"Летео сам 86 метара, Бог ме је спасио"

Гостујући у емисији &quot;Преживели&quot; на телевизији К1, Икодиновић је препричао искреније и детаљније него икад детаље те ноћи у којој је пијан сео на свој мотор &quot;Јамаха Р1&quot;.Фото: АТА имагес- Било је ту више фактора. И мотор и моје зезање са алкохолом у кафани и оно моје &#39;Не може мени ништа да се никад деси&#39; и незадовољства нека која сам вукао... Обожавао сам мотор, био ми је као бицикл, али не иде да пијеш и возиш. Извадили су 1,50 или 1,70 промила из крви. То је било као да се опустимо, пред одлазак у Европско првенству Малагу. Био је то петак увече, а у понедељак је требало да идемо. То се мени десило у петак, односно није се десило, него сам ја то проузроковао. И морам да нагласим да сам само ја страдао, да никоме ништа није било, јер не знам како бих живео да се неко повредио.- Дао сам пун гас, претицао целу колону. Ја причам реконструкцију по причи других људи, јер се не сећам. Био сам у Зрењанину на Пескари (купалишту) са другарима, било нам је фантастично и кренемо до града. Какав сам био, ставим кацигу на главу и тада сам живео у Новом Саду, па пун гас за Нови Сад, као да идем кући да спавам, не знам шта ми је било у глави. И по причи других људи, претицао сам целу колону. Намрчило се, кренуле су муње да севају, није још кренула киша да пада. Буквално кажу да је када сам пао са мотора почела таква киша, да је било лудило.Фото: АТА имагесСВА КРИВИЦА ЈЕ МОЈА- На челу те колоне био је трактор са приколицом. Сва кривица је била апсолутно моја, али просто тај трактор није требало да буде на магистралном путу, нема право. Мислим, такав је био сплет околности. &#39;Југо&#39; је кренуо њега да претиче, јер ме није чуо. Знаш како се чује мотор који иде 200 на сат, чујеш га километар уназад, али он није чуо. Кад је кренуо да престиже, у својој лудачкој брзини сам га тачно погодио у задњи део аута и Богу хвала да је тако било, да сам га ударио у његова врата, преполовио бих га. Траг кочења био је минималан. Нашли су ме 86 метара даље. Видео сам полицајца који је радио увиђај, пришао ми је човек и рекао ми је &#39;Радио сам твој увиђај, летео си 86 метара. Тражили смо те на месту које је било логично по удару мотора у кола, али смо те нашли на тотално шестој страни&#39;. Имао сам срећу пао сам у стајско ђубриво, го*на су ме спасла. Када сам пао, експлодирала је каротида која иде из срца у мозак, али сам положајем тела спречио да искрварим&quot;.Догодило се неколико ствари те ноћи које су тешке за поверовати. &quot;Хитна помоћ је дошла за 15 минута, што је практично немогуће. Када ми је полицајац рекао да сам летео 86 метара, рекао сам да је немогуће. То је фудбалски терен. Како сам преживео? Не знам&quot;, рекао је Данило Икодиновић и у даху наставио.- Доктори кажу да ме је пре свега спасио Бог, виша сила, а после тога моја физичка спрема и доктори који су се толико трудили око мене. Читао сам разноразне коментаре, али после кад ти видиш како причају &#39;њега су спасили, а многи умру&#39;. Могу да се сложим да је то истина, да су се потрудили мало више око мене. Морам да бирам речи, људи ће погрешно схватити, али тада сам био без лажне скромности један од популарнијих спортиста у земљи. И замисли такав дође на операциони сто, негде је нормално да ће да се мало више потруди. Не обезвређујем друге људе, не дај Боже, мислим да је свуда тако.- Доктори су ме увели у кому због огромне повреде руке, која је требало да буде одсечена из рамена. Држали су ме у коми месец дана. Страдао сам 27. јуна око 20-21 час, а пробудили су ме 28. јула, а изашао сам 28. августа из болнице. И све мислим, 28. јун је Видовдан, а 28. август је Велика Госпојина. Паднем на битан датум, изађем на још већи начин и на Свету Петку одем у Француску на први преглед.Фото: АТА имагесНакон завршетка лечења у болници, било му је јасно да више неће моћи да користи десну шаку.- Кад сам се пробудио, рука ми је била везана, било је огромно нешто, све завијено. Тек сам устао из коме, схватам да сам у болници, али ништа друго. Објашњавају ми шта се десило, а моје прво питање било је да ли је неко страдао. То је мало ко могао да чује још. И докторка је рекла да није нико. И веома брзо сам ја то укапирао, а оно што ми је било у глави је да сам сам направио читав проблем самом себи и рекао сам да ћу сам и да се извадим из тог стања. Први осећај ми је био - да ли је могуће да сам ово направио? Следећи је био - идемо даље, мораш да извадиш. Види, будим се у шок-соби. Колико се сећам, било је осам кревета. Две гарнитуре људи је умрло, једино сам ја остао. А, да ти не причам како то функционише, кад људи умру, па их ставе у затворену кесу, па морају ту законски да остану док га однесу. Гледаш све те грозне ствари, па кажеш себи - Мајмуне један, да ли си себе довео у ово? Мораш да се извадиш како знаш и умеш!- Кад сам изашао напоље капирао сам да од тога нема ништа и да ми рука виси као дрво. Сада могу да изведем неке ствари са њом, јесте то из рамена углавном, али мрдуцка. Доктори су ми одмах рекли да од шаке нема ништа и да је то немогућа мисија. Онда смо се фокусирали на то да нађемо врхунског доктора. Сви су препоручивали једног доктора, али смо после схватали да је он стручњак за шаку и не за тако тешке повреде, јер сам пресекао свих пет нерава кроз које мозак руководи десном руком. Све сам их исекао и није било спаса док нисмо дошли до чувеног доктора у Паризу, Оберлана- рекао је Икодиновић, који је овог лета такође био на Олимпијским играма у Паризу, јер је био навијач одбојкашке репрезентације и емотивно подржавао своју супругу, капитенку Мају Огњеновић.БОНУС ВИДЕО:

"Летео сам 86 метара, Бог ме је спасио"

Vaš komentar

Top komentari

djuro