ГРАЂАНИ ДВА ПУТА ОДБИЛИ УЛАЗАК: Зашто Норвешка није у ЕУ

Норвешка је стекла независност од Шведске 1905. године, после деценија тензија између две земље. У 20. веку Норвешка се посветила развоју привреде и дипломатије како би постала конкурентна у европској политици. Таква политика је престала током светских ратова, посебно током Другог светског рата када је била окупирана.Након рата, Норвешка се брзо придружила НАТО пакту како би се осигурала од будућих инвазија. Домаћи политичари су наставили да развијају економију са јаким нагласком на квартарни сектор и државу благостања. У то време Норвешка је изградила много болница и школа, арадила је и на смањењу сиромаштва у земљи.Затим је 1969. године откривена нафта у околним норвешким морима. За земљу чија је привреда била заснована на рибарству и примарном сектору, откриће нафте симболизује почетак развоја индустријске силе. До 1972. покренут је низ пројеката које је финансирала норвешка држава.Истовремено се говорило и о уласку у ЕЗ, што је у то време постајало све актуелније у европској економској политици. Норвешки премијер Гро Харлем Брундтланд је био поборник те идеје и веровао је да ће Норвешка кроз економске привилегије моћи још више да напредује у Европској заједници.Норвешка је требало да уђе у ЕЗ заједно са Великом Британијом, Ирском и Данском. Идеја је потекла из Лондона, где се енглески политичари годинама боре за улазак у ЕЗ. Велику Британију је задржао тадашњи француски председник Шарл де Гол, који јој је два пута забранио улазак, па су Британци 1972. године рекли Европској комисијида прихвати све земље или ниједна неће ући у организацију.Велика Британија је успела у свом науму и већ следеће године је ушла у ЕЗ, али је Норвешка, на данашњи дан,25. септембра 1972. одржала референдум на коме је 53,5 одсто грађана одбацило ову идеју. Велики број Норвежана сматрао је да би чланство негативно утицало на норвешко рибарство и пољопривреду, а такође је желео да &bdquo;заштити норвешку посебност и стил живота&ldquo;.Земља је 1992. године новим референдумом покушала да приступи тој организацији, али ни тај није прошао.Према норвешким подацима, јавност је данас још мање за улазак у ЕУ, а 70 одсто становништва подржава останак ван Уније.Иначе, под појмом Европска заједница обухватамотри међународне организације регулисане истим сетом институција. То су биле: Европска заједница за угаљ и челик,Европска заједница за атомску енергијуиЕвропска економска заједница; касније јеЕвропска заједницаМастрихтским уговором1993. године преименована, чиме је основанаЕвропска унија.Када су Заједнице постале деоЕвропске уније 1993. године, постале су њенпрви стуб. Европска заједница за угаљ и челик је распуштена 2009. годинеЛисабонским споразумом; чиме је Унија постала правни наследник Заједнице.Европска заједница за атомску енергију је постала ентитет одвојен од Уније, али предвођен истиминституцијама.БОНУС ВИДЕО:(Индекс.хр)

ГРАЂАНИ ДВА ПУТА ОДБИЛИ УЛАЗАК: Зашто Норвешка није у ЕУ

Vaš komentar

Nema komentara