"HOĆU DA UMRETE NA TERENU" Recept za Amere iz Indijanapolisa

Selektor Pešićje te 2002. igračima poručio da umru na terenu. Igor Rakočević je bio jedan od njih i otkrio je kako se to pobeđuje Amerika.Biti zvezda u svom klubu, a u reprezentaciji imati ulogu rezerviste koji retko dobija šansu nije prijatan osećaj ni za jednog igrača. A upravo u toj ulozi je čuvene 2002. godine bio jeIgor Rakočević.Kako je na kraju ipak pronašao način da pomogne timu na putu ka istorijskom zlatu i šta mu je od svih tih događaja u Americi najviše značilo otkrio je posle ravno 20 godina.Prošlo je mnogo vremena, ali se uspeh iz Sjedinjenih Američkih Država tog leta i dalje dobro pamti. Ne baš svi detalji, ali jedna lepa slika je ostala u sećanju nekadašnje zvezde evropske košarke i bivšeg igrača Crvene zvezde.A koja je to Igorova asocijacija na te dane i šampionat i na sam pomen Indijanapolisa i 2002. godine?- Prva asocijacija mi je utakmica sa Amerikancima i ta legendarna pobeda koja je donela puno sreće našem narodu, pogotovo posle bombardovanja koje smo morali da preživimo. Ta srećna lica i ushićeni ljudi koji su bili izrazito srećni zbog te pobede. To mi je nekako najjači utisak - počeo je razgovor popularni &quot;Rakoč&quot;.Foto: N. ParaušićPremotavanje na te događaje on počinje pričom o pripremama koje su po mnogo čemu bile specifične.- Očekivanja publike i javnosti, pogotovo za SP gde je bila još jača ekipa bila su enormna. Sećam se da smo mi u tom pripremnom periodu slabije igrali, ali je atmosfera bila radna, dobra. Dobro se radilo, dobro se treniralo i srećom završilo se dobro.Postoje legende i priče o treninzima &quot;na nož&quot; koji su u hali FMP-a u Železniku trajali satima...- Nisu baš treninzi trajali po četiri sata, to nije baš moguće. Ali to je bio rat na treningu.Posle dela priprema u Evropi i izgubljene tri pirpremne utakmice u Beogradu, jugoslovenski tim odlazi u Ameriku mnogo ranije nego što je to bilo uobičajeno.- Kad su pripreme u pitanju generalno je bolje da je ekipa što duže van svog glavnog grada i zemlje. Porodica i prijatelji su tu, uvek želiš malo da se razonodiš i budeš sa njima. Ali mi smo zbog publike tamo igrali kao da smo na domaćem terenu. Ali generalno jeste bolje je da je ekipa van zemlje.- Mislim da je bila prava odluka da se ode ranije u Ameriku, da odemo da se naviknemo, i shvatimo da smo mi tamo praktično igrali na domaćem terenu ...I taj raniji odlazak u Ameriku, a i mnoge druge stvari vezane za logistiku &quot;sredio&quot; je Vlade Divac, u to vreme nadaleko poznati NBA igrač i član Sakramento Kingsa.Foto: N. Paraušić- Ne samo to, bio je i najiskusniji igrač koji poznaje američki teren, ljude tamo, mentalitet. On je mnogo doprineo, i na terenu, odigrao statistički dobre utakmice. Ali ne samo to, to njegovo bodrenje, te neke sitne stvari koje radi na terenu, on je to radio savršeno. On je bio izrazito bitan član našeg tima, lider.To prventvo se pamti kao jedno od onih u kojima su prebrođeni mnogi problemi. Pre svega porazi od Španije i Portorika, i pojava određenih sumnji u snagu ekipe.- Rezultatski poraz od Španije nije toliko bio bitan jer je bio u prvoj fazi. Možda su ljudi bili naviknuti da sve dobijemo, ali košarka je napredovala, globalizovala se. Pojavio se crv sumnje možda u medijima ili kod navijača, ali mi smo znali da, ako nemaš veliku količinu loše sreće, na kraju sve dođe na svoje mesto i kvalitet ispliva. A mi smo jedva čekali da dođe ta utakmica sa Amerikancima. I kao i u životu i u sportu, da bi došao do nekih velikih stvari moraš da prevaziđeš neki veliki problem. Nikad nije lagano doći do cilja.Kari Pešić je često isticao da ste se vi kao ekipa pre svega pripremali da igrate protiv Amerike. A koliko je sve to bilo važno i njemu, pokazao je jednim nesvakidašnjim potezom.Foto: N. Paraušić- Mi smo za Amerikance krenuli da se sprememo još od samog početka priprema. Kreirali i razvijali smo način igre koji nikako ne odgovara Amerikancima sa stravičnim pritiskom na loptu, stravičan ritam, dosta prljave igre i dodavanja u napadu. Slično su igrali i Argentinci.- Sećam se da je Kari bio strašno ljut zbog poraza od Portorika pred tu utakmicu sa Amerikancima. I hteo je strašno da nas motiviše. U jednom trenutku je pao na pod i počeo da viče: Umrite na terenu, umrite na terenu! Dajte sve od sebe! On je tim primerom i govorom tela i gestikulacijom hteo nama da pokaže koliko je njemu stalo i da je jedino što trebaš da uradiš u tom duelu da daš sve od sebe, pa nek bude kako bude. To je meni bila baš onako stresna slika, naježio sam se. Bilo mi je baš upečatljivo. To neću nikad zaboraviti.A nije izgledalo da to ide u dobrom pravcu tokom utakmice, a ni kladionice nisu davale puno šanse. Minus od 10 poena u poslednjoj četvrtini i šta se onda dešava?Foto: N. Paraušić- Pa dešava se Gurović. On je celo to prvenstvo igrao fantastično. NJemu Kari leži kao trener, i on je herojski odradio taj deo, četiri vezane trojke mislim. A mi smo imali ogromnu prednost u odnosu na Amerikance zbog publike. Ali da, da se nije desio Gurović i ta njegova minijatura bitnih poena i izrazito teškim momentima, teško da bi smo dobili tu utakmicu.Istina, njima je falilo nekoliko igrača, Kobi Brajant, Šekil O&#39;Nil... Da li bi bilo drugačije da su oni nastupali, to ne znamo i nije naš problem. Svakako, mi smo pobedili &quot;drim tim&quot;, a onda su se i ostale ekipe okuražile.Tu utakmicu obeležio je i onaj potez kada Bodiroga briše dlanove o peškir Redžija Milera. Je l&#39; bilo još nekih takvih momenata?- Pamtim i kada je isti taj Redži Miler šuturao trojku iz ugla kod naše klupe i kada je cela ekipa skočila i počela maltene da &quot;laje&quot; na njega. I on je bio u šoku, da neka ekipa može tako da navija i aktivno učestvuje u utakmici iako su van terena.Šutnuo je, promašio i krenuo u odbranu, i okrenuo se ka nama i nije mogao da veruje da se mi tako ponašamo na klupi.Foto: N. ParaušićJel bilo &quot;treš-toka&quot;?- Bilo je, znam da je Koturović bio jako glasan sa klupe, da je dao veliki doprinos da se oni malo poremete i izgube koncentraciju.Kasnije na putu ka finalu igrala se vrlo nezgodna utakmica sa Novim Zelandom, koja je bila kobna za Vladimira Radmanovića.- To su atipčne ekipe, koje rade stalno jedno te isto u napadu, i kad ih krene mogu da budu vrlo nezgodne, a ti nisi navikao na taj način igre. Ipak, znao sam da ćeu drugom poluvremenu sve doći na svoje, da ti moraš da ih melješ i da će oni pasti u nekom 25, 27. minutu.Tu je Kari u poluvremenu svesno targetirao Bodirogu rečima &quot;kad ti misliš da dođeš na ovo prvenstvo?&quot;. Želeo je da ga probudi i motiviše, a na kraju najdeblji kraj izvukao Radmanović, koji je oteran iz tima zbog slučaja &quot;banana&quot;.Foto: N. Paraušić- Ja se iskreno ne sećam tog njegovog govora jer se toliko stvari dešava u tim momentima u svlačionici i neke stvari propustiš. Ako je Kari rekao da je tako reagovao prema Bodirogi, onda je to istina. A veliki igrači kao što je Bodiroga znaju da trener hoće nekad da pretera, da te uvredi ili ponizi, ali i zna da si ti svestan toga i da znaš odreaguješ.- A za slučaj Radmanović i banana morate njih dvojicu da pitate. To su stvari koje se dešavaju u visokoadrenalinskim situacijama.Za kraj, veliko finale protiv moćne ekipe Argentine, koja je bila vrlo blizu pobede i pehara.- To je stvarno bilo finale finala, i dve ekipe koje su bile najbolje i najkvalitetnije na prvenstvu. Mi koji smo imali neke loše momente i neke u kojima smo prikazivali sjajnu igru, i oni koji su igrali konstantno dobro i imali plejeadu vrhunskih igrača, a mi imali sreću da je Đinobili igrao rovit i povređen.Foto: N. ParaušićBila je to posebna utakmica i za Igora.- Moje sećanje na tu utakmicu je kad je mene Kari ubacio u igru, a nisam igrao ni četvrtfinale ni polufinale, ali me u finalu ubacio i baš me je bio onako iznenadio. Imao sam neku odbrambenu ulogu. Posle mi je i te kako značilo što me je ubacio da igram to finale, odmah se igrač oseti i da je zaslužan i mnogo više kao deo svega toga. Bio sam izuzetno zadovoljan što sam imao priliku da igram to legendarno finale.Šta je presudilo u tom meču? Divčev autoritet? Bolji individualni kvalitet? Ili nešto drugo?- On je jako snalažljiv, bio je svestan da se u tim trenucima ti neki mali faulovi ne sviraju. Mislim da je to presudilo finale uz Bodirogine minijature. Sve to mora da se sklopi. A mislim da su Argentinci u tim godinama igrali najlepšu košarku, po meni. Uživanje je bilo gledati ih. Ali u sportu moraš malo i sreće da imaš.Foto: N. ParaušićKoliko Vam je u finalu pomogla velika podrška sa tribina?- Značila nam je puno, ne samo podrška sa tribina nego i podrška iz Srbije. Imali smo kontakte, znali smo koliko ljudima znači i koliko se slavila pobeda nad Amerikancima, a pogotovo posle Argentine i bili smo ponosni što smo doneli toliko osmeha i radosti naciji.Doček je verovatno bio najmasovniji ikada. Autoput, pa plato ispred skupštine...- Lepe su uspomene. To je teško opisati, to treba da se doživi. Kad se popneš na balkon i vidiš stotine hiljada ljudi koji su presrećni zbog tvog uspeha. I oni su bili deo tima i tog uspeha. Što se mene lično tiče upečatljivo je... Svaki igrač želi da igra, da bude deo tima i ima veliku minutaži. Ja je nisam imao i bilo mi je teško, ali sam se trudio da to ne pokažem. Trenirao sam, čak i te šuterske treninge koji su bili laganog intenziteta ja sam trenirao do makismuma. I onda u nekom momentu te neke lošije igre, na nekom sastanku, što mi je bio melem na ranu, u nekom momentu gde smo mi loše igrali i bila je napeta atmosfera, Kari je ovako pokazao na mene i rekao: &quot;Vidite ovog momka, ne igra, nema neku minutažu, ali ćuti i radi kao pas&quot;. I meni je to bilo kao da sam igrao 40 minuta svaku utakmicu.Foto: Zoran Jovanović Mačak- To sam mu i reako nekoliko puta u nastavku naših karijera, da je taj gest meni bio bio lek na ranu i učinio da se osećam baš dobro. I hvala mu na tome, zaključio je razgovor o Indijanapolisu Igor Rakočević.Dakle, naši momci su imali od koga da vide kako. Na njima je pretežak zadatak, ali od njih se traži samo da daju sve od sebe, pa šta im Bog da.(Sportal)BONUS VIDEO:

"HOĆU DA UMRETE NA TERENU" Recept za Amere iz Indijanapolisa

Vaš komentar

Nema komentara