УЈАК ЈЕ ПРОДАО,МУЖ КОРИСТИО ЊЕН ЛЕШ Тужна прича жене мајмуна

Наглашена као хибрид човека и орангутана,Хулија Пастранаје дебитовала на сцени 1854. Иако се на крају заљубила и удала, њен живот је био изолован и трагично кратак.Публика 19. века устукнула је при погледу на Хулију Пастрану, извођачицу у циркусу познатију као&quot;Жена мајмун&quot;. Један критичар ју је назвао &quot;полуљудским бићем&quot;, док ју је други назвао &quot;женом павијаном&quot;.Али Хулија Пастрана, наравно, није била звер. Према речима гледалаца и оних који су је познавали, она је била интелигентнаМексиканка чији је живот обликовао брутални расизам и окрутност.Због хипертрихозе и хиперплазије гингиве, Пастрана је била прекривена длакама и имала је претеране црте лица које су привукле пажњу циркуских промотера. И иако је изазвала узбуђење распродате публике док је обишла Европу и Северну Америку, њен живот иза кулиса био је обележен тугом и трагедијом.Фото: Википедија/Јавно власништвоНеизвесно порекло Хулије Пастране пре него што је постала &quot;Жена мајмун&quot;Проблем са покушајем разумевања историје Хулије Пастране је у томе што постоји више верзија њене животне приче.Они који су водили циркус често нису одвојили време да слушају и сниме позадинске приче својих извођача. Као такав, живот многих споредних извођача, укључујући и Хулију Пастрану,обележен је сензационализмом и експлоатацијом.У литератури коју је обезбедио циркус који ју јепрви пут купио, каже да је Пастрана рођена у Мексику у августу 1834. године. Наводно је припадала домородачком племену званом &quot;Копачи корена&quot; (Root Diggers).За њих се тврдило да су људи који личе на мајмуне и живе у пећинама, а Пастрана је доведена у циркуски шоу тек када је жена по имену госпођа Еспиноса - коју је Пастранино племе &quot;ухватило&quot; и држало као таоца - побегла и одвела Хулију Пастрану са њом.Међутим, вероватнија прича о пореклу је она коју деле сељани Окоронија у Мексику, тачније у држави Синалоа. У њиховој верзији, Пастрана је рођена са хипертрихозом, која јој је лице и тело прекривала густом косом.Мештани су је називали &quot;Жена вучица&quot; због њене генетске абнормалности, живела је са својом мајком, све док јој она није преминула.Потом ју је чувао ујак који ју је продао циркусу.Овде се та два приказа приче о њеном пореклу спајају.Почетком 1850. Хулија Пастрана је некако дошла у притвор Педра Санчеза, тадашњег гувернера Синалое. Наводно се према њој понашао ужасно, а она је на крају напустила Санчезово старатељство 1854. године када ју је купио Франциско Сепуљведа, који ју је довео у Сједињене Државе.У децембру 1854. Хулија Пастрана ступила је на сцену у Бродвејској Готичкој дворани на Менхетну. Обучена у црвено, Пастрана је забављала публику песмом и игром.View this post on InstagramA post shared by La Prensa de Coahuila (@laprensacoahuila)Одрасли су плаћали четвртину, а деца 15 центи, да виде &quot;даму павијана&quot;. Позоришни хроничар те представе, Џорџ Ц. Д. Одел, назвао је Пастрану дивним &quot;полуљудским бићем&quot; и мешанцем жене и орангутана. Приметио је да је она - или &quot;то&quot; - била интелигентна са финим гласом која је могла да говори три језика.- Његове чељусти -наставио је:назубљени очњаци и уши су страшно одвратни.Закључио је безобразно да је она &quot;шала природе&quot;.У међувремену, њен менаџер Теодор Лент је такође дао све од себе да привуче јавност наводећи је као пола жена пола животиња. Верује се да се Пастрана заљубила у Лента док су заједно обилазили Америку и Европу. На крају су побегли, иако је он наставио да је назива &quot;Најружнијом женом на свету&quot; у њеним наступима.Такође јој је забранио да шета улицама по дану, бринући се да нико неће платити да је види на сцени ако је угледају бесплатно. Пастрана је имала врло мало пријатеља, а једна,певачица из Беча, жалила је због ње на &quot;маглу туге&quot; која ју је пратила.Али магазин &quot;Ливерпул меркјури&quot; је рекао: &quot;она је доброћудна, дружељубива и сусретљива&quot;, истичући да је Хулија била двојезична и да је знала &quot;да плеше, пева, шије, кува, пере и пегла&quot;.Чарлс Дарвин ју је, са своје стране, описао као &quot;изузетно фину жену&quot;, иако са &quot;густом мужевном брадом и длакавим челом&quot;. Зоолог по имену Френсис Бакленд, који је прегледао Пастрану 1857, у великој мери се сложио. Рекао је да је имала &quot;изузетно добру фигуру&quot;.Док се потпуна наука која стоји иза абнормалности која је изазвала њено стање и даље проучава, чак и данас, урођена хипертрихоза има низ ефикасних третмана, укључујући ласерско уклањање длака и хормонске третмане.Пастрана заиста није учествовала у &quot;свакодневним радостима у дому пуном љубави&quot;. Иако се удала за Теодора Лента, за њега то није било толико из љубави колико због посла. Лент се бринуо да би ривали могли да покушају да украду његов најуноснији чин, па ју је запросио касне 1850. да обезбеди своју инвестицију.Онда је Пастрана остала трудна. На висини од само 137 цм, порођај је довео њен живот у опасност. Док се порађала, лекари су морали да користе алате да бије породили, што је резултирало у неколико тешких посекотина.Новорођенче је поживело нешто више од једног дана након рођења, а наследило је стање које је прославило његову мајку - и оно је било прекривено тамном косом. Пет дана након што јој је дете умрло, уследила је смрт Хулије Пастране због постпорођајних компликација.Лент је продао њихове лешеве професору Московског универзитета који им је обећао да ће их балзамовати како би Теодор Лент могао да користи њено тело у циркусу и наставио да зарађује новац. Лент је чак пронашао другу жену по имену Мари Бартел која је имала исто стање као и Пастрана и оженио се њом.И тако, смрт није ослободила Пастрану од јавног ока. Њено тело деценијама је излагано широм Европе док, коначно, тела нису завршила у складишту у Норвешкој.Фото: Википедија/Јавно власништвоПастранина прича, међутим, није заборављена.Године 2013, више од једног века након што је напустила планине Сијера Мадре ради каријере у Сједињеним Државама, Пастрана се коначно вратила кући.Захваљујући напорима гувернера државе Синалоа Марија Лопеза Валдеза, визуелне уметнице са седиштем у Њујорку Лауре Андерсон Барбате и норвешких власти, Јулија Пастрана је коначно враћена у домовину и положена на починак у граду близу места за које је речено да је рођена у Синалои. Приређена јој је католичка церемонија и она је сахрањена, коначно ослобођена од радозналих очију и злурадих погледа.(Стил Курир)БОНУС ВИДЕО:

УЈАК ЈЕ ПРОДАО,МУЖ КОРИСТИО ЊЕН ЛЕШ Тужна прича жене мајмуна

Vaš komentar

Nema komentara