ОД ТУГЕ САМ ДОБИЛА РАК: Тужна судбина српске глумице

Достојанствено се борила са свиме што јој се дешавало, а десило се много тога, нажалост не позитивног. Многи су је сматрали једном од највећих дама и хероина српске глумачке сцене.Преминула је 7. августа 2015. године, у 73. години.У младости током студија Ђуђија је упознала љубав свог живота - Авду Мујчиновића позоришног критичара.Тридесет година били су заједно и многима су били узор у свему. На њихову љубав су се угледали бројни парови и желели да и они пронађу сродну душу као што су Ђурђија и Авда нашли једно друго.Међутим, ова идилична прича је прекинута 1997. године када је Авда преминуо. Глумица је признала да се од туге за супругом разболела и добила опаку дијагнозу са којом се храбро суочила.View this post on InstagramA post shared by Velimir Bata Živojinović (@batazivojinovic)- Због превелике туге, после смрти мог мужа Авде Мујичиновића, тешко сам се разболела. Добила сам рак дојке! Уз помоћ нутриционисте најпре сам увела знатне промене у исхрану, а пред операцију и зрачење, почела да користим и макробиотичке производе. Уз лекарске захвате, у лечењу ми је много помогла и акупунктура -изјавила је чувена глумица у једном интервјуу.Последње године свог живота провела је тихо, али храбро се борећи са болешћу. Мир је проналазила у природи у околини Београда, где се осамила и проводила највише времена.Мајчинство као неостварена жеља- Будући да нисмо имали деце, можда је љубав била још већа и јача. Кад тако живиш и у једном тренутку останеш без океана љубави, схватиш како си сиромашан и како ништа друго не може то да надокнади. За тридесет година брака нисмо стигли да потрошимо љубав, а она је довољна за четири живота. Ипак, тешко је имати, па немати -испричала је Ђурђија.Фото: Димитрије НиколићЗапажене улоге и признањаРођена 10. јула 1942. у Пиносави. Завршила основну школу и гимназију у Београду, а дипломирала на Факултету драмских уметности у класи Миленка Маричића. Каже да је то била сјајна класа из које су изашли глумци Милан-Лане Гутовић, Весна Лукач, Иван Бекјарев, Мило Мирановић, Соња Јауковић, Добрила Илић, Јосиф Татић, Мида Стевановић...Бојан Ступица ју је одмах довео у Југословенско драмско и заједно са осталима који су стигли касније, до дана данашњег зову их Бојанове бебе. У овом позоришту је, како каже, остала заувек. Одиграла је на десетине драмских улога, играла је на филму и телевизији, а власник је највећих глумачких признања. Најпре је у Ерлангену, на Међународном студентском фестивалу, проглашена најбољом младом глумицом, а потом је за дипломску представу добила награду &ldquo;Страхиња Петровић&rdquo;. Била је најбољи млади глумац у избору жирија Вечерњих новости на Стеријином позорју, потом је добила и Стеријину награду, Златни ловоров венац на МЕС-у у Сарајеву, награде &ldquo;Милош Жутић&rdquo;, &ldquo;Миливоје Живановић&rdquo;, Златну колајну на Фестивалу монодраме у Земуну, награду за филм Сенке успомена у Новом Саду...У Народном позоришту у Београду уручена јој је награда &ldquo;Жанка Стокић&rdquo;.БОНУС ВИДЕО:

ОД ТУГЕ САМ ДОБИЛА РАК: Тужна судбина српске глумице

Vaš komentar

Nema komentara