ДАНАС ЈЕ ЂУРЂИЦ: Почињу "вучји дани"

Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћаство, који је честа крсна слава код Срба. На данашњи дан православни верници се присећају преноса његових моштију из Никомидије у град Лида Палестинска. Овај светац се у нашем народу слави два пута годишње, као Ђурђиц 16. новембра и 6. маја, као Ђурђевдан, када се обележава дан његове смрти.Празник Светог Ђорђа обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и као једна од најчешћих слава православних Срба. На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.У неким крајевима Ђурђиц се слави и као имендан, па према обичајима, људи који се зову Ђорђе, Ђурђица, Ђока, Ђурђа, али и Георгије, Георгина, Гина... данас ништа не би требало да раде већ да дан посвете Светом Ђорђу и молитвама. Таквим особама ће и читав наредни период, народ каже, бити срећан.Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.Убија аждајуНа православним иконама и средњовековним фрескама, Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу, крстастим мачем убија аждају, која је симбол паганске вере. На иконама за празник, представља се у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.Предсказање каква ће бити зимаУ данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају. У селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао, а Херцеговци су у ове дане клали црно јаре. Вукови се нису ловили, јер би им то донело велику несрећу.Такође, верује се да се у овим данима може &quot;показати&quot; каква ће зима бити. Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута. Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом. Сам Ђурђиц неме посебне обичаје и у Србији се прославља исто као и све друге крсне славе. Непокретни је празник &ndash; уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна храна.БОНУС ВИДЕО:

ДАНАС ЈЕ ЂУРЂИЦ: Почињу "вучји дани"

Vaš komentar

Nema komentara