"Мама није хтела да иде код лекара - васпитала ме је сестра"

Глумица Бранка Катић ретко говори о приватном животу, а једном приликом смогла је снаге да проговори о осетљивим детаљима из живота.Фото: АТА имагесНаиме, она је отворила душу о одрастању са мајком која је боловала од биполарног поремећаја. Бранкина мајка суочила се са депресијом када је глумица била дете, али и даље сваку сцену памти.- Моја мама је први пут пала у депресију када сам ја имала 10 година. Престала је да једе, да прича, да се купа, није хтела да иде код доктора, то је био потпуни шок јер нисмо знали шта се дешава. Када смо успели да одемо код доктора, а ни то није хтела јер је мислила да је то срамота, да значи да је она луда ако иде код психијатра, то је још једна од ствари за коју се надам да је сада мало боље... У то време мало ко је ишао на психотерапије, макар из тог круга људи које смо знали - рекла је глумица, додајући да су мајци били потребни лекови.- Тата, моја старија сестра и ја у први мах смо били у чуду. Нисмо знали шта се дешава. Као да је одједном постала нека друга особа. Пре тога је била весела и нежна мама. Одједном је добила изгубљен, празан поглед, свега ју је било страх. И није желела помоћ. Дуго је одбијала да одемо код лекара, касније је врло тешко прихватила да мора редовно да узима терапију, заувек - казала је Бранка у својој исповести једном приликом.Фото: АТА имагесПлашио ме је њен погледКатићева је признала да се плашила мајке у одређеним тренуцима.- Највише ме плашио тај њен поглед и одсутност, затвореност, неспособност да подели своју муку са нама и осети било какве лепе осећаје. Плашила сам се хоће ли се икада успети вратити и опет бити она моја мама коју волим и знам - додала је глумица.Мама је имала херојске подвигеСа друге стране, ту су биле и фазе невероватне енергије и усхићења.- У плус фазама је умела бити јако напорна, на сасвим други начин. Тада је била попут силе коју нико не може да обузда. Није спавала, била је на моменте и јако раздражљива, али је пар пута и имала херојске подвиге. Рецимо, уплаканом оцу девојчице из Ирана помогла је да нађе доброг хирурга за операцију кћерке у Београду - наставила је она за хрватски &quot;Телеграм&quot;.- Моја сестра Маја је пожртвовно ускочила у мамину улогу и бринула је о свима нама. Како је девет година старија, и како је с мамом увек била врло блиска, било јој је јако тешко прихватити тако велику промену. Тата је туговао на свој начин, и на почетку погрешно тумачио мамино понашање. Мислио је да се мама њему инати, да све то ради намерно&hellip; - искрено је испричала глумица.Осетила сам њену тугуКако каже, иако је била веома мала када је њена мајка испољила прве симптоме биполарног поремећаја, учила је да на њу не треба да се љути.- Знала сам осетити ту њену тугу, разумети да свет може изгледати и несавршено и ружно. Трудила сам се да је никада не кривим. Када сам мало касније научила да је биполарна депресија пре свега хемијски поремећај, било ми је још више жао што пролази кроз све то - истакла је Бранка на крају за поменут медиј.ЕспресоБОНУС ВИДЕО:

"Мама није хтела да иде код лекара - васпитала ме је сестра"

Vaš komentar

Nema komentara