Zašto je Nikola Pejaković želeo da se ZAMONAŠI?

Kroz brojne uloge koje je tumačio, ostavio je dubok i nezaboravan trag u istoriji srpskog pozorišta, dok njegova privatnost nije uvek bila obeležena samo svetlom.Prošle godine, Nikola Kolja Pejaković održao je jedno vrlo emotivno predavanje, koje je više ličilo na njegovu ličnu ispovest. Govorio je o svojim borbama sa porocima, o tome šta mu je heroin značio, kako je pokušavao da se oslobodi zavisnosti, ali i o svom duhovnom putu, otkrivanju pravoslavne vere i razlozima zbog kojih nije postao monah.Foto: N. Skenderija- U trenutku kada sam pobudalio sa svojim darovima i kada sma ih koristio kako ne treba, i kada sam došao sa alkoholom do nekog maksimuma, već dobijao batine po kafanama, vređao ljude. Dakle već kad sam bio u tom jarku došlo je &ldquo;njegovo veličanstvo&rdquo; heroin. I nad zlom ima veće zlo. Kad čoveka počnu da uče da bude kao umetnik, kad ide tim putem&hellip; Umetnost je kod mene postala zamena za duhovni život. Moji bogovi su bili slikari, muzičari i ja sam pokušao svoje bogove da imitiram.- Okrenuo sam se Bogu kad sam pao na dno. Kad sam se našao u jarku. Srbin ide u crkvu kad počne kiša. Nije to usamljen slučaj. Ima tapriča da narkomani odu u neku vrstu vere ali mislim da to nije sasvim tačno. Čovek traži izlaz i lek za svoju boljku. Pravoslavlje je snaga kojom to može da se savlada. Kad je moj ego bio stucan, kad sam video da nemam izlaz, tako sam ja počeo da pretresam svoj život, svoja uverenja. Tada sam shvatio da grešim.- Odmah sam hteo da se monašim, odmah da budem svetac. Ja sam tu došao da budem odmah svetac, a vi kako hoćete. Zanimljivo je bilo da se moj otac više zabrinuo za moje zdravlje kad sam počeo da idem u crkvu nego kad sam bio na heroinu. On je mojoj majci rekao &ndash; šta se ovo dešava sa njim, on je bio lep narkoman, normalan mladić, obećavao je. Par puta me je video kako ljubim ruku jednom mladom svešteniku u Banjaluci on mi je rekao &ndash; nemoj bolan da ljubiš ruku tom dripcu, stariji si od njega. To je njega strašno pogodilo.Foto: D. Milovanović- I kad je čuo da imam ideju da se monašim kad sam otišao u Trebinje i jedno vreme spavao u manastiru Tvrdoš. Razgovarao sam sa vladikom Grigorijem i on mi je jedno veče rekao &ndash; nemoj ti da se monašiš, nisi ti za monaha, budimo realni. Nego ti da se ženiš pa deca. To je za tebe. Do tog trenutka moj otac je drvlje i kamenje na vladiku, šta će ti taj fićfirić, vraćaj se iz Trebinja. I, elem, kad mi je to vladika rekao za ženidbu ja nazovem oca. Reko evo me pričam sa vladikom. Otac ćuti. Reko, pričamo o manastriu. Otac i dalje ćuti. Rekao mi vladika da nisam ja za manastir već da se ženim. A otac će &ndash; slušaj vladiku, on je pametan čovek, svaka mu čast, pozdravi ga od mene. Bogu hvala, ja se ne zamonaših, mislim dobro je to po monaštvo. Šta ću im ja ovakav - priča Pejaković.(Still)BONUS VIDEO:

Zašto je Nikola Pejaković želeo da se ZAMONAŠI?

Vaš komentar

Nema komentara