DANAS JE ĐURĐIC: Počinju "vučji dani"

Sveti Georgije ili Sveti Đorđe je bio velikomučenik i borac za hrišćastvo, koji je česta krsna slava kod Srba. Na današnji dan pravoslavni vernici se prisećaju prenosa njegovih moštiju iz Nikomidije u grad Lida Palestinska. Ovaj svetac se u našem narodu slavi dva puta godišnje, kao Đurđic 16. novembra i 6. maja, kao Đurđevdan, kada se obeležava dan njegove smrti.Praznik Svetog Đorđa obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Na ikonama se najčešće predstavlja na konju, kako ubija aždahu, dok se na ikonama za praznik Đurđic prikazuje bez konja, u stojećem stavu, sa kopljem ili mačem u ruci.U nekim krajevima Đurđic se slavi i kao imendan, pa prema običajima, ljudi koji se zovu Đorđe, Đurđica, Đoka, Đurđa, ali i Georgije, Georgina, Gina... danas ništa ne bi trebalo da rade već da dan posvete Svetom Đorđu i molitvama. Takvim osobama će i čitav naredni period, narod kaže, biti srećan.Propovedao je novozavetnu veru i, po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.Ubija aždajuNa pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu, krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere. Na ikonama za praznik, predstavlja se u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.Dani od Đurđica do Svetog Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. Prema predanju, u tim danima svetac nadgleda kako ko radi, zatim naredi vukovima da kazne onoga ko nije bio vredan, a domaćina koji ne ide u crkvu i ne poštuje Svetog Mratu, najviše kažnjava jer mu pošalje hromog vuka, poznatog kao kriveljan.Predskazanje kakva će biti zimaU danima od 16. do 24. novembra ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne poslove, a veruje se i da bi krojači i obućari trebalo da odmaraju. U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao, a Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Vukovi se nisu lovili, jer bi im to donelo veliku nesreću.Takođe, veruje se da se u ovim danima može &quot;pokazati&quot; kakva će zima biti. Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta. Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom. Sam Đurđic neme posebne običaje i u Srbiji se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave. Nepokretni je praznik &ndash; ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna hrana.BONUS VIDEO:

DANAS JE ĐURĐIC: Počinju "vučji dani"

Vaš komentar

Nema komentara