, анкете и истраживања показују да је у периоду од укидања до 2022. године, број присталица смртне казне порастао током 20 година.У односу на 50 одсто испитаника који су били за смртну казну 2002, у години њеног укидања, данас је тај проценат око 70 одсто, показују годишње анкете удружења Србија против смртне казне, спровођене у протекле две деценије.(Мондо.рс)БОНУС ВИДЕО:

Да ли је у Србији могуће враћање смртне казне?

Vaš komentar

Top komentari

naranca

naranca