MORE PRETVORENO U GROBLJE: Istina o leševima s Titanika

Titanikje bio britanski putnički brod, u to vreme jedno od najfascinantnijih zdanja, odisao je luksuzom i glamurom, a karte za prvu providbu od Sautemptona ka NJujorku, ispostaviće se i jedinu, su planule. Niko nije mogao ni da nasluti da će njegovo ime postati sinonim za nezapamćenu pomorsku nesreću.Naime, dizajniran je da bude najraskošniji i najsigurniji brod svog vremena, sa modernim pogodnostima i inovacijama.Plovilo je bilo dugačko čak 269 metara, širina je iznosila 28 metara, dok je bruto tonaža bila neevrovatnih 46,328 tona.Imao devet paluba za putnike i posadu, sa brojnim luksuznim sadržajima poput bazena, teretane, turskih kupatila, biblioteke i elegantnih restorana. Mogao je da primi oko 2,435 putnika i 892 člana posade, ukupno 3,327 ljudi.Prvo i jedino putovanjeSvoje prvo putovanje započeo je 10. aprila 1912. godine iz Sautemptona. Nakon zaustavljanja u Šerburgu i Kvinstaunu (sadašnji Kobh), krenuo je preko Atlantika ka NJujorku.U noći 14. aprila 1912. godine, oko 23:40 sati, Titanik je udario u ledeni breg. Sudar je prouzrokovao velika oštećenja, brod se munjevitom brzinom napunio vodom.Skorz je potonuo dva sata i četrdeset minuta nakon udara.Foto: ProfimediaUzroci tragedijeNedostatak čamaca za spasavanje:Titanik je imao samo 20 čamaca za spasavanje, što je bilo dovoljno za manje od polovine putnika i posade.Visoka brzina:Brod je plovio velikom brzinom uprkos upozorenjima o ledenim bregovima u toj oblasti.Nepotpune procedure evakuacije:Mnogo čamaca za spasavanje nije bilo popunjeno do maksimalnog kapaciteta zbog neadekvatne evakuacije i panike.Naime, temperatura vode iznosila je 2,2 Celzijusa, pri kojoj ljudsko telo može da preživi samo 15-ak minuta. Živote je izgubilo 1517 ljudi, a najviše šanse za preživljavanje imali su putnici prvog razreda: spasilo ih se 63 posto.Šta se dogodilo sa telima nastradalih?Istinu o tome skrivaju tajni telegrami, čiji su autori verovali kako nikad neće izaći u javnost. U tim telegramima je jasno kako je kapetan jednog od spasilačkih brodova, Mackay-Bennet, želeo da izvuče sva tela iz mora. Ali, ubrzo je shvatio kako je njegov brod premali za 334 tela koliko su ih našli. Tada su doneli kontroverznu odluku -izbaciće leševe od putnika iz najsiromašnije, treće klase, kako bi im ostalo dovoljno mesta za one iz prve i druge klase.Naime, mišljenje posade je bilo kako oni imaju veća prava na dostojanstvenu sahranu. Od 334 pronađena tela, iz broda ih je izbačeno čak više od sto, a ona nikad više nisu pronađena u prostranstvima Atlantskog okeana. Istinu o tome šta se dogodilo skrivali su dugo poverljivi telegrami, koje su naknadno istoričali pronašli u tajnim arhivima.Foto: ProfimediaSirotinja ostala da plutaU prvom telegramu kapetan je napisao &quot;Apsolutno morate dovesti sva tela koja stanu na spasilački brod&quot;. Ali, s broda Mackay-Bennet ubrzo je odgovoreno &quot;Detaljno smo popisali sav novac i vrednu imovinu nađenu kod tela. Zar ne bi bilo bolje da se sva tela sahrane na moru, osim ako ne postoji posebna želja porodice da ih zadržimo?&quot;. Nakon kraćeg dopisivanja dogovoreno je kako će se izbaciti tela žrtava siromašnijih putnika, dok će ostaci onih bogatijih biti vraćeni njihovim porodicama.More se pretvorilo u grobljeKad se SS Bremen, brod koji je plovio iz Nemačke u Ameriku pet dana kasnije približio mestu tragedije, putnici koji su bili na njemu počeli su da vrište. Bremen se pridružio brodu Carpathia, a njihova misija je bila da sakupe ostatke tela koji se mogu pronaći. U daljini su mogli videti bele mrlje, koje su zapravo bile smrznuta tela mrtvih koji su na sebi još uvek imali spasilačke prsluke.Danima iza potonuća, celo se mesto pretvorilo u ogromnu vodenu grobnicu, s gustom maglom, zvukom zapljuskivanja talasa, zaleđenim telima i sveštenikovima rečima koji ih je ispraćao.&quot;Videli smo ženu u spavaćici s bebom čvrsto prislonjenom na njena prsa&quot;, svedočila je DŽoana Stunke, putnica Bremena. &quot;Bilo je tamo i telo žene koja je čvrsto grlila čupavog psa koji je izgledao kao bernardinac. Neki su bili odeveni za ples i večeru, neki u spavaćicama i pidžamama. Jedna žena je imala pojas za spašavanje i dvoje dece u rukama.&quot;Posada je sve zajedno opisala kao &quot;hladno, mokro, jadno i neutešno&quot;. Do kraja aprila, kombinacija soli i sunca počela je uništavati pojaseve i tela su počela nestajati u dubinama okeana. U junu iste godine ipak su pronađena dva tela kako plutaju okeanom. Bila su to tela brodskog konobara i kuhinjskog radnika.Nesreća Titanika dovela je do brojnih promena u međunarodnim pomorskim propisima, uključujući povećanje broja čamaca za spasavanje na brodovima i uspostavljanje Međunarodnog sporazuma za zaštitu ljudskog života na moru (SOLAS) 1914. godine.Foto: Tanjug/APOtkrivanje olupineOlupina Titanika pronađena je 1985. godine na dnu severnog Atlantika, na dubini od oko 3,800 metara.Zaštoostataka ljudskih tela nema oko olupine?Reditelj filma &quot;Titanik&quot; DŽejms Kamerun do olupine se spuštao 33 puta. Kaže da je video svašta - cipele, odeću i lične stvari, ali ni jedan deo ljudskog tela. Isto kažu i drugi ljudi koji su se spuštali do potopljenog broda.Naučnici kažu da je većina ljudi koji su umrli verovatno bili u prslucima za spašavanje i da su ih vetar i talasi odneli daleko u more.Nakon potonuća digla se oluja koja je, kako se smatra, rasula leševe u nizu dugom 50 milja.Ipak, neki istoričari tvrde da su stotine ljudi bili zarobljeni unutar broda koji je tonuo. U dubokom moru glavni faktor koji upravlja razgradnjom je količina kiseonika otopljenog u okolnoj morskoj vodi. Kada ga ima u izobilju, kseonik ubrzava raspadanje tela.Struje neprestano &quot;isporučuju&quot; svež kiseonik koji daje energiju crvima, ribama i drugim organizmima koji imaju proždrljiv apetit.Ali, razgradnja se usporava ako je telo zaklonjeno od otvorenog mora, smanjujući nivo kiseonika i mogućnost patogenih organizama da dođu do njih. U unutrašnjosti mnogih starih olupina tako su pronađene kosti, zubi, a ponekad i cela tela.- To u potpunosti zavisi od toga gde su bili -rekao je jednom prilikom Tom Ditviler, iskusni istraživač mora koji je imao veliku ulogu u pronalaženju Titanikovih ostataka.Foto: Profimedia- Za Titanik faktor kiseonika znači da su se strvinari davno gostili obližnjim leševima. Ali - barem u teoriji - tela u neoštećenim delovima trupa mogla su biti zaštićena od morskih struja i kiseonika - dodaje.Drugi stručnjaci za Titanik - uključujući Roberta D. Balarda, pronalazača olupine koji se dugi zalagao za njenu zaštitu - smatraju mogućim i možda verovatnim da ljudski ostaci leže netaknuti u neistraženim delovima.- Ne bih se iznenadio da se oko motora i glavnih kabina za upravljanje, nalaze vrlo očuvana tela. To je duboko unutar broda i taj deo je jako težak za istraživenje, tu može stati, decetine, možda i stotine nastradalih.Znam da je puno leševa palo na dno, jer ima mnogo cipela svuda unaokolo - zaključio je.(Stil)BONUS VIDEO:

MORE PRETVORENO U GROBLJE: Istina o leševima s Titanika

Vaš komentar

Nema komentara